Novi udar na Srbe na severu KiM - preko Gazivoda
© Sputnik / Nikola Joksimović
Pratite nas
Očigledno da je maliciozna odluka prištinskih vlasti o stavljanju jezera Gazivode pod zaštićeno područje deo predizborne kampanje za vanredne parlamentarne izbore Aljbina Kurtija koju je već započeo jer je reč o čisto srpskoj sredini čija se imovina uzurpira na ovaj način, kaže profesor Dušan Čelić.
Vlasti u Prištini odlučile su da stave pod zaštitu područje jezera Gazivode i planine Mokra Gora kod Zubinog Potoka, objavio je vršilac dužnosti ministra za infrastrukturu iz privremen vlade Prištine Hisen Durmiši.
Maliciozna odluka Kurtija
Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici Dušan Čelić kaže da treba imati na umu da je to odluka odlazeće Kurtijeve vlade, dakle vlade u tehničkom mandatu, i nije uobičajeno da se u takvom mandatu donose ovako bitne odluke.
„Drugo, ta odluka se tiče etnički čisto srpskog kraja. Znači, Gazivode i okolina nalaze se u potpunosti u etnički čistoj srpskoj sredini u Ibarskom Kolašinu i nije uobičajeno da se ovakva odluka donosi bez konsultacija sa lokalnom srpskom zajednicom, a posle lokalnih izbora na kojima je srpska lokalna zajednica povratila lokalnu samoupravu od strane albanske nelegitimne manjine,“ napominje Čelić.
Pre svega zato što, kako kaže naš sagovornik, ovakva odluka ima velike posledice posebno na srpsko stanovništvo i njihovu imovinu u tom kraju.
„Ova odluka će za posledicu imati sužavanje prava svojine onima koji poseduju privatno zemljište u tom potezu, dakle zadire u imovinsko pravo Srba. Detalje te odluke još nismo videli, ali ako se neko područje proglasi za zaštićenu zonu to znači da se na tom području ograničava pravo prometa, svojine, obavljanja prava svojine… Vlasnicima zemljišta i nepokretnosti u tom području se mogu nametnuti dodatne obaveze koje do sada nisu imali. Dakle, iz ovih razloga jasno je ova Kurtijeva odluka očito zlonamerna i usmerena na destabilizacija srpskog naroda u Ibarskom Kolašinu,“ ocenjuje sagovornik Sputnjika.
Destabilizacija Srba
Čelić objašnjava da svako ko bude imao imovinu u toj zaštićenoj zoni neće moći da sa njom raspolaže na način kao do sada jer ovakva zaštićena područja podležu određenim ograničenjima, kao što je građenje objekta na sopstvenom zemljištu i tako dalje.
„Dakle, donošenje ove odluke podrazumeva širok spektar sužavanja svojinskih prava Srba na KIM na području Gazivoda tako da bojim se da će ona dodatno da destabilizuje Srbe u Ibarskom Kolašinu. Jako je interesantno, zapravo je zlonamerno, da se ovakva odluka donosi u tehničkom mandatu i pre nego što je nova lokalna vlast preuzela opštine na severu, to jest u ovom slučaju konkretno u Zubinom Potoku iako se zna da su izbori promenili strukturu vlasti. Bilo je logično da se sačeka da se Skupština Opštine konstituiše i dalje posle konsultuje sa njom jer se ova neposredno tiče ove opštine i njenih građana,“ napominje Čelić.
A Vašingtonski sporazum?!
Ovo je, kako kaže Čelić, očigledno deo sistematskog pritiska na Srbe od strane Prištine gde novoizglasana vlast ne može ništa da uradi jer još nije preuzela vlast a žalbe za rokove su jako kratki.
Podsećamo da se jedna od tačaka Vašingtonskog sporazuma odnosila i na Gazivode, a u studiji koju su Amerikanci uradili o tome pominje se delimično finansiranje projekta od strane Amerike.
Na osnovu zvaničnih vladinih dokumenata, od hidrosistema Ibar-Lepenac na Gazivodama, u Zubinom Potoku pijaćom vodom se snabdeva sever Kosova, ali i Priština sa okolinom. Srpska strana insistira da upravljanje jezerom Gazivode bude u nadležnosti Zajednice opština sa srpskom većinom, što je kosovska strana kategorično odbila.
Jezero Gazivode je od velike važnosti za Kosovo jer snabdeva vodom preko 500.000 građana Kosova u sedam opština južno i severno od reke Ibar; Južna Mitrovica, Severna Mitrovica, Zvečan, Vučitrn, Glogovac, Srbica i deo Prištine. Pored toga, elektrane „Kosova A“ i „Kosova B“, „Trepča“ i „Feronikeli“ u potpunosti zavise od vodosnabdevanja iz jezera Gazivode. Takođe, u hidroelektrani Valač proizvodi se 32 megavata (MV) električne energije.
