https://lat.sputnikportal.rs/20251105/moze-li-javni-dug-eu-da-eskplodira-sta-pise-u-upozoravajucem-izvestaju-mmf-a-1192159678.html
Može li javni dug EU da eskplodira: Šta piše u upozoravajućem izveštaju MMF-a
Može li javni dug EU da eskplodira: Šta piše u upozoravajućem izveštaju MMF-a
Sputnik Srbija
Evropska unija mora da preispita svoj socijalni model zbog rasta javnog duga koji preti da postane "eksplozivan" ako se ne sprovedu reforme u poslovanju i... 05.11.2025, Sputnik Srbija
2025-11-05T20:00+0100
2025-11-05T20:00+0100
2025-11-05T20:00+0100
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
evropska unija (eu)
mmf
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/01/1192031844_0:126:3072:1854_1920x0_80_0_0_8140f02a9c255952bf9d5806eee19d83.jpg
U najnovijem izveštaju, MMF procenjuje da bi prosečan dug u Evropskoj uniji mogao da se udvostruči i dostigne oko 130 odsto BDP-a do 2040. godine, ukoliko ne dođe do značajnih korekcija u trošenju i prikupljanju javnih prihoda.MMF upozorava da pojedine članice – poput Italije, Francuske i Španije – već imaju dug iznad 100 odsto BDP-a, zbog čega su pod nadzorom Evropske komisije kroz proceduru prekomernog deficita.Fond ocenjuje da veći fiskalni pritisak proizlazi iz dve paralelne obaveze evropskih država. Potreba za ulaganjima u odbranu i energetsku tranziciju su sve veće, dok istovremeno rastu troškovi povezani sa starenjem stanovništva kao što su izdaci za zdravstvo i penzije, prenosi briselski Euraktiv.Prema ranijoj analizi bivšeg predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija, Evropska unija bi morala da poveća javne i privatne investicije za oko 4–5% BDP-a godišnje kako bi izbegla zaostajanje za Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom.Fond predlaže evropskim državama da "rasterete" javni sektor kroz podsticanje rasta i efikasnosti, ojačaju jedistveno tržište kapitala i energije, pojednostave regulatorne procedure za privredu i više koriste zajedničko evropsko zaduživanje za ključne infrastrukturne projekte.MMF procenjuje da bi ove reforme donekle ublažile potrebu za oštrim budžetskim rezovima, ali da verovatno neće biti dovoljne.Fond zato dodaje da će "šire preispitivanje socijalnog ugovora" u Evropi biti neophodno, što bi u praksi moglo da znači razdvajanje osnovnih i "premijum" usluga u oblasti penzija, zdravstva i obrazovanja, pri čemu bi samo osnovni nivo u potpunosti finansirala država.Takve reforme nose političke i društvene rizike, a Fond preporučuje evropskim političarima da ih uvode postepeno i javno objašnjavaju građanima kako bi se očuvalo poverenje u društvu i legitimitet promena.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, svet – ekonomija, evropska unija (eu), mmf
ekonomija, svet – ekonomija, evropska unija (eu), mmf
Može li javni dug EU da eskplodira: Šta piše u upozoravajućem izveštaju MMF-a
Evropska unija mora da preispita svoj socijalni model zbog rasta javnog duga koji preti da postane "eksplozivan" ako se ne sprovedu reforme u poslovanju i sektoru rada, saopštio je danas Međunarodni monetarni fond (MMF).
U najnovijem izveštaju, MMF procenjuje da bi prosečan dug u Evropskoj uniji mogao da se udvostruči i dostigne oko 130 odsto BDP-a do 2040. godine, ukoliko ne dođe do značajnih korekcija u trošenju i prikupljanju javnih prihoda.
MMF upozorava da pojedine članice – poput Italije, Francuske i Španije – već imaju dug iznad 100 odsto BDP-a, zbog čega su pod nadzorom Evropske komisije kroz proceduru prekomernog deficita.
Kako se navodi, tradicionalne mere konsolidacije, poput privremenih rezova ili povećanja poreza, više nisu dovoljne u državama sa hronično visokim deficitima.
Fond ocenjuje da veći fiskalni pritisak proizlazi iz dve paralelne obaveze evropskih država. Potreba za ulaganjima u odbranu i energetsku tranziciju su sve veće, dok istovremeno rastu troškovi povezani sa starenjem stanovništva kao što su izdaci za zdravstvo i penzije,
prenosi briselski Euraktiv.
Prema ranijoj analizi bivšeg predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija, Evropska unija bi morala da poveća javne i privatne investicije za oko 4–5% BDP-a godišnje kako bi izbegla zaostajanje za Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom.
Fond predlaže evropskim državama da "rasterete" javni sektor kroz podsticanje rasta i efikasnosti, ojačaju jedistveno tržište kapitala i energije, pojednostave regulatorne procedure za privredu i više koriste zajedničko evropsko zaduživanje za ključne infrastrukturne projekte.
MMF procenjuje da bi ove reforme donekle ublažile potrebu za oštrim budžetskim rezovima, ali da verovatno neće biti dovoljne.
Fond zato dodaje da će "šire preispitivanje socijalnog ugovora" u Evropi biti neophodno, što bi u praksi moglo da znači razdvajanje osnovnih i "premijum" usluga u oblasti penzija, zdravstva i obrazovanja, pri čemu bi samo osnovni nivo u potpunosti finansirala država.
Takve reforme nose političke i društvene rizike, a Fond preporučuje evropskim političarima da ih uvode postepeno i javno objašnjavaju građanima kako bi se očuvalo poverenje u društvu i legitimitet promena.
