https://lat.sputnikportal.rs/20251029/o-cemu-nikada-ne-bi-trebalo-da-razgovarate-sa-alatima-vestacke-inteligencije-1191928728.html
O čemu nikada ne bi trebalo da „razgovarate“ sa alatima veštačke inteligencije
O čemu nikada ne bi trebalo da „razgovarate“ sa alatima veštačke inteligencije
Sputnik Srbija
Prema stručnim smernicama, postoje određene teme i vrste podataka o kojima nikada ne treba razgovarati sa četbotovima. 29.10.2025, Sputnik Srbija
2025-10-29T22:13+0100
2025-10-29T22:13+0100
2025-10-29T22:13+0100
nauka i tehnologija
it
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/1c/1171566637_0:0:3640:2048_1920x0_80_0_0_0753cd422928e32d652bcbd449e84b7d.jpg
Sve veći broj korisnika širom sveta okreće se veštačkim četbotovima poput ChatGPT za savete o zdravlju, finansijama i svakodnevnim problemima. Istraživanja pokazuju da mnogi korisnici smatraju četbotove pristupačnim i pouzdanim, ali stručnjaci upozoravaju na preterano oslanjanje na veštačku inteligenciju, posebno kada je reč o osetljivim i privatnim temama.Studije su pokazale da ljudi sve više koriste alate veštačke inteligencije za finansijske odluke, zdravstvene savete, pa čak i kao virtuelne terapeute. Međutim, stručnjaci naglašavaju da veštački četbotovi nisu lekari ili savetnici, već sistemi zasnovani na algoritmima i podacima koji imaju svoja ograničenja.Pored toga, informacije koje korisnici dele sa četbotovima mogu biti sačuvane ili dostupne trećim licima, što pokreće pitanja bezbednosti i privatnosti.Šta ne treba delitiPrema stručnim smernicama, postoje određene teme i vrste podataka o kojima nikada ne treba razgovarati sa četbotovima.To uključuje lične podatke kao što su lozinke, brojevi bankovnih računa ili kreditnih kartica, kao i osetljive informacije o identitetu. Deljenje takvih informacija može dovesti do krađe identiteta ili finansijske prevare.Takođe, korisnici ne bi trebalo da se oslanjaju na AI u situacijama koje zahtevaju hitnu reakciju, kao što su požari, trovanje gasom ili hitne medicinske situacije. AI ne može da detektuje opasnost ili da pozove pomoć. U takvim slučajevima treba odmah kontaktirati službe za hitne slučajeve.Još jedno ograničenjeJoš jedno ograničenje se odnosi na vesti i aktuelne događaje. Četbotovi nemaju stalni pristup ažuriranim informacijama i ne pružaju pouzdane podatke u realnom vremenu o tržištima, akcijama ili kriznim situacijama. Za proverene informacije preporučuje se oslanjanje na verodostojne medijske izvore.U oblasti zdravlja, AI alati mogu da pruže opšte informacije o simptomima ili životnim navikama, ali nisu zamena za dijagnozu ili lečenje. Isto važi i za emocionalnu podršku – razgovori o romantičnim vezama ili ličnim problemima su van okvira onoga za šta su ovi sistemi dizajnirani.Na kraju, stručnjaci upozoravaju da korisnici treba da izbegavaju deljenje svega što ne bi želeli da postane javno dostupno. Iako platforme veštačke inteligencije teže da obezbede privatnost, potpuna anonimnost i bezbednost nisu zagarantovani.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
it, društvo
O čemu nikada ne bi trebalo da „razgovarate“ sa alatima veštačke inteligencije
Prema stručnim smernicama, postoje određene teme i vrste podataka o kojima nikada ne treba razgovarati sa četbotovima.
Sve veći broj korisnika širom sveta okreće se veštačkim četbotovima poput ChatGPT za savete o zdravlju, finansijama i svakodnevnim problemima. Istraživanja pokazuju da mnogi korisnici smatraju četbotove pristupačnim i pouzdanim, ali stručnjaci upozoravaju na preterano oslanjanje na veštačku inteligenciju, posebno kada je reč o osetljivim i privatnim temama.
Studije su pokazale da ljudi sve više koriste alate veštačke inteligencije za finansijske odluke, zdravstvene savete, pa čak i kao virtuelne terapeute. Međutim, stručnjaci naglašavaju da veštački četbotovi nisu lekari ili savetnici, već sistemi zasnovani na algoritmima i podacima koji imaju svoja ograničenja.
Pored toga, informacije koje korisnici dele sa četbotovima mogu biti sačuvane ili dostupne trećim licima, što pokreće pitanja bezbednosti i privatnosti.
Prema stručnim smernicama, postoje određene teme i vrste podataka o kojima nikada ne treba razgovarati sa četbotovima.
To uključuje lične podatke kao što su lozinke, brojevi bankovnih računa ili kreditnih kartica, kao i osetljive informacije o identitetu. Deljenje takvih informacija može dovesti do krađe identiteta ili finansijske prevare.
Takođe, korisnici ne bi trebalo da se oslanjaju na AI u situacijama koje zahtevaju hitnu reakciju, kao što su požari, trovanje gasom ili hitne medicinske situacije. AI ne može da detektuje opasnost ili da pozove pomoć. U takvim slučajevima treba odmah kontaktirati službe za hitne slučajeve.
Još jedno ograničenje se odnosi na vesti i aktuelne događaje. Četbotovi nemaju stalni pristup ažuriranim informacijama i ne pružaju pouzdane podatke u realnom vremenu o tržištima, akcijama ili kriznim situacijama. Za proverene informacije preporučuje se oslanjanje na verodostojne medijske izvore.
U oblasti zdravlja, AI alati mogu da pruže opšte informacije o simptomima ili životnim navikama, ali nisu zamena za dijagnozu ili lečenje. Isto važi i za emocionalnu podršku – razgovori o romantičnim vezama ili ličnim problemima su van okvira onoga za šta su ovi sistemi dizajnirani.
Na kraju, stručnjaci upozoravaju da korisnici treba da izbegavaju deljenje svega što ne bi želeli da postane javno dostupno. Iako platforme veštačke inteligencije teže da obezbede privatnost, potpuna anonimnost i bezbednost nisu zagarantovani.
