https://lat.sputnikportal.rs/20251017/lekovita-moc-sicusnog-crva-da-li-je-nauka-pronasla-kljuc-za-regeneraciju-ljudskih-udova-1191496282.html
Lekovita moć sićušnog crva: Da li je nauka pronašla ključ za regeneraciju ljudskih udova?
Lekovita moć sićušnog crva: Da li je nauka pronašla ključ za regeneraciju ljudskih udova?
Sputnik Srbija
Stvorenje dugačko kao nokat možda krije ključ za regeneraciju ljudskih udova. Slatkovodni pljosnati crv, ili planarija (Schmidtea mediterranea), može da regeneriše... 17.10.2025, Sputnik Srbija
2025-10-17T23:00+0200
2025-10-17T23:00+0200
2025-10-17T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
crv
matične ćelije
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/12/1177421039_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_11eadf7a300cf288328a8c5e9439e9f6.jpg
Ovu sposobnost omogućavaju odrasle pluripotentne matične ćelije, koje čine oko 15 procenata tela planarije, u poređenju sa manje od jednog procenta kod ljudi. Kada je crv povređen, ovaj rezervoar ćelija se brzo umnožava i putuje do oštećenog mesta, obnavljajući tkivo sa izuzetnom preciznošću.Kod većine životinja, matične ćelije se nalaze u takozvanim „nišama“, gde susedne ćelije određuju njihovu sudbinu. Na primer, matične ćelije koje stvaraju krv kod ljudi nalaze se u nišama unutar koštane srži gde se dele da bi se obnovile i stvorile nove krvne ćelije, rekao je za EurekAlert Frederik Man mlađi, biolog sa Stouers instituta za medicinska istraživanja u SAD, koji je vodio novu studiju objavljenu u časopisu Cell Reports.Matične ćelije planarija se ponašaju drugačije. Manov tim je otkrio da su često okružene velikim, razgranatim ćelijama, koje nazivaju hekatonoblasti, ali one nisu imale uticaja na sudbinu matičnih ćelija. Man objašnjava da je ovo neobično u poređenju sa tipičnim načinom na koji matične ćelije sarađuju sa okolnim ćelijama.„Naša nada je da ćemo otkriti osnovna pravila koja usmeravaju matične ćelije da postanu specifična tkiva, umesto da ih pustimo da izmaknu kontroli“, rekao je Alehandro Sančez Alvarado, molekularni biolog u Stouersu.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, crv, matične ćelije, društvo
nauka i tehnologija, crv, matične ćelije, društvo
Lekovita moć sićušnog crva: Da li je nauka pronašla ključ za regeneraciju ljudskih udova?
Stvorenje dugačko kao nokat možda krije ključ za regeneraciju ljudskih udova. Slatkovodni pljosnati crv, ili planarija (Schmidtea mediterranea), može da regeneriše glavu, telo ili rep, pa čak i mali deo crva može da stvori potpuno novo telo u roku od nekoliko dana.
Ovu sposobnost omogućavaju odrasle pluripotentne matične ćelije, koje čine oko 15 procenata tela planarije, u poređenju sa manje od jednog procenta kod ljudi. Kada je crv povređen, ovaj rezervoar ćelija se brzo umnožava i putuje do oštećenog mesta, obnavljajući tkivo sa izuzetnom preciznošću.
Kod većine životinja, matične ćelije se nalaze u takozvanim „nišama“, gde susedne ćelije određuju njihovu sudbinu. Na primer, matične ćelije koje stvaraju krv kod ljudi nalaze se u nišama unutar koštane srži gde se dele da bi se obnovile i stvorile nove krvne ćelije,
rekao je za EurekAlert Frederik Man mlađi, biolog sa Stouers instituta za medicinska istraživanja u SAD, koji je vodio novu
studiju objavljenu u časopisu Cell Reports.
Matične ćelije planarija se ponašaju drugačije. Manov tim je otkrio da su često okružene velikim, razgranatim ćelijama, koje nazivaju hekatonoblasti, ali one nisu imale uticaja na sudbinu matičnih ćelija. Man objašnjava da je ovo neobično u poređenju sa tipičnim načinom na koji matične ćelije sarađuju sa okolnim ćelijama.
„Sada smo pokazali da matične ćelije mogu delovati nezavisno, bez podrške okolnih ćelija“, kaže Man.
„Naša nada je da ćemo otkriti osnovna pravila koja usmeravaju matične ćelije da postanu specifična tkiva, umesto da ih pustimo da izmaknu kontroli“, rekao je Alehandro Sančez Alvarado, molekularni biolog u Stouersu.
