Kusturica: Ovo je jedan od razloga zašto su Rusi tako veliki i nesagledivi /video/
18:50 29.10.2025 (Osveženo: 19:00 29.10.2025)
© Sputnik / Senka Miloš
Pratite nas
Letom iz Moskve gde je učestvovao na Međunarodnom forumu saradnje posvećenom 100-godišnjici narodne diplomatije, posle svečanog otvaranja Srpskog kluba na univerzitetu „Lomonosov“ i posle susreta sa ruskim patrijarhom Kirilom, proslavljeni reditelj Emir Kusturica, "sleteo je" - na Sajam knjiga.
Iako i novi naslovi Andrićevog instituta na čijem je čelu zaslužuju aplauze, u kratkom sajamskom susretu pitamo ipak za one aplauze kojima je na čuvenom ruskom univerzitetu, na otvaranju Srpskog kluba, ispraćen njegov govor.
„Ne znam da li se to baš zove trema, ali osećao sam neku vrstu napetosti. To je jubilej ruske diplomatije, nečega što podrazumeva ukupnu rusku meku moć. Tamo je bilo mnogo dobrih i pametnih ljudi i između ostalog bilo je i to predavanje koje sam održao plašeći se da li će moći da me razumeju – u tome mi je bila najveća drama. Ali, šta je tajna? Tajna je da se u srcu njihovog univerziteta sa najvećom tradicijom uspostavi jedna vrsta bratstva, jedna vrsta društva koje bi na neki način simbolički predstavljalo i jedan i drugi narod. Ta dva naroda svezana su onim staroslovenskim izvorom koji je formatirao i jedan i drugi jezik. Mi smo malo otišli suviše na zapad, a oni su ostali ukotvljeni u staroslovenskom i možda je i to jedan od razloga što su oni tako veliki i tako nesagledivi u svakom pogledu. I zato je dobro bilo što nekog Srbina, čoveka koji putuje po svetu, oni prihvataju kao svog i što se institucionalizuje nešto o čemu mi stalno pričamo. Ovo je jedno od tih društava koje bi trebalo da zaživi i da bude vrsta kluba u kojem se izražava ta zajednička crta i podstiče sve što može da se desi između ta dva naroda.“
Njegov govor je, kako kaže, pokušao da sintetiše sve ono što smatra važnim a tiče se ambijanta koji nameće kulturna politika.
„Tu se sintetiše sve ono što se od bontona do Mikelanđela, od Mikelanđela do Dostojevskog, od Dostojevskog do uređenja bašte uvezuje u istu temu i ja sam to shvatio kao mogućnost da se govori o ambijentu kojeg nameće kulturna politika, odnosno vlast. Mislim da je kulturološki ruski nivo zapravo deo njihovog poretka i u tom poretku kulturna politika igra ogromnu ulogu. Ne znam grad u kome ni pod lupom ne može da se nađe ćik na ulici, kako to izvode - ne znam. A to je samo deo te iste kulturne politike koja se podrazumeva, ne samo u dubinama onoga gde dospeva Dostojevski, nego i u uličnoj komunikaciji, u poštovanju sabesednika, drugih ljudi, u nedovođenje u pitanje autoriteta koji su svako u svojoj oblasti u Rusiji značajni.“
Emir Kusturica i novinar Sputnjika Dejana Vuković
© Sputnik / Senka Miloš
Praveći poređenje sa našom kulturom, proslavljeni reditelj smatra da mi jesmo kulturni u onoj meri u kojoj nam to obezbeđuje „kružno kretanje u promenama svetskih politika“:
„Mi imamo individualne domete koji su ogromni, ali naši kulturni standardi prvo nisu uspostavljeni, a takođe su, posle pada Miloševića, manje više devastirani. Oni su uvedeni u jednu fazu koja prividom stvara da smo kultura, a u suštini mi smo deo jednog šireg rijalitija koji ovde postoji i koji je zapravo zamenio ideju da se – ako je književnost – stvori kulturni ambijent za književnost, ako je film – da se stvori kulturni ambijent za film. Mi smo umesto toga stvarali tržišta različitog.“
O tome kako izgleda biti Srbin u Moskvi odgovara kratko i uz osmeh:
„Biti Srbin u Moskvi znači čašćenje koje teško u Srbiji možete da dostignete.“
Pogledajte i:
