https://lat.sputnikportal.rs/20251106/nemacki-poslanik-u-evropskom-parlamentu-ukrajina-mora-da-shvati-da-rusija-nece-izgubiti-rat-1192182531.html
Nemački poslanik u Evropskom parlamentu: Ukrajina mora da shvati da Rusija neće izgubiti rat
Nemački poslanik u Evropskom parlamentu: Ukrajina mora da shvati da Rusija neće izgubiti rat
Sputnik Srbija
U Evropi su se usmerili na zamrznutu rusku imovinu, misleći da će Rusija izgubiti rat, ali to se neće dogoditi i Ukrajina to mora da razume, izjavio je nemački... 06.11.2025, Sputnik Srbija
2025-11-06T10:28+0100
2025-11-06T10:28+0100
2025-11-06T10:28+0100
svet
svet – politika
evropa
rusija
imovina
evropski parlament
ratne reparacije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/1d/1191943452_0:317:3078:2048_1920x0_80_0_0_03fbcb0e8559efb668b7ae5b42b8c77f.jpg
Ranije je „Velt am zontag“ izvestio da je od januara do jula EU predala Ukrajini 10,1 milijardu evra od prihoda od zamrznutih ruskih sredstava. U septembru je predsednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila da se Kijevu odobri novi kredit i da se ova imovina uzme kao osnova, pojasnivši da će Ukrajina vraćati zajam tek nakon što Rusija isplati „reparacije“.Zamrznuta ruska sredstva Nakon početka Specijalne vojne operacije, EU i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu deviznih rezervi Rusije: oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi nalazi se u Evropskoj uniji, uglavnom na računima belgijske kompanije „Juroklir“, jednog od najvećih svetskih klirinških i obračunskih sistema.U Moskvi su više puta nazivali zamrzavanje ruskih sredstava u Evropi krađom, ističući da je EU usmerena ne samo na sredstva privatnih lica, već i na državna sredstva.Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da će Moskva odgovoriti na konfiskaciju. Prema njegovim rečima, Rusija takođe ima mogućnost da ne vrati sredstva koja zapadne zemlje drže na njenoj teritoriji.Kao odgovor na zamrzavanje imovine, Moskva je uvela sopstvena ograničenja: imovina stranih investitora iz neprijateljskih zemalja i prihodi koji se od njih ostvaruju akumuliraju se na posebnim „C“ računima. Mogu se povući samo odlukom posebne vladine komisije.Šefovi država EU na samitu u Briselu 23. oktobra nisu uspeli da usaglase predlog Evropske komisije da se zamrznuta sredstva Centralne banke Rusije koriste kao osnova za kredit Ukrajini. Oni će se vratiti ovom pitanju na zasedanju Evropskog saveta 18–19. decembra.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20251103/mediji-evropa-strahuje--podrska-mmf-a-ukrajini-zavisi-od-upotrebe-zamrznutih-ruskih-sredstava-1192058295.html
evropa
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet – politika, evropa, rusija, imovina, evropski parlament, ratne reparacije
svet – politika, evropa, rusija, imovina, evropski parlament, ratne reparacije
Nemački poslanik u Evropskom parlamentu: Ukrajina mora da shvati da Rusija neće izgubiti rat
U Evropi su se usmerili na zamrznutu rusku imovinu, misleći da će Rusija izgubiti rat, ali to se neće dogoditi i Ukrajina to mora da razume, izjavio je nemački poslanik u Evropskom parlamentu, koji je ranije 34 godine radio kao diplomata UN, Mihael fon der Šulenburg.
„U rezolucijama Evropskog parlamenta je navedeno da Ukrajina treba da dobija 0,25 odsto našeg ukupnog BDP-a svake godine. Ništa se nije dogodilo. A sada, pošto nemamo novca, želimo da koristimo zamrznutu rusku imovinu. Moramo da dobijemo ova sredstva, a Rusija će ih vratiti kada izgubi rat. Takoreći, još uvek smatramo da će ona izgubiti rat — ali to se neće desiti. I Ukrajina to mora da razume“, naglasio je poslanik Evropskog parlamenta na Jutjub kanalu.
Ranije je „Velt am zontag“ izvestio da je od januara do jula EU predala Ukrajini 10,1 milijardu evra od prihoda od zamrznutih ruskih sredstava.
U septembru je predsednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila da se Kijevu odobri novi kredit i da se ova imovina uzme kao osnova, pojasnivši da će Ukrajina vraćati zajam tek nakon što Rusija isplati „reparacije“.
Nakon početka Specijalne vojne operacije, EU i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu deviznih rezervi Rusije: oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi nalazi se u Evropskoj uniji, uglavnom na računima belgijske kompanije „Juroklir“, jednog od najvećih svetskih klirinških i obračunskih sistema.
U Moskvi su više puta nazivali zamrzavanje ruskih sredstava u Evropi krađom, ističući da je EU usmerena ne samo na sredstva privatnih lica, već i na državna sredstva.
Kao odgovor na zamrzavanje imovine, Moskva je uvela sopstvena ograničenja: imovina stranih investitora iz neprijateljskih zemalja i prihodi koji se od njih ostvaruju akumuliraju se na posebnim „C“ računima. Mogu se povući samo odlukom posebne vladine komisije.
Šefovi država EU na samitu u Briselu 23. oktobra nisu uspeli da usaglase predlog Evropske komisije da se zamrznuta sredstva Centralne banke Rusije koriste kao osnova za kredit Ukrajini. Oni će se vratiti ovom pitanju na zasedanju Evropskog saveta 18–19. decembra.
