https://lat.sputnikportal.rs/20251106/veljko-paunovic-fss-intervju-selektor-sport-fudbal-1192183244.html
Paunović prvi put o mestu selektora: Bog najteže misije daje najboljim izabranicima
Paunović prvi put o mestu selektora: Bog najteže misije daje najboljim izabranicima
Sputnik Srbija
Veljko Paunović, novi selektor Orlova, prvi put je govorio o preuzimanju reprezentacije Srbije sa kojom će pokušati da napravi čudo u poslednje dve kvalifikacione... 06.11.2025, Sputnik Srbija
2025-11-06T11:02+0100
2025-11-06T11:02+0100
2025-11-06T11:05+0100
sport
veljko paunović
sport
fudbal
fudbalska reprezentacija srbije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/06/1192182988_0:0:2048:1153_1920x0_80_0_0_4d9ca9425936f91275424b8b28ab84be.jpg
Za mnoge je to bila nemoguća misija, ali je Fudbalski savez Srbije bio uporan, sa jasnim stavom, konkretnim namerama i ogromnom željom. I na kraju je uspeo. Informacija koja je pretposlednjeg dana oktobra objavljena na zvaničnom sajtu naše organizacije, obradovala je fudbalsku Srbiju. U poslednje dve , našu A reprezentaciju vodiće Veljko Paunović.Selektor koji je pre tačno deset godina Srbiji podario svetsku titulu sa selekcijom do 20 godina, ponovo je tu — da verom, radom i energijom pokuša da probudi ono najbolje u srpskom fudbalu. Dve utakmice, dve prilike. I mnogo više od toga: vreme da pokažemo zajedništvo, ponos i borbu do poslednjeg minuta.„Od kraja 2015. godine, skoro deset godina nisam bio u Sportskom centru u Staroj Pazovi. Osećam se prijatno kao i tada. Mnogo lepih sećanja… malo sam uzbuđen. Drago mi je što u Sportskom centru vidim ljude sa kojima sam i tada sarađivao, što su i dalje u Savezu i što imamo priliku da ponovo budemo deo zajedničke misije i novog zadatka“, rekao je Paunović na početku razgovora za FSS.Ističe da je odaziv reprezentaciji njegova dužnost.„Prilika ne bira trenutak, ali se ova ukazala u momentu kada je ostalo upražnjeno mesto selektora. Ja sam upravo završio jedan projekat i otvorila se mogućnost. Nije bilo puno vremena, odluka je morala brzo da se donese. Kockice su se poklopile. Moja dužnost je bila da odgovorim na poziv što je brže moguće, da dođem u Beograd i stavim se na raspolaganje reprezentaciji“, rekao je novi selektor.Mesto selektora je obaveza, ali i emotivna dužnost.Kako preneti veru na igrače?„Polazim uvek od sebe. Autentičnost, vera u sebe. Kada verujete u ono što radite i u ljude koji vas okružuju, nema potrebe da tražite velike reči i izvor motivacije. To postaje prirodno stanje sigurnosti i samopouzdanja koje se prenosi na celu ekipu“, ističe Paunović.Govorio je i o iskustvu sa omladinskom reprezentacijom sa kojom je 2015. godine postao šampion sveta.„Gotovo da ne prođe mesec, a da ne pogledam neki video sa Novog Zelanda. Uvek sam imao živu sliku da ćemo jednog dana ponovo sarađivati. Nikada nisam zaboravio te momke, ni odakle smo krenuli. Posle tog Svetskog prvenstva napravio sam jedan klip — naš put do trofeja. Gledao sam ga često, i danas, kad ga se setim, uvek me obuzme isto uzbuđenje. Radujem se što ću sarađivati i sa nekim momcima koji nisu deo te generacije, ali takođe poseduju šampionski potencijal“, rekao je Paunović.Reakacije igrača kada je rekao da ponovo preuzima reprezentaciju?„Osetio sam uzbuđenje i ponos. Žao mi je što je nekoliko njih povređeno i nisu mogli da se odazovu pozivu, a veoma su bitni za grupu, bitni za koncepciju tima, kako u tehničkom i taktičkom, tako i u ljudskom smislu. Ali reakcije su bile divne. Tih deset godina smo ostali u kontaktu — bodrili se tokom povreda, čestitali jedni drugima na uspesima, delili trenutke. Čuo sam od Bate Mirkovića koji je vodio reprezentaciju u Andori da su momci i dalje sjajni profesionalci, da se međusobno poštuju, veruju jedni drugima, da ih i dalje krasi onaj isti entuzijazam. Sećam se kada smo se opraštali posle Novog Zelanda, rekao sam im da bih voleo te vrednosti da zadrže šta god da se desi u njihovim karijerama. Zato me je Batina informacija silno obradovala. Ponosan sam na njih“, jasno ističe selektor Srbije.Prvi rival je Engleska, potom Letonija — dva potpuno različita izazova.„Prva utakmica je uvek najvažnija. Maksimalno smo fokusirani na Englesku — reprezentaciju koja je već obezbedila plasman i dominirala tokom kvalifikacija. Nisu primili nijedan gol, njihovi napadači nisu imali milosti. Biće to najteži mogući protivnik. Ali u fudbalu je uvek 11 na 11. Srce, vera i priprema često prave razliku. Želimo da budemo hrabri, pametni, organizovani i da verujemo do kraja“, ističe Paunović.Govorio je i o tome šta za njega predstavlja „srpski fudbalski identitet“ – nešto što treba da se vidi na terenu?„Da budemo organizovani, disciplinovani, hrabri i da pokažemo svoj talenat. To su četiri stuba. Redosled nije bitan, uvek jedan od njih dođe više do izražaja. Tek kad spojite sva četiri, dobijate ionaj peti, u fudbalu možda i najvažniji – pravo dase sreća okrene na vašu stranu. Znam iz ličnog iskustva, što igračkog, što trenerskog, u velikim utakmicama sreća može biti presudan faktor, ali samo ako ste ispunili prethodna četiri preduslova“, jasno ističe selektor.Koja je njegova misija?Poruka pred izlazak na Vembli?„Poruka je ista za sve: da verujemo jedni u druge, da damo sve od sebe i da ne odustajemo nijednogtrenutka. Da budemo najbolja verzija sebe i da verujemo u uspeh – u saigrača, u grupu i u podvig koji jurimo zajedno“ , jasan je Paunović.Veljko je kao klinac nosio privezak Zlatnog globusa i maštao da zaigra za svoju zemlju na Svetskom prvenstvu.„Dobio sam privezak od brata od tetke, Dejana…bili smo deca. Čuvao sam ga i nosio sa sobom tokom svih okupljanja sa reprezentacijom, kasnije i kroz trenersku karijeru. Na tim silnim putovanjima, jednostavno je nestao. Mislio sam da sam ga izgubio. Pre neki dan, dok sam se pakovao za put u Srbiju, otvorio sam fioku i našao ga u jednoj staroj kutiji. Kao da me je čekao. Poslao sam odmah sliku ljudima iz Saveza, konkretno Nikoli Lazetiću. Neverovatno… baš sada… kao neki znak“, kaže Paunović.
https://lat.sputnikportal.rs/20251106/aleksandar-oveckin-900-golova-vasington-nhl-hokej-sport-ostali-sportovi-1192181891.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
veljko paunović, sport, fudbal, fudbalska reprezentacija srbije
veljko paunović, sport, fudbal, fudbalska reprezentacija srbije
Paunović prvi put o mestu selektora: Bog najteže misije daje najboljim izabranicima
11:02 06.11.2025 (Osveženo: 11:05 06.11.2025) Veljko Paunović, novi selektor Orlova, prvi put je govorio o preuzimanju reprezentacije Srbije sa kojom će pokušati da napravi čudo u poslednje dve kvalifikacione utakmice za Svetsko prvenstvo.
Za mnoge je to bila nemoguća misija, ali je Fudbalski savez Srbije bio uporan, sa jasnim stavom, konkretnim namerama i ogromnom željom. I na kraju je uspeo. Informacija koja je pretposlednjeg dana oktobra objavljena na zvaničnom sajtu naše organizacije, obradovala je fudbalsku Srbiju. U poslednje dve , našu A reprezentaciju vodiće Veljko Paunović.
Selektor koji je pre tačno deset godina Srbiji podario svetsku titulu sa selekcijom do 20 godina, ponovo je tu — da verom, radom i energijom pokuša da probudi ono najbolje u srpskom fudbalu. Dve utakmice, dve prilike. I mnogo više od toga: vreme da pokažemo zajedništvo, ponos i borbu do poslednjeg minuta.
„Od kraja 2015. godine, skoro deset godina nisam bio u Sportskom centru u Staroj Pazovi. Osećam se prijatno kao i tada. Mnogo lepih sećanja… malo sam uzbuđen. Drago mi je što u Sportskom centru vidim ljude sa kojima sam i tada sarađivao, što su i dalje u Savezu i što imamo priliku da ponovo budemo deo zajedničke misije i novog zadatka“, rekao je Paunović na početku razgovora za FSS.
Ističe da je odaziv reprezentaciji njegova dužnost.
„Prilika ne bira trenutak, ali se ova ukazala u momentu kada je ostalo upražnjeno mesto selektora. Ja sam upravo završio jedan projekat i otvorila se mogućnost. Nije bilo puno vremena, odluka je morala brzo da se donese. Kockice su se poklopile. Moja dužnost je bila da odgovorim na poziv što je brže moguće, da dođem u Beograd i stavim se na raspolaganje reprezentaciji“, rekao je novi selektor.
Mesto selektora je obaveza, ali i emotivna dužnost.
„Sve to u nekoj određenoj meri. Od malena sam privržen reprezentaciji. Bio sam igrač, reprezentativac, ali nisam ostvario san da odigram onoliko utakmica za državni tim koliko sam želeo. Kao trener i selektor, taj osećaj se vraća. Prevashodno zbog ovih momaka koji se nalaze na fotografiji iza nas – sa Novog Zelanda. Možda je ovo i poslednja prilika da se ponovo nađemo na zajedničkom zadatku, kao pre deset godina. Nisam smeo da je propustim. U očima javnosti ovo je težak zadatak, ali znam da postoji grupa momaka koji znaju kako se pobeđuje i znaju kako da plovimo kroz ove nemirne vode. To mi uliva sigurnost da ćemo napraviti zajedništvo i sve što je potrebno za uspeh. Idemo svim srcem“, poručuje selektor Orlova.
Kako preneti veru na igrače?
„Polazim uvek od sebe. Autentičnost, vera u sebe. Kada verujete u ono što radite i u ljude koji vas okružuju, nema potrebe da tražite velike reči i izvor motivacije. To postaje prirodno stanje sigurnosti i samopouzdanja koje se prenosi na celu ekipu“, ističe Paunović.
Govorio je i o iskustvu sa omladinskom reprezentacijom sa kojom je 2015. godine postao šampion sveta.
„Gotovo da ne prođe mesec, a da ne pogledam neki video sa Novog Zelanda. Uvek sam imao živu sliku da ćemo jednog dana ponovo sarađivati. Nikada nisam zaboravio te momke, ni odakle smo krenuli. Posle tog Svetskog prvenstva napravio sam jedan klip — naš put do trofeja. Gledao sam ga često, i danas, kad ga se setim, uvek me obuzme isto uzbuđenje. Radujem se što ću sarađivati i sa nekim momcima koji nisu deo te generacije, ali takođe poseduju šampionski potencijal“, rekao je Paunović.
Reakacije igrača kada je rekao da ponovo preuzima reprezentaciju?
„Osetio sam uzbuđenje i ponos. Žao mi je što je nekoliko njih povređeno i nisu mogli da se odazovu pozivu, a veoma su bitni za grupu, bitni za koncepciju tima, kako u tehničkom i taktičkom, tako i u ljudskom smislu. Ali reakcije su bile divne. Tih deset godina smo ostali u kontaktu — bodrili se tokom povreda, čestitali jedni drugima na uspesima, delili trenutke. Čuo sam od Bate Mirkovića koji je vodio reprezentaciju u Andori da su momci i dalje sjajni profesionalci, da se međusobno poštuju, veruju jedni drugima, da ih i dalje krasi onaj isti entuzijazam. Sećam se kada smo se opraštali posle Novog Zelanda, rekao sam im da bih voleo te vrednosti da zadrže šta god da se desi u njihovim karijerama. Zato me je Batina informacija silno obradovala. Ponosan sam na njih“, jasno ističe selektor Srbije.
Prvi rival je Engleska, potom Letonija — dva potpuno različita izazova.
„Prva utakmica je uvek najvažnija. Maksimalno smo fokusirani na Englesku — reprezentaciju koja je već obezbedila plasman i dominirala tokom kvalifikacija. Nisu primili nijedan gol, njihovi napadači nisu imali milosti. Biće to najteži mogući protivnik. Ali u fudbalu je uvek 11 na 11. Srce, vera i priprema često prave razliku. Želimo da budemo hrabri, pametni, organizovani i da verujemo do kraja“, ističe Paunović.
Govorio je i o tome šta za njega predstavlja „srpski fudbalski identitet“ – nešto što treba da se vidi na terenu?
„Da budemo organizovani, disciplinovani, hrabri i da pokažemo svoj talenat. To su četiri stuba. Redosled nije bitan, uvek jedan od njih dođe više do izražaja. Tek kad spojite sva četiri, dobijate ionaj peti, u fudbalu možda i najvažniji – pravo dase sreća okrene na vašu stranu. Znam iz ličnog iskustva, što igračkog, što trenerskog, u velikim utakmicama sreća može biti presudan faktor, ali samo ako ste ispunili prethodna četiri preduslova“, jasno ističe selektor.
„Imali smo slogan na Novom Zelandu, a važi i danas: Bog svoje najteže misije daje svojim najboljim izabranicima“, konretan je Paunović.
Poruka pred izlazak na Vembli?
„Poruka je ista za sve: da verujemo jedni u druge, da damo sve od sebe i da ne odustajemo nijednogtrenutka. Da budemo najbolja verzija sebe i da verujemo u uspeh – u saigrača, u grupu i u podvig koji jurimo zajedno“ , jasan je Paunović.
Veljko je kao klinac nosio privezak Zlatnog globusa i maštao da zaigra za svoju zemlju na Svetskom prvenstvu.
„Dobio sam privezak od brata od tetke, Dejana…bili smo deca. Čuvao sam ga i nosio sa sobom tokom svih okupljanja sa reprezentacijom, kasnije i kroz trenersku karijeru. Na tim silnim putovanjima, jednostavno je nestao. Mislio sam da sam ga izgubio. Pre neki dan, dok sam se pakovao za put u Srbiju, otvorio sam fioku i našao ga u jednoj staroj kutiji. Kao da me je čekao. Poslao sam odmah sliku ljudima iz Saveza, konkretno Nikoli Lazetiću. Neverovatno… baš sada… kao neki znak“, kaže Paunović.
