https://lat.sputnikportal.rs/20251022/skupstina-srbije-usvojila-zakon-o-legalizaciji-1191656176.html
Usvojen zakon o legalizaciji
Usvojen zakon o legalizaciji
Sputnik Srbija
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji će omogućiti većini vlasnika bespravnih... 22.10.2025, Sputnik Srbija
2025-10-22T10:58+0200
2025-10-22T10:58+0200
2025-10-23T07:20+0200
srbija
srbija
srbija – politika
legalizacija
zakon
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/07/1191107381_0:153:3074:1882_1920x0_80_0_0_3498e938e097c108abff86d2271e5a5f.jpg
Za ovaj zakon glasalo je 139 poslanika, dvoje nije glasalo, a uzdržanih je bilo troje.Zakon predviđa da objekti budu evidentirani, a potom i upisani u katastar nepokretnosti čime će građani moći slobodno da raspolažu svojom imovinom - kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku, legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.Zakonom se predviđa i nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju, jer će po njegovom stupanju na snagu svi objekti koji se grade bez izdate građevinske dozvole odnosno bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova biti upisani kao vlasništvo države.Zakon će početi da se primenjuje dan nakon objavljivanja u Službenom glasniku, a prijave će se podnositi u roku od 45 dana od dana stupanja zakona na snagu i taj proces trajaće dva meseca.Predviđen je izuzetak za one koji iz objektivnih razloga nisu podneli prijavu u propisanom roku i to bi mogli uraditi u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona, uz dokaze na osnovu kojih bi mogla da se utvrdi opravdanost za nepodnošenje prijave.Predmet evidentiranja i upisa prava u evidenciju nepokretnosti, odnosno legalizacije bespravne gradnje, kako se ovaj postupak obično zove, između ostalog su objekti i delovi objekata koji su izgrađeni suprotno zakonu, zatim oni na kojima su radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova kao što su sanacija, rekonstrukcija, adaptacija, promena namene i slično, te objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine.Tu su i objekti naplatnih stanica i privremenih saobraćajnica, objekti izgrađeni u vreme kada nije bilo propisano izdavanje građevinske dozvole, a na kojima nije upisano pravo svojine u katastru nepokretnosti.Propisano je da se postupak evidentiranja nepokretnosti obavlja preko digitalne platforme, a nju uspostavlja Agencija za prostorno planiranje i urbanizam na informatičkoj infrastrukturi Republičkog geodetskog zavoda.Kada je reč o naknadama za legalizaciju, predviđeno je da se one kreću od 100 do 1.000 evra.Tako će u Beogradu naknada u ekstra zoni iznositi 1.000 evra, u prvoj zoni 800 u drugoj i trećoj 300 evra, u četvrtoj 200, u petoj 150, a u šestoj i drugim zonama 100 evra.U gradovima koji imaju više od 100.000 stanovnika naknada bi u ekstra i prvoj zoni iznosila 500 evra, u drugoj 250, u trećoj 150, a u četvrtoj i drugim zonama 100 evra.U gradovima i opštinama koje imaju između 50.000 i 100.000 stanovnika naknada bi u ekstra i prvoj zoni iznosila 300 evra, u drugoj 200, a u trećoj i ostalim zonama 100 evra.U opštinama koje imaju manje od 50.000 stanovnika i u selima plaćala bi se naknada od 100 evra.Za magacine, skladišne prostore, ekonomske i pomoćne objekte i proizvodne pogone, površine do 500 kvadrata nije predviđeno plaćanje naknade, dok bi se za ove objekte površine veće od 500 kvadrata plaćala naknada od 10 evra po kvadratu.Zakon sadrži i socijalnu komponentu jer su propisani posebni uslovi za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa svojom porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece. Predviđeno je da oni ne plaćaju naknadu za legalizaciju.Kao razlog za donošenje zakona navodi se da u Srbiji prema raspoloživim podacima ima oko 4,8 miliona objekata na kojima nije utvrđen vlasnik.Efekti do sada važećih zakona kojima je uređivana ova materija, počevši od 1997. godine, do poslednjeg Zakona o ozakonjenju objekata iz 2015. godine nisu dali očekivane rezultate, a u međuvremenu je, bez obzira što je bespravna gradnja krivično delo i dalje bilo, naročito u velikim gradovima, dosta slučajeva nove bespravne gradnje.Navodi se da je prema podacima iz jedinica lokalne samouprave odnosno drugih organa koji su nadležni za poslove ozakonjenja ukupno doneto oko 320.000 rešenja o ozakonjenju objekata za vreme važenja svih zakona.Zakon o planiranju i izgradnjiPoslanici Skupštine Srbije usvojili su i izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, kojim se uvode novine u oblasti infrastrukture, urbanističkog planiranja i borbe protiv nelegalne gradnje.Za ovo rešenje glasalo je 136 poslanika, petoro nije glasalo, a dvoje je bilo uzdržano.Novim zakonskim rešenjima uređuju se uslovi za izradu studija zaštite nepokretnih kulturnih dobara, postupci otuđenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini i izdavanje upotrebnih dozvola.Predloženim izmenama unapređuje se transparentnost postupaka, jača pravna sigurnost i pojednostavljuju procedure za investitore i građane.Zakon, takođe, predviđa strože mere sa ciljem sprečavanja nelegalne gradnje i ujednačavanja prakse inspekcijskih organa.Odredbe zakona koje se odnose na inspekcijski nadzor i uklanjanje nezakonito izgrađenih objekata su izmenjene na način da se vrši jača prevencija nezakonite gradnje, a strože su posledice po investitore koji izvode radova bez građevinske dozvole odnosno rešenja o odobrenju za izvođenje radova.Zakonom se unapređuje elektronski sistem - Centralna evidencija objedinjene procedure (CEOP) za izdavanje građevinskih dozvola, uvođenjem novih funkcionalnosti i poboljšanjem postojećih, a uvode se i novi elementi ,,zelene agende''.Imajući u vidu buduća unapređenja sistema Centralne evidencije objedinjene procedure propisano je da će se i dokumentacija u vezi sa uklanjanjem objekta kao i stručna kontrola tehničke dokumentacije ubuduće podnositi i kontrolisati elektronskim putem u cilju ujednačavanja prakse i postupanja nadležnih organa.Zakon predviđa i povećanje odgovornosti ovlašćenih lica u postupcima izdavanja akta za izgradnju, kao i ukidanje Zakona o koverziji uz naknadu određenoj kategoriji lica, ali i uvođenje glavnog državnog urbaniste i ukidanje leks specijalisa za linijske infrastrukturne objekte.Jedna od ključnih novina je uvođenje režima probnog rada za državne puteve koji su potpuno izgrađeni i ispunjavaju sve tehničke i bezbednosne uslove, ali ne mogu dobiti upotrebnu dozvolu zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa ili neformiranih katastarskih parcela.U praksi se pokazalo da izgrađeni putevi mesecima ne mogu da budu pušteni u saobraćaj, jer investitor nije uspeo da spoji parcele ili reši vlasništvo nad zemljištem.Zakonom je propisano da će se probni rad dozvoliti samo pod strogo utvrđenim uslovima, koji uključuju bezbednosne izveštaje za mostove i tunele, geodetsku dokumentaciju, zapisnik građevinskog inspektora i druge tehničke dokaze, a sve u skladu sa podzakonskim aktima koji će pratiti ovaj zakon.Zakon o državnom premeru i katastruTakođe su usvojene izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru, kojima se omogućava pojednostavljenje postupka upisa prava na nepokretnostima i uvode stroži mehanizmi kontrole rada geodetskih organizacija.Izmenama se rešavaju problemi uočeni u dosadašnjoj primeni zakona, posebno u postupcima upisa na osnovu odluka sudova i drugih organa donetih pre 8. juna 2018. godine, kao i na osnovu starih privatnih isprava koje su overili sudovi pre uvođenja javnog beležništva.Cilj usvojenih izmena je i liberalizacija strogih formalnih uslova za upis u određenim slučajevima, kako bi se omogućio upis nepokretnosti i prava na njima bez nepotrebnog odugovlačenja i pokretanja sudskih postupaka, što je često bilo nemoguće zbog nedostatka pasivne legitimacije ili drugih pravnih prepreka.Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji ima više od 4,7 miliona objekata koji nisu upisani u katastar, a usvojene zakonske izmene omogućiće da značajan broj tih objekata bude evidentiran u skladu sa zakonom, bez dodatnih prepreka za građane, privredu i lokalne samouprave.Zakonom se ne rešavaju pitanja bespravno izgrađenih objekata, već se odnosi isključivo na legalno izgrađene objekte koji imaju nedostatke u dokumentaciji potrebnoj za upis u katastar.Jedan od ključnih delova usvojenog zakona odnosi se na unapređenje nadzora nad geodetskim organizacijama.Uprkos pooštravanju kontrole od 2023. godine, uočeno je da veliki broj organizacija i dalje krši propise.Tokom 2024. godine izvršeno je 149 nadzora, izrečeno 943 mere, podneto 48 predloga za oduzimanje licenci, a do septembra 2025. oduzete su licence 18 organizacija.Zakonom je predviđena mogućnost trajnog oduzimanja licence u slučajevima ponovljenih težih prekršaja, kao i novina da žalbe na rešenja o licencama više neće odlagati njihovo izvršenje, čime se želi povećati efikasnost postupaka i sprečiti.Zakon sudskim taksamaPoslanici su usvojili izmene Zakona sudskim taksama, kojima se sudske takse usklađuju sa troškovima života sa ciljem poboljšanja položaja zaposlenih u pravosuđu.Ministar pravde Nenad Vujić je govoreći u Skupštini Srbije o ovim izmenama rekao da će sudske takse biti uvećane za oko 10 odsto.On je naglasio da se izmenama pored poboljšanja statusa zaposlenih, unapređuje ceo sistem pravosuđa i vodi ka eri digitalizacije.U obrazloženju predloga izmena je navedeno da je od poslednjih izmena ovog zakona 2009. godine u Srbiji, došlo do rasta plata, povećanja cena osnovnih životnih namirnica i usluga, kao i promena na tržištu rada, što je uticalo na svakodnevni život građana, ali i na način funkcionisanja državnih institucija, uključujući pravosudni sistem.Povećanje cena i rast opštih troškova života doveli su do potrebe da se prilagodi visina sudskih taksi, a istovremeno izvršene su intervencije u određenim odredbama kao rezultat uočenih nedostataka u dosadašnjoj primeni zakona, a radi razjašnjenja i njegovog jednostavnijeg tumačenja.Izmene i dopune ovog zakona usmerene su na način da se ne ugrozi dostupnost pravde, ali uz istovremeno omogućavanje pravosudnim organima da nastave svoj rad, dok su za građane koji su u teškoj materijalnoj situaciji i za one koji imaju socijalnu potrebu, precizirane mere koje omogućavaju oslobađanje od plaćanja sudskih taksi ili njihovo smanjenje zloupotrebe.Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo Beograd 2027Poslanici Skupštine Srbije usvojili su izmene i dopune Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo Beograd 2027, čijom će se primenom ubrzati izgradnja objekata potrebnih za realizaciju izložbe.Kako se navodi u obrazloženju, izmene su neophodne imajući u vidu specifičnost objekata koji bi trebalo da se izgrade za potrebe izložbe, pre svega paviljona koji će predstavljati izložbeni prostor učesnika pri čemu se ne odstupa od pravila kojima se regulišu stabilnost, bezbednost i sigurnost za upotrebu izgrađenih objekata.Izmene su uslovljene potrebom da se obezbedi pravovremena izgradnja svih objekata i prateće infrastrukture neophodne za održavanje izložbe, imajući u vidu da se radi o objektima različite namene i konstruktivnih karakteristika.Predviđeno je da se objekti i infrastrukturni objekti u okviru prostornog plana, kao i oni koji nisu obuhvaćeni prostornim planom, ali predstavljaju neophodnu infrastrukturu, odnosno neposredno su u funkciji objekata koji su izgrađeni u okviru prostornog plana, za koje je izdata građevinska dozvola, privremena građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju za izvođenje radova, mogu koristiti, odnosno pustiti u rad, kao i priključiti na komunalnu i ostalu infrastrukturu po izdavanju pozitivnog izveštaja Komisije za tehnički pregled.Taj izveštaj bi obavezno sadržao konstataciju da su ispunjeni osnovni zahtevi za objekat propisani zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata i predlog da objekat može da se koristi, odnosno pusti u rad.Komisija za tehnički pregled iz Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice kome je povereno vršenje tehničkog pregleda, izdavala bi pozitivan izveštaj o ispunjenosti uslova za korišćenje, odnosno puštanje u rad za objekte koji ispunjavaju osnovne zahteve propisane zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata.Predloženo je da se objekti i infrastrukturni objekti mogu koristiti, odnosno pustiti u rad najduže 24 meseca počev od dana izdavanja pozitivnog izveštaja Komisije za tehnički pregled.To podrazumeva proveru potpunosti tehničke i druge dokumentacije za izgradnju objekta, odnosno za izvođenje radova, kao i kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom, tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.Komisija bi potvrđivala provere koje se odnose na mehaničku otpornost i stabilnost, bezbednost u slučaju požara, bezbednost i pristupačnost prilikom upotrebe, zaštitu od buke i sve druge provere kojima se utvrđuje da li je objekat siguran za upotrebu.Ukoliko bi svi uslovi za bezbedno korišćenje objekata bili ispunjeni komisija bi izdala pozitivan izveštaj o ispunjenosti uslova za korišćenje, odnosno puštanje u rad objekta.U obrazloženju se navodi da iako se ovo rešenje razlikuje od rešenja propisanog zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata, njime se ne umanjuje bilo kakav zahtev u vezi sa očuvanjem bezbednosti, kao i obezbeđivanjem efikasnosti izgradnje objekata neophodnih za sprovođenje i organizaciju izložbe i ispunjenje preuzetih međunarodnih obaveza.Zakonom je predviđeno da za postavljanje i uklanjanje paviljona za učesnike, koji se nalaze unutar objekata, ministarstvo izdaje privremenu građevinsku dozvolu, dok izvođenje radova može da otpočne po izdavanju pozitivnog izveštaja Komisije za tehnički pregled o korišćenju, odnosno puštanju u rad objekata unutar kojih se postavljaju i uklanjaju paviljoni za učesnike.Pri tom bi Vlada Srbije bliže uređivala uslove, način i postupak za korišćenje, odnosno puštanje u rad objekata, sadržaj izveštaja komisije za tehnički pregled objekata, kao i pravila za postavljanje i uklanjanje paviljona za učesnike.Zakon o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog biljaPoslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Zakon o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja, koji ima za cilj usklađivanje sa evropskim standardima i obezbeđivanje boljeg kvaliteta i bezbednosti semena i sadnog materijala na tržištu.Ovim zakonom uređuje se proizvodnja, kontrola proizvodnje, dorada, kvalitet, pakovanje, obeležavanje, stavljanje na tržište, postkontrolno ispitivanje i uvoz određenih grupa i vrsta semena i sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja, kao i druga pitanja od značaja za oblast semena i sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja. Odredbe ovog zakona primenjuju se na grupe i vrste semena i sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja, i to na žitarice, industrijsko bilje, repu, krompir, krmno bilje, povrće, voće, vinovu lozu, hmelj, kao i na ukrasno bilje čije se seme i sadni materijal proizvodi i stavlja na tržište.Zakon predviđa da resorni ministar propisuje maksimalnu količinu semena i sadnog materijala koja se može koristiti kao uzorak, za pojedine grupe i vrste poljoprivrednog i ukrasnog bilja, kao i vrstu semena i sadnog materijala starih sorti koje se tradicionalno gaje na određenom području i koriste u poljoprivrednoj proizvodnji.Zakonom je predviđeno i uvođenje jedinstvenog registra semena i sadnog materijala, kao i obavezna sertifikacija, što znači da sve što se nađe na tržištu mora da ispunjava jasno propisane i stroge uslove kvaliteta i na taj način obezbeđuje se veća sigurnost za poljoprivredne proizvođače, ali i za krajnje korisnike.Proširen je i obuhvat zakona na više sorti, uvode se i nova pravila za registraciju sorti i proizvođača, kao i pojačane inspekcijske kontrole i propisivanje kazni za nepoštovanje zakona.Zakon usklađuje domaće propise sa pravnim tekovinama Evropske unije, što olakšava izvoz i uvoz semena i sadnog materijala.Predviđene su i strože kazne za nepoštovanje zakona, s ciljem suzbijanja nelegalne trgovine i neproverenog semena i sadnog materijala.Međunarodni sporazumi i finansijski ugovoriPoslanici Skupštine Srbije izglasali su danas 30 predloga zakona koji se odnose na potvrđivanje međunarodnih sporazuma i više finansijskih ugovora.Među usvojenim zakonima su i Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat unapređenja kvaliteta vazduha u Srbiji) između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Sporazum između Vlade Srbije i Vlade Turske o saradnji u oblasti inovacija u naprednim tehnologijama, kao i Sporazum o usvajanju harmonizovanih tehničkih pravilnika UN za vozila sa točkovima, opremu i delove.Poslanici su usvojili i Sporazum o zajmu (Dodatno finansiranje projekta modernizacije poreske administracije) između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, kao i Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora Železnička pruga Niš - Dimitrovgrad B između Srbije i Evropske investicione banke.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – politika, legalizacija, zakon
srbija, srbija – politika, legalizacija, zakon
Za ovaj zakon glasalo je 139 poslanika, dvoje nije glasalo, a uzdržanih je bilo troje.
Zakon predviđa da objekti budu evidentirani, a potom i upisani u katastar nepokretnosti čime će građani moći slobodno da raspolažu svojom imovinom - kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku, legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.
Zakonom se predviđa i nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju, jer će po njegovom stupanju na snagu svi objekti koji se grade bez izdate građevinske dozvole odnosno bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova biti upisani kao vlasništvo države.
Zakon će početi da se primenjuje dan nakon objavljivanja u Službenom glasniku, a prijave će se podnositi u roku od 45 dana od dana stupanja zakona na snagu i taj proces trajaće dva meseca.
Predviđen je izuzetak za one koji iz objektivnih razloga nisu podneli prijavu u propisanom roku i to bi mogli uraditi u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona, uz dokaze na osnovu kojih bi mogla da se utvrdi opravdanost za nepodnošenje prijave.
Predmet evidentiranja i upisa prava u evidenciju nepokretnosti, odnosno legalizacije bespravne gradnje, kako se ovaj postupak obično zove, između ostalog su objekti i delovi objekata koji su izgrađeni suprotno zakonu, zatim oni na kojima su radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova kao što su sanacija, rekonstrukcija, adaptacija, promena namene i slično, te objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine.
Tu su i objekti naplatnih stanica i privremenih saobraćajnica, objekti izgrađeni u vreme kada nije bilo propisano izdavanje građevinske dozvole, a na kojima nije upisano pravo svojine u katastru nepokretnosti.
Propisano je da se postupak evidentiranja nepokretnosti obavlja preko digitalne platforme, a nju uspostavlja Agencija za prostorno planiranje i urbanizam na informatičkoj infrastrukturi Republičkog geodetskog zavoda.
Kada je reč o naknadama za legalizaciju, predviđeno je da se one kreću od 100 do 1.000 evra.
Tako će u Beogradu naknada u ekstra zoni iznositi 1.000 evra, u prvoj zoni 800 u drugoj i trećoj 300 evra, u četvrtoj 200, u petoj 150, a u šestoj i drugim zonama 100 evra.
U gradovima koji imaju više od 100.000 stanovnika naknada bi u ekstra i prvoj zoni iznosila 500 evra, u drugoj 250, u trećoj 150, a u četvrtoj i drugim zonama 100 evra.
U gradovima i opštinama koje imaju između 50.000 i 100.000 stanovnika naknada bi u ekstra i prvoj zoni iznosila 300 evra, u drugoj 200, a u trećoj i ostalim zonama 100 evra.
U opštinama koje imaju manje od 50.000 stanovnika i u selima plaćala bi se naknada od 100 evra.
Za magacine, skladišne prostore, ekonomske i pomoćne objekte i proizvodne pogone, površine do 500 kvadrata nije predviđeno plaćanje naknade, dok bi se za ove objekte površine veće od 500 kvadrata plaćala naknada od 10 evra po kvadratu.
Zakon sadrži i socijalnu komponentu jer su propisani posebni uslovi za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa svojom porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece. Predviđeno je da oni ne plaćaju naknadu za legalizaciju.
Kao razlog za donošenje zakona navodi se da u Srbiji prema raspoloživim podacima ima oko 4,8 miliona objekata na kojima nije utvrđen vlasnik.
Efekti do sada važećih zakona kojima je uređivana ova materija, počevši od 1997. godine, do poslednjeg Zakona o ozakonjenju objekata iz 2015. godine nisu dali očekivane rezultate, a u međuvremenu je, bez obzira što je bespravna gradnja krivično delo i dalje bilo, naročito u velikim gradovima, dosta slučajeva nove bespravne gradnje.
Navodi se da je prema podacima iz jedinica lokalne samouprave odnosno drugih organa koji su nadležni za poslove ozakonjenja ukupno doneto oko 320.000 rešenja o ozakonjenju objekata za vreme važenja svih zakona.
Zakon o planiranju i izgradnji
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su i izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, kojim se uvode novine u oblasti infrastrukture, urbanističkog planiranja i borbe protiv nelegalne gradnje.
Za ovo rešenje glasalo je 136 poslanika, petoro nije glasalo, a dvoje je bilo uzdržano.
Novim zakonskim rešenjima uređuju se uslovi za izradu studija zaštite nepokretnih kulturnih dobara, postupci otuđenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini i izdavanje upotrebnih dozvola.
Predloženim izmenama unapređuje se transparentnost postupaka, jača pravna sigurnost i pojednostavljuju procedure za investitore i građane.
Zakon, takođe, predviđa strože mere sa ciljem sprečavanja nelegalne gradnje i ujednačavanja prakse inspekcijskih organa.
Odredbe zakona koje se odnose na inspekcijski nadzor i uklanjanje nezakonito izgrađenih objekata su izmenjene na način da se vrši jača prevencija nezakonite gradnje, a strože su posledice po investitore koji izvode radova bez građevinske dozvole odnosno rešenja o odobrenju za izvođenje radova.
Zakonom se unapređuje elektronski sistem - Centralna evidencija objedinjene procedure (CEOP) za izdavanje građevinskih dozvola, uvođenjem novih funkcionalnosti i poboljšanjem postojećih, a uvode se i novi elementi ,,zelene agende''.
Imajući u vidu buduća unapređenja sistema Centralne evidencije objedinjene procedure propisano je da će se i dokumentacija u vezi sa uklanjanjem objekta kao i stručna kontrola tehničke dokumentacije ubuduće podnositi i kontrolisati elektronskim putem u cilju ujednačavanja prakse i postupanja nadležnih organa.
Zakon predviđa i povećanje odgovornosti ovlašćenih lica u postupcima izdavanja akta za izgradnju, kao i ukidanje Zakona o koverziji uz naknadu određenoj kategoriji lica, ali i uvođenje glavnog državnog urbaniste i ukidanje leks specijalisa za linijske infrastrukturne objekte.
Jedna od ključnih novina je uvođenje režima probnog rada za državne puteve koji su potpuno izgrađeni i ispunjavaju sve tehničke i bezbednosne uslove, ali ne mogu dobiti upotrebnu dozvolu zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa ili neformiranih katastarskih parcela.
U praksi se pokazalo da izgrađeni putevi mesecima ne mogu da budu pušteni u saobraćaj, jer investitor nije uspeo da spoji parcele ili reši vlasništvo nad zemljištem.
Zakonom je propisano da će se probni rad dozvoliti samo pod strogo utvrđenim uslovima, koji uključuju bezbednosne izveštaje za mostove i tunele, geodetsku dokumentaciju, zapisnik građevinskog inspektora i druge tehničke dokaze, a sve u skladu sa podzakonskim aktima koji će pratiti ovaj zakon.
Zakon o državnom premeru i katastru
Takođe su usvojene izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru, kojima se omogućava pojednostavljenje postupka upisa prava na nepokretnostima i uvode stroži mehanizmi kontrole rada geodetskih organizacija.
Izmenama se rešavaju problemi uočeni u dosadašnjoj primeni zakona, posebno u postupcima upisa na osnovu odluka sudova i drugih organa donetih pre 8. juna 2018. godine, kao i na osnovu starih privatnih isprava koje su overili sudovi pre uvođenja javnog beležništva.
Cilj usvojenih izmena je i liberalizacija strogih formalnih uslova za upis u određenim slučajevima, kako bi se omogućio upis nepokretnosti i prava na njima bez nepotrebnog odugovlačenja i pokretanja sudskih postupaka, što je često bilo nemoguće zbog nedostatka pasivne legitimacije ili drugih pravnih prepreka.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji ima više od 4,7 miliona objekata koji nisu upisani u katastar, a usvojene zakonske izmene omogućiće da značajan broj tih objekata bude evidentiran u skladu sa zakonom, bez dodatnih prepreka za građane, privredu i lokalne samouprave.
Zakonom se ne rešavaju pitanja bespravno izgrađenih objekata, već se odnosi isključivo na legalno izgrađene objekte koji imaju nedostatke u dokumentaciji potrebnoj za upis u katastar.
Jedan od ključnih delova usvojenog zakona odnosi se na unapređenje nadzora nad geodetskim organizacijama.
Uprkos pooštravanju kontrole od 2023. godine, uočeno je da veliki broj organizacija i dalje krši propise.
Tokom 2024. godine izvršeno je 149 nadzora, izrečeno 943 mere, podneto 48 predloga za oduzimanje licenci, a do septembra 2025. oduzete su licence 18 organizacija.
Zakonom je predviđena mogućnost trajnog oduzimanja licence u slučajevima ponovljenih težih prekršaja, kao i novina da žalbe na rešenja o licencama više neće odlagati njihovo izvršenje, čime se želi povećati efikasnost postupaka i sprečiti.
Poslanici su usvojili izmene Zakona sudskim taksama, kojima se sudske takse usklađuju sa troškovima života sa ciljem poboljšanja položaja zaposlenih u pravosuđu.
Ministar pravde Nenad Vujić je govoreći u Skupštini Srbije o ovim izmenama rekao da će sudske takse biti uvećane za oko 10 odsto.
On je naglasio da se izmenama pored poboljšanja statusa zaposlenih, unapređuje ceo sistem pravosuđa i vodi ka eri digitalizacije.
U obrazloženju predloga izmena je navedeno da je od poslednjih izmena ovog zakona 2009. godine u Srbiji, došlo do rasta plata, povećanja cena osnovnih životnih namirnica i usluga, kao i promena na tržištu rada, što je uticalo na svakodnevni život građana, ali i na način funkcionisanja državnih institucija, uključujući pravosudni sistem.
Povećanje cena i rast opštih troškova života doveli su do potrebe da se prilagodi visina sudskih taksi, a istovremeno izvršene su intervencije u određenim odredbama kao rezultat uočenih nedostataka u dosadašnjoj primeni zakona, a radi razjašnjenja i njegovog jednostavnijeg tumačenja.
Izmene i dopune ovog zakona usmerene su na način da se ne ugrozi dostupnost pravde, ali uz istovremeno omogućavanje pravosudnim organima da nastave svoj rad, dok su za građane koji su u teškoj materijalnoj situaciji i za one koji imaju socijalnu potrebu, precizirane mere koje omogućavaju oslobađanje od plaćanja sudskih taksi ili njihovo smanjenje zloupotrebe.
Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo Beograd 2027
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su izmene i dopune Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo Beograd 2027, čijom će se primenom ubrzati izgradnja objekata potrebnih za realizaciju izložbe.
Kako se navodi u obrazloženju, izmene su neophodne imajući u vidu specifičnost objekata koji bi trebalo da se izgrade za potrebe izložbe, pre svega paviljona koji će predstavljati izložbeni prostor učesnika pri čemu se ne odstupa od pravila kojima se regulišu stabilnost, bezbednost i sigurnost za upotrebu izgrađenih objekata.
Izmene su uslovljene potrebom da se obezbedi pravovremena izgradnja svih objekata i prateće infrastrukture neophodne za održavanje izložbe, imajući u vidu da se radi o objektima različite namene i konstruktivnih karakteristika.
Predviđeno je da se objekti i infrastrukturni objekti u okviru prostornog plana, kao i oni koji nisu obuhvaćeni prostornim planom, ali predstavljaju neophodnu infrastrukturu, odnosno neposredno su u funkciji objekata koji su izgrađeni u okviru prostornog plana, za koje je izdata građevinska dozvola, privremena građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju za izvođenje radova, mogu koristiti, odnosno pustiti u rad, kao i priključiti na komunalnu i ostalu infrastrukturu po izdavanju pozitivnog izveštaja Komisije za tehnički pregled.
Taj izveštaj bi obavezno sadržao konstataciju da su ispunjeni osnovni zahtevi za objekat propisani zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata i predlog da objekat može da se koristi, odnosno pusti u rad.
Komisija za tehnički pregled iz Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice kome je povereno vršenje tehničkog pregleda, izdavala bi pozitivan izveštaj o ispunjenosti uslova za korišćenje, odnosno puštanje u rad za objekte koji ispunjavaju osnovne zahteve propisane zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata.
Predloženo je da se objekti i infrastrukturni objekti mogu koristiti, odnosno pustiti u rad najduže 24 meseca počev od dana izdavanja pozitivnog izveštaja Komisije za tehnički pregled.
To podrazumeva proveru potpunosti tehničke i druge dokumentacije za izgradnju objekta, odnosno za izvođenje radova, kao i kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom, tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.
Komisija bi potvrđivala provere koje se odnose na mehaničku otpornost i stabilnost, bezbednost u slučaju požara, bezbednost i pristupačnost prilikom upotrebe, zaštitu od buke i sve druge provere kojima se utvrđuje da li je objekat siguran za upotrebu.
Ukoliko bi svi uslovi za bezbedno korišćenje objekata bili ispunjeni komisija bi izdala pozitivan izveštaj o ispunjenosti uslova za korišćenje, odnosno puštanje u rad objekta.
U obrazloženju se navodi da iako se ovo rešenje razlikuje od rešenja propisanog zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata, njime se ne umanjuje bilo kakav zahtev u vezi sa očuvanjem bezbednosti, kao i obezbeđivanjem efikasnosti izgradnje objekata neophodnih za sprovođenje i organizaciju izložbe i ispunjenje preuzetih međunarodnih obaveza.
Zakonom je predviđeno da za postavljanje i uklanjanje paviljona za učesnike, koji se nalaze unutar objekata, ministarstvo izdaje privremenu građevinsku dozvolu, dok izvođenje radova može da otpočne po izdavanju pozitivnog izveštaja Komisije za tehnički pregled o korišćenju, odnosno puštanju u rad objekata unutar kojih se postavljaju i uklanjaju paviljoni za učesnike.
Pri tom bi Vlada Srbije bliže uređivala uslove, način i postupak za korišćenje, odnosno puštanje u rad objekata, sadržaj izveštaja komisije za tehnički pregled objekata, kao i pravila za postavljanje i uklanjanje paviljona za učesnike.
Zakon o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas Zakon o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja, koji ima za cilj usklađivanje sa evropskim standardima i obezbeđivanje boljeg kvaliteta i bezbednosti semena i sadnog materijala na tržištu.
Ovim zakonom uređuje se proizvodnja, kontrola proizvodnje, dorada, kvalitet, pakovanje, obeležavanje, stavljanje na tržište, postkontrolno ispitivanje i uvoz određenih grupa i vrsta semena i sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja, kao i druga pitanja od značaja za oblast semena i sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja.
Odredbe ovog zakona primenjuju se na grupe i vrste semena i sadnog materijala poljoprivrednog i ukrasnog bilja, i to na žitarice, industrijsko bilje, repu, krompir, krmno bilje, povrće, voće, vinovu lozu, hmelj, kao i na ukrasno bilje čije se seme i sadni materijal proizvodi i stavlja na tržište.
Zakon predviđa da resorni ministar propisuje maksimalnu količinu semena i sadnog materijala koja se može koristiti kao uzorak, za pojedine grupe i vrste poljoprivrednog i ukrasnog bilja, kao i vrstu semena i sadnog materijala starih sorti koje se tradicionalno gaje na određenom području i koriste u poljoprivrednoj proizvodnji.
Zakonom je predviđeno i uvođenje jedinstvenog registra semena i sadnog materijala, kao i obavezna sertifikacija, što znači da sve što se nađe na tržištu mora da ispunjava jasno propisane i stroge uslove kvaliteta i na taj način obezbeđuje se veća sigurnost za poljoprivredne proizvođače, ali i za krajnje korisnike.
Proširen je i obuhvat zakona na više sorti, uvode se i nova pravila za registraciju sorti i proizvođača, kao i pojačane inspekcijske kontrole i propisivanje kazni za nepoštovanje zakona.
Zakon usklađuje domaće propise sa pravnim tekovinama Evropske unije, što olakšava izvoz i uvoz semena i sadnog materijala.
Predviđene su i strože kazne za nepoštovanje zakona, s ciljem suzbijanja nelegalne trgovine i neproverenog semena i sadnog materijala.
Međunarodni sporazumi i finansijski ugovori
Poslanici Skupštine Srbije izglasali su danas 30 predloga zakona koji se odnose na potvrđivanje međunarodnih sporazuma i više finansijskih ugovora.
Među usvojenim zakonima su i Zakon o potvrđivanju Ugovora o zajmu (Projekat unapređenja kvaliteta vazduha u Srbiji) između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Sporazum između Vlade Srbije i Vlade Turske o saradnji u oblasti inovacija u naprednim tehnologijama, kao i Sporazum o usvajanju harmonizovanih tehničkih pravilnika UN za vozila sa točkovima, opremu i delove.
Poslanici su usvojili i Sporazum o zajmu (Dodatno finansiranje projekta modernizacije poreske administracije) između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, kao i Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora Železnička pruga Niš - Dimitrovgrad B između Srbije i Evropske investicione banke.
