https://lat.sputnikportal.rs/20251026/meta-od-rodjenja-ko-nam-danas-formira-decu-roditelji-i-skola-ili-influenseri-i-algoritmi-video-1191774228.html
Meta od rođenja! Ko nam danas formira decu: Roditelji i škola ili influenseri i algoritmi /video/
Meta od rođenja! Ko nam danas formira decu: Roditelji i škola ili influenseri i algoritmi /video/
Sputnik Srbija
Od rođenja do adolescencije, deca su na meti marketinških kampanja koje oblikuju njihove želje, vrednosti i identitet. Igračke, crtani filmovi, aplikacije i... 26.10.2025, Sputnik Srbija
2025-10-26T10:30+0100
2025-10-26T10:30+0100
2025-10-27T15:07+0100
društvo
društvo
srbija – društvo
detinjstvo
deca
potrošačka kultura
komercijalizacija
porodica
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/19/1191773785_0:0:3166:1780_1920x0_80_0_0_a638c917945abab64b7387b690d16fc7.jpg
Dok kompanije profitiraju, stručnjaci upozoravaju da je cena koju plaćaju deca i roditelji u vremenu u kome tržište oblikuje svet najmlađih - mnogo više od finansijske kategorije.Gošće podkasta “Porodično…sa Sandrom Čerin”, doktori pedagoških nauka Milijana Lazarević iz Visoke škole za vaspitače u Vršcu i Marija Malović sa Pedagoškog fakulteta u Jagodini, slažu se da je 21. vek - vek deteta kao potrošača, ali i da tema komercijalizacije detinjstva i toga u kojoj meri nam decu vaspitava tržište, a u kojoj meri to činimo mi, nije dovoljno zastupljena.Kako tržište oblikuje svet najmlađih“Komercijalizovano detinjstvo određuje to da je tržište preuzelo ulogu u njegovom oblikovanju. Tržište nam zapravo diktira vrednosti, pa i dalje od toga - diktira nam pitanje identiteta, onoga sa čime se identifikujemo, kojoj grupi pripadamo, koje brendove volimo i tako dalje. Zašto je i kako tržište, uslovno rečeno, uhvatilo decu i roditelje kao svoju metu? Tako što je prepoznata snaga deteta kao potrošača jer dete nije, poput odraslih, samo potrošač koji u trenutku kupuje ono što želi. Dete je takođe uticajni potrošač jer - utiče na roditelje”, kaže pedagog Marija Malović.Dete, pojašnjava pedagog, ne troši svoj novac već će onim što želi, uslovno rečeno, emocionalno uceniti roditelje, a oni će onda dati sve što imaju da ispune takve očekivanja.Algoritam te odmah prepoznaDete je potrošač i pre nego što se rodi, budući da mame već u trudnoći bivaju zasipane porukama šta mogu očekivati kad stigne dete i šta im je sve potrebno, primećuje pedagog Milijana Lazarević.“Prodavnice dečije opreme imaju čitave spiskove toga šta je potrebno kada stigne beba. Ja sam mama jednog tinejdžera i devojčice vrtićkog uzrasta, razlika između njih je nekih šest godina i iz perspektive promene proizvode i usluga koje su se u tom periodu razvile taj spisak se razlikovao. U međuvremenu su proizvođači dodali neke stvari jer im je palo na pamet da bi mogli slati dodatne poruke - od različitih setova flašica preko različitih oblika kadica za kupanje, do kozmetike. Znači, komercijalizacija detinjstva ne počinje tek kada dete postane svesno svog okruženja pa počne da nam upućuje zahteve, nama generalno marketing kultura šalje poruku čim uđemo u tu kategoriju roditelja ili budućeg roditelja - već si setovan da si pogodna ciljna grupa za potrošnju”, napominje Milijana Lazarević.Algoritam te odmah prepozna, slažu se gošće podkasta. Baš kao i za putovanja ili bilo šta drugo - dovoljan je jedan “lajk” na društvenim mrežama ili SMS poruka koju ste nekome poslali a koja u sebi ima ključnu reč koju će algoritam “uhvatiti”. Uslediće “bombardovanje” reklamama vezanim za tu temu, pa u tom smislu nije iznenađenje što dolazi do “impulsivne kupovine”, odnosno trošenja novca na proizvode za koje nismo baš uvereni da su nam potrebni ili da će nam biti od koristi.“Treba osvestiti šta nama te poruke, reklame, zapravo rade. Gledano iz perspektive roditelja sve vreme te gađaju na emociju, pa tako nisi dovoljno dobar roditelj ako nemaš to i to, ako nisi napravio ovakvo ili onakvo okruženje, ako nisi svom detetu priuštio ovo ili ono. Oni gađaju na emociju i tome se nije lako odupreti, govorim iz iskustva jer iako kao pedagog znam sve, ipak kao mama pokleknem na nedeljnom nivou, da ne kažem dnevnom, jer se borim sa istim problemima sa kojima se svaka druga mama u ovoj savremenoj kulturi bori”, kaže Milijana.Razdvojiti želju od potrebeImpulsivna kupovina, slaže se i Marija Malović, počinje da se budi u ranom uzrastu i marketinški stučnjaci to dobro znaju:“Kada kažem marketing, ne moraju to nužno biti reklame ili izloženost na internetu. Kada uđete u prodavnicu ili bioskop videćete da se sve što je za decu nalazi u nivou njihovog vidnog polja. Vi u bioskopu stanete u red da kupite karte, a u staklenom delu ispod pulta su kokice. U svakoj radnji sve što je za decu nalazi se na nižim policama jer će dete to videti. Tako se rađa taj impulsivni kupac – kroz pomisao - meni to treba.”Ova tema je, primećuje, izuzetno kompleksna, pa smo skloni tome da se njome nedovoljno bavimo.“Komercijalizacija detinjstva zadire u pitanje vrednosti pa, kao i sve druge teme koje zadiru u pitanje vrednosti, nekako ostaje po strani jer smo skloni tome da se držimo onih tema koje imaju lake recepte. Ovo je jedna od onih koje ga nemaju, tim pre što se od algoritma ne možete odbraniti. Konačno, to i nije individualna borba. Niko od nas ne može individualno sa tim da izađe na kraj. Možda možemo na nekim institucionalnim nivoima, ali prosto mislim da je razvijanje svesti jedan značajan korak. Znači, ne treba samo da ignorišemo ovu temu zato što je kompleksna ili zato što tu ne možemo ništa da uradimo kao pojedinac. Treba da smo svesni toga šta radimo, da priznamo sebi da smo deo te priče. I da krenemo odatle”, navodi Marija Malović.To podizanje svesti i delovanje, slaže se Milijana Lazarević, kreće od samih roditelja, preko struke, do najviših institucionalnih nivoa jednog društva:Potrebno je, dodaje gošća podkasta, i da se stručnjaci – vaspitači, nastavnici, psiholozi, pedagozi i drugi stručnjaci koji se bave dečijim razvojem i učenjem, konačno okupe oko ove teme kako bismo imali kontinuirano i smisleno delovanje da se nadomesti ono što smo generacijama propustili, a to je da, kako kaže, roditeljima njihove vaspitne postupke oblikuju, najpre, društvene mreže.“Konačno, sigurna sam i da na širem društvenom planu ima prostora da se deluje na ovu temu”, zaključuje Milijana Lazarević.
https://lat.sputnikportal.rs/20250518/maleni-sportisti-i-veliki-snovi-kako-se-postaje-sampion-a-gde-su-zamke-video-1185863865.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
društvo, srbija – društvo, detinjstvo, deca, potrošačka kultura, komercijalizacija, porodica
društvo, srbija – društvo, detinjstvo, deca, potrošačka kultura, komercijalizacija, porodica
Meta od rođenja! Ko nam danas formira decu: Roditelji i škola ili influenseri i algoritmi /video/
10:30 26.10.2025 (Osveženo: 15:07 27.10.2025) Od rođenja do adolescencije, deca su na meti marketinških kampanja koje oblikuju njihove želje, vrednosti i identitet. Igračke, crtani filmovi, aplikacije i influenseri više nisu samo zabava već deo pažljivo osmišljene industrije koja detinjstvo pretvara u potrošačko iskustvo.
Dok kompanije profitiraju, stručnjaci upozoravaju da je cena koju plaćaju deca i roditelji u vremenu u kome tržište oblikuje svet najmlađih - mnogo više od finansijske kategorije.
Gošće podkasta “Porodično…sa Sandrom Čerin”, doktori pedagoških nauka Milijana Lazarević iz Visoke škole za vaspitače u Vršcu i Marija Malović sa Pedagoškog fakulteta u Jagodini, slažu se da je 21. vek - vek deteta kao potrošača, ali i da tema komercijalizacije detinjstva i toga u kojoj meri nam decu vaspitava tržište, a u kojoj meri to činimo mi, nije dovoljno zastupljena.
Kako tržište oblikuje svet najmlađih
“Komercijalizovano detinjstvo određuje to da je tržište preuzelo ulogu u njegovom oblikovanju. Tržište nam zapravo diktira vrednosti, pa i dalje od toga - diktira nam pitanje identiteta, onoga sa čime se identifikujemo, kojoj grupi pripadamo, koje brendove volimo i tako dalje. Zašto je i kako tržište, uslovno rečeno, uhvatilo decu i roditelje kao svoju metu? Tako što je prepoznata snaga deteta kao potrošača jer dete nije, poput odraslih, samo potrošač koji u trenutku kupuje ono što želi. Dete je takođe uticajni potrošač jer - utiče na roditelje”, kaže pedagog Marija Malović.
Dete, pojašnjava pedagog, ne troši svoj novac već će onim što želi, uslovno rečeno, emocionalno uceniti roditelje, a oni će onda dati sve što imaju da ispune takve očekivanja.
“I ne samo to, deca su potrošači budućnosti jer ako sada kreiramo generacije koje su još na ranom uzrastu navikle da se sreća kupuje, da mi je dan ispunjen samo kada nešto kupim, da se identifikujem sa brendom, onda imamo jedno potrošačko društvo par ekselans. Niko nije više imun. I otud toliko snažan trend komercijalizacije detinjstva, otud toliki, uslovno rečeno, atak i na decu i na roditelje” ističe Marija Malović.
Algoritam te odmah prepozna
Dete je potrošač i pre nego što se rodi, budući da mame već u trudnoći bivaju zasipane porukama šta mogu očekivati kad stigne dete i šta im je sve potrebno, primećuje pedagog Milijana Lazarević.
“Prodavnice dečije opreme imaju čitave spiskove toga šta je potrebno kada stigne beba. Ja sam mama jednog tinejdžera i devojčice vrtićkog uzrasta, razlika između njih je nekih šest godina i iz perspektive promene proizvode i usluga koje su se u tom periodu razvile taj spisak se razlikovao. U međuvremenu su proizvođači dodali neke stvari jer im je palo na pamet da bi mogli slati dodatne poruke - od različitih setova flašica preko različitih oblika kadica za kupanje, do kozmetike. Znači, komercijalizacija detinjstva ne počinje tek kada dete postane svesno svog okruženja pa počne da nam upućuje zahteve, nama generalno marketing kultura šalje poruku čim uđemo u tu kategoriju roditelja ili budućeg roditelja - već si setovan da si pogodna ciljna grupa za potrošnju”, napominje Milijana Lazarević.
Algoritam te odmah prepozna, slažu se gošće podkasta. Baš kao i za putovanja ili bilo šta drugo - dovoljan je jedan “lajk” na društvenim mrežama ili SMS poruka koju ste nekome poslali a koja u sebi ima ključnu reč koju će algoritam “uhvatiti”. Uslediće “bombardovanje” reklamama vezanim za tu temu, pa u tom smislu nije iznenađenje što dolazi do “impulsivne kupovine”, odnosno trošenja novca na proizvode za koje nismo baš uvereni da su nam potrebni ili da će nam biti od koristi.
“Treba osvestiti šta nama te poruke, reklame, zapravo rade. Gledano iz perspektive roditelja sve vreme te gađaju na emociju, pa tako nisi dovoljno dobar roditelj ako nemaš to i to, ako nisi napravio ovakvo ili onakvo okruženje, ako nisi svom detetu priuštio ovo ili ono. Oni gađaju na emociju i tome se nije lako odupreti, govorim iz iskustva jer iako kao pedagog znam sve, ipak kao mama pokleknem na nedeljnom nivou, da ne kažem dnevnom, jer se borim sa istim problemima sa kojima se svaka druga mama u ovoj savremenoj kulturi bori”, kaže Milijana.
Razdvojiti želju od potrebe
Impulsivna kupovina, slaže se i Marija Malović, počinje da se budi u ranom uzrastu i marketinški stučnjaci to dobro znaju:
“Kada kažem marketing, ne moraju to nužno biti reklame ili izloženost na internetu. Kada uđete u prodavnicu ili bioskop videćete da se sve što je za decu nalazi u nivou njihovog vidnog polja. Vi u bioskopu stanete u red da kupite karte, a u staklenom delu ispod pulta su kokice. U svakoj radnji sve što je za decu nalazi se na nižim policama jer će dete to videti. Tako se rađa taj impulsivni kupac – kroz pomisao - meni to treba.”
Ova tema je, primećuje, izuzetno kompleksna, pa smo skloni tome da se njome nedovoljno bavimo.
“Komercijalizacija detinjstva zadire u pitanje vrednosti pa, kao i sve druge teme koje zadiru u pitanje vrednosti, nekako ostaje po strani jer smo skloni tome da se držimo onih tema koje imaju lake recepte. Ovo je jedna od onih koje ga nemaju, tim pre što se od algoritma ne možete odbraniti. Konačno, to i nije individualna borba. Niko od nas ne može individualno sa tim da izađe na kraj. Možda možemo na nekim institucionalnim nivoima, ali prosto mislim da je razvijanje svesti jedan značajan korak. Znači, ne treba samo da ignorišemo ovu temu zato što je kompleksna ili zato što tu ne možemo ništa da uradimo kao pojedinac. Treba da smo svesni toga šta radimo, da priznamo sebi da smo deo te priče. I da krenemo odatle”, navodi Marija Malović.
To podizanje svesti i delovanje, slaže se Milijana Lazarević, kreće od samih roditelja, preko struke, do najviših institucionalnih nivoa jednog društva:
“To uključuje da odrasli sebi, baš kao i deci u skladu sa njihovim uzrastom, postavljaju pitanja, jer se kritičko mišljenje razvija od rođenja. To je u ovom slučaju preispitivanje - šta mi je zaista potrebno. Čak i nama kad smo trudne - šta mi je zaista potrebno, šta je moja želja, a šta mi je nametnuto. I onda kako rastemo, sve smo snažniji i otporniji. Naravno, uticaj društva, okruženja i vršnjaka je neminovan, ali mislim da postavljanje stvari na dobrim osnovama, unutar porodice, puno znači. Kada imamo sigurnu bazu u kući možemo na to da se vratimo i da kažemo – okej, sada ovo kupujem sebi ili detetu zato što želim, a ne zato što mi je potrebno. I nekada je i to u redu priznati sebi, ali je jako važno da nam bude jasno šta i zašto radimo. Dakle, da roditelji preispitaju šta im je vrednost koju žele da prenesu na dete, pa da u skladu sa tim preispitaju i svoje postupke.”
Potrebno je, dodaje gošća podkasta, i da se stručnjaci – vaspitači, nastavnici, psiholozi, pedagozi i drugi stručnjaci koji se bave dečijim razvojem i učenjem, konačno okupe oko ove teme kako bismo imali kontinuirano i smisleno delovanje da se nadomesti ono što smo generacijama propustili, a to je da, kako kaže, roditeljima njihove vaspitne postupke oblikuju, najpre, društvene mreže.
“Konačno, sigurna sam i da na širem društvenom planu ima prostora da se deluje na ovu temu”, zaključuje Milijana Lazarević.
