NATO jača istočno krilo: Poljska i Rumunija uvode novi sistem zaštite od ruskih dronova
© Sputnik / Sergey Bobylev
/ Pratite nas
Poljska i Rumunija uvode novi sistem naoružanja radi odbrane od ruskih bespilotnih letelica, nakon što je Rusija navodno narušila vazdušni prostor NATO-a, što je otkrilo „ranjivost“ Alijanse i izazvalo zabrinutost širom Evrope, saopštili su vojni predstavnici NATO-a za list AP.
„Cilj je da granica sa Rusijom bude toliko dobro naoružana da snage Moskve budu odvraćene da ikada pomisle na prelazak — od Norveške na severu do Turske na jugu“, naglasili su zvaničnici.
Američki sistem „merops“, koji je dovoljno kompaktan da može da stane u prikolicu pikapa srednje veličine, u stanju je da otkriva dronove i da im se približava, koristeći veštačku inteligenciju za navigaciju u uslovima ometanja satelitskih i elektronskih signala.
Pored raspoređivanja u Poljskoj i Rumuniji, ovaj sistem će koristiti i Danska. To je deo mera za jačanje odbrane na istočnom krilu Alijanse.
Incident sa dronovima
Potreba za ovakvim sistemom postala je posebno hitna nakon što je početkom septembra poljski premijer Donald Tusk saopštio da su iznad Poljske oboreni „opasni“ dronovi i naveo da su dronovi ruski, ali nije pružio nikakve dokaze.
Predsednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen kasnije je dodala da je u pitanju bilo više od deset bespilotnih letelica.
Otpravnik poslova ruske ambasade u Varšavi Andrej Ordaš izjavio je kasnije da Poljska nije pružila dokaze o navodnom ruskom poreklu dronova oborenih iznad zemlje.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da poljsko rukovodstvo nije uputilo nikakve zahteve Kremlju za kontakt. Takođe je napomenuo da rukovodstvo EU i NATO svakodnevno optužuje Rusiju za provokacije, ne pokušavajući da pruži argumente.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da tokom koncentrisanog napada ruskih snaga na preduzeća ukrajinske odbrambene industrije u noći 10. septembra nisu bili planirani ciljevi za uništenje na poljskoj teritoriji.
Početkom oktobra, predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da se Rusija „svih ovih godina ne bori protiv Oružanih snaga Ukrajine ili Ukrajine“, već protiv celog NATO-a. Moskva smatra da su isporuke zapadnog oružja na teritoriji Ukrajine, kao i transportna sredstva NATO-a, legitimni vojni ciljevi.
Rusija poslednjih godina primećuje neviđene aktivnosti NATO-a duž svojih zapadnih granica. Alijansa proširuje svoje inicijative i naziva ih „obuzdavanjem ruske agresije“.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute ranije je pozvao saveznike u Alijansi da se pripreme za „dugoročnu konfrontaciju“ sa Rusijom. Prema njegovim rečima, Rusija će ostati destabilizujuća sila u Evropi i svetu.
Ruske vlasti su više puta izrazile zabrinutost zbog vojno-političkog gomilanja snaga bloka u Evropi.
Kremlj je izjavio da Rusija ni za koga ne predstavlja pretnju, ali da neće ignorisati dejstva koja su potencijalno opasna po njene interese.
Pogledajte i:
