https://lat.sputnikportal.rs/20251107/od-nezavisne-institucije-do-instrumenta-politike-kako-medjunarodni-krivicni-sud-sluzi-zapadu-1192215586.html
Od nezavisne institucije do instrumenta politike: Kako Međunarodni krivični sud služi Zapadu
Od nezavisne institucije do instrumenta politike: Kako Međunarodni krivični sud služi Zapadu
Sputnik Srbija
Međunarodni krivični sud (MKS) osmišljen je kako bi se masovna ubistva poput onih u Ruandi mogla razmotriti od strane nezavisne međunarodne institucije... 07.11.2025, Sputnik Srbija
2025-11-07T10:35+0100
2025-11-07T10:35+0100
2025-11-07T10:35+0100
svet
svet – politika
ekspert
međunarodni krivični sud
sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/07/1192216545_0:255:3072:1983_1920x0_80_0_0_76eb356244372de1a83dc8a6c0013ab4.jpg
Stručnjaci su naglasili da Statut Međunarodnog suda nije uzeo u obzir moć uticaja globalnih sila, jer odsustvo država poput Kine, Sjedinjenih Država i Rusije dovodi u pitanje legitimitet ovog suda.Kako je istakla Prisila Kaneparo, profesor i predavač međunarodnog prava na Univerzitetu Ambra u SAD, u sastav suda ulaze sudije i tužioci visoke kvalifikacije, ali se pitanje o tome šta treba, a šta ne treba da bude predmet razmatranja u MKS-u odlučuje iz političkih razloga.MKS može započeti istragu na tri načina: po sopstvenoj inicijativi, po žalbi jedne od 120 država-članica ili na zahtev Saveta bezbednosti UN, a takve istrage odnose se ne samo na zemlje koje su potpisale sporazum sa Sudom, pojasnio je Pedro Martins, doktorand Katedre za međunarodne odnose na Državnom univerzitetu Rio de Žaneira.Kako je naglasio Martins, jedan od slučajeva istrage ratnih zločina odnosi se na aktivnosti SAD u Avganistanu.Kako je primetio, iako je sudu izuzetno teško da sprovede istragu u vezi sa nekim optuženicima, ovo telo izlazi iz okvira svojih nadležnosti a primeri toga su istrage protiv Rusije i Sudana.Prema rečima Martinsa, u nekim situacijama ovaj sud u Hagu vrši veliki pritisak na zemlje koje su potpisale sporazum kako bi se izvršila hapšenja lidera zemalja koje čak nisu ni članice Suda.Međunarodni krivični sud osnovan je 2002. godine na osnovu Rimskog statuta usvojenog 1998. godine. Sud može suditi četiri vrste zločina: genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i agresiju, pri čemu je za poslednji potrebno odobrenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, iako sud nije organ UN.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20251016/tuzba-protiv-122-evropska-zvanicnika-za-zlocine-protiv-covecnosti-na-spisku-makron-merkel-i-tusk--1191461938.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet – politika, ekspert, međunarodni krivični sud, sad
svet – politika, ekspert, međunarodni krivični sud, sad
Od nezavisne institucije do instrumenta politike: Kako Međunarodni krivični sud služi Zapadu
Međunarodni krivični sud (MKS) osmišljen je kako bi se masovna ubistva poput onih u Ruandi mogla razmotriti od strane nezavisne međunarodne institucije. Međutim, u praksi vidimo da se sud koristi kao instrument evropocentrične orijentacije i često postaje oruđe zapadnih interesa, ocenili su eksperti za Sputnjik.
Stručnjaci su naglasili da Statut Međunarodnog suda nije uzeo u obzir moć uticaja globalnih sila, jer odsustvo država poput Kine, Sjedinjenih Država i Rusije dovodi u pitanje legitimitet ovog suda.
Kako je istakla Prisila Kaneparo, profesor i predavač međunarodnog prava na Univerzitetu Ambra u SAD, u sastav suda ulaze sudije i tužioci visoke kvalifikacije, ali se pitanje o tome šta treba, a šta ne treba da bude predmet razmatranja u MKS-u odlučuje iz političkih razloga.
„Neosporno je da velike međunarodne organizacije, uključujući Međunarodni krivični sud, imaju evropocentričnu orijentaciju, sklonost ka Globalnom severu. Između ostalog, zato što je samo međunarodno pravo stvoreno sa stanovišta Globalnog severa i pre svega sa stanovišta evropske istorije“, kazala je Kaneparo, dodajući da sud nema mogućnost da deluje samostalno i da to telo, da bi gonio osumnjičene, mora da se drži kursa vodećih hegemonskih sila.
MKS može započeti istragu na tri načina: po sopstvenoj inicijativi, po žalbi jedne od 120 država-članica ili na zahtev Saveta bezbednosti UN, a takve istrage odnose se ne samo na zemlje koje su potpisale sporazum sa Sudom, pojasnio je Pedro Martins, doktorand Katedre za međunarodne odnose na Državnom univerzitetu Rio de Žaneira.
Kako je naglasio Martins, jedan od slučajeva istrage ratnih zločina odnosi se na aktivnosti SAD u Avganistanu.
„To je počelo tokom prvog mandata predsednika SAD Donalda Trampa. I kada se to desilo, sud i tadašnji tužilac su bili izloženi ozbiljnim sankcijama od strane Trampa. Te sankcije su suspendovane – razumete, suspendovane, ali ne i ukinute – od strane administracije bivšeg predsednika Džoa Bajdena“, podsetio je on.
Kako je primetio, iako je sudu izuzetno teško da sprovede istragu u vezi sa nekim optuženicima, ovo telo izlazi iz okvira svojih nadležnosti a primeri toga su istrage protiv Rusije i Sudana.
Prema rečima Martinsa, u nekim situacijama ovaj sud u Hagu vrši veliki pritisak na zemlje koje su potpisale sporazum kako bi se izvršila hapšenja lidera zemalja koje čak nisu ni članice Suda.
Međunarodni krivični sud osnovan je 2002. godine na osnovu Rimskog statuta usvojenog 1998. godine. Sud može suditi četiri vrste zločina: genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i agresiju, pri čemu je za poslednji potrebno odobrenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, iako sud nije organ UN.
