https://lat.sputnikportal.rs/20251017/eu-zeli-da-prebaci-jos-25-milijardi-evra-od-ruske-imovine-ukrajini-1191480271.html
EU želi da prebaci još 25 milijardi evra od ruske imovine Ukrajini
EU želi da prebaci još 25 milijardi evra od ruske imovine Ukrajini
Sputnik Srbija
Evropska komisija razmatra korišćenje gotovo 25 milijardi evra dodatne zamrznute ruske imovine za takozvani „reparacioni kredit“ Kijevu, piše „Politiko“... 17.10.2025, Sputnik Srbija
2025-10-17T13:55+0200
2025-10-17T13:55+0200
2025-10-17T13:55+0200
svet
svet
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
evropska komisija
rusija
ukrajina
imovina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/16/1124445262_0:160:3077:1890_1920x0_80_0_0_0710f579e8411de24e27ae146d4aa96b.jpg
Kako ističe „Politiko“, EU je prvobitno planirala da odobri zajam koristeći sredstva vredna 140 milijardi evra. Sada blok razmatra korišćenje dodatnih sredstava koja se nalaze u privatnim bankama. List napominje da se većina ruske imovine nalazi u belgijskom sistemu za kliring i poravnanje „Juroklir“, ali da se dodatnih 25 milijardi evra nalazi u privatnim bankama.Štaviše, ističe publikacija, dokument takođe predlaže stvaranje sistema nacionalnih garancija za kredite, putem kojih bi se sredstva odmah vraćala.Na marginama Generalne skupštine UN, belgijski premijer Bart de Vever se ranije snažno izjasnio protiv predloga da se Ukrajini obezbedi kredit obezbeđen na račun zamrznute ruske imovine, navodeći da se „to nikada neće dogoditi“.U septembru je Ursula fon der Lajen, predsednik Evropske komisije, predložila da se Ukrajini obezbedi novi kredit koristeći zamrznutu rusku imovinu. Prema njenim rečima, Ukrajina će otplatiti kredit samo ako Rusija plati „reparacije“. Međutim, ne postoji konsenzus o ovom kreditu unutar Evropske unije. U oktobru je Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova, izjavila da je ideja EU da Rusija plaća neku vrstu reparacija Ukrajini van dodira sa stvarnošću, navodeći da se Brisel dugo bavi krađom ruske imovine.Nakon početka Specijalne vojne operacije, Evropska unija i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu deviznih rezervi Rusije: oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi nalazi se u Evropskoj uniji, uglavnom na računima belgijske kompanije „Juroklir“, jednog od najvećih svetskih klirinških i obračunskih sistema.Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da će Moskva odgovoriti na konfiskaciju. Po njegovim rečima, Rusija takođe ima mogućnost da ne vrati sredstva koja zapadne zemlje drže na njenoj teritoriji.Pogledajte i:
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, evropska komisija, rusija, ukrajina, imovina
svet, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, evropska komisija, rusija, ukrajina, imovina
EU želi da prebaci još 25 milijardi evra od ruske imovine Ukrajini
Evropska komisija razmatra korišćenje gotovo 25 milijardi evra dodatne zamrznute ruske imovine za takozvani „reparacioni kredit“ Kijevu, piše „Politiko“, pozivajući se na interni dokument EK poslat državama članicama, a koji je list dobio na uvid.
„Neophodno je ispitati da li bi inicijativa 'reparacioni kredit' mogla biti proširena na drugu zamrznutu imovinu unutar EU (Rusije)“, prenosi list citat iz dokumenta.
Kako ističe „Politiko“, EU je prvobitno planirala da odobri zajam koristeći sredstva vredna 140 milijardi evra. Sada blok razmatra korišćenje dodatnih sredstava koja se nalaze u privatnim bankama.
List napominje da se većina ruske imovine nalazi u belgijskom sistemu za kliring i poravnanje „Juroklir“, ali da se dodatnih 25 milijardi evra nalazi u privatnim bankama.
„Pravna izvodljivost proširenja 'Kredita za reparacije' na takvu imovinu nije temeljno proučena. Takva procena je neophodna pre nego što se odluči o daljim koracima“, navodi se u dokumentu.
Štaviše, ističe publikacija, dokument takođe predlaže stvaranje sistema nacionalnih garancija za kredite, putem kojih bi se sredstva odmah vraćala.
Na marginama Generalne skupštine UN, belgijski premijer Bart de Vever se ranije snažno izjasnio protiv predloga da se Ukrajini obezbedi kredit obezbeđen na račun zamrznute ruske imovine, navodeći da se „to nikada neće dogoditi“.
U septembru je Ursula fon der Lajen, predsednik Evropske komisije, predložila da se Ukrajini obezbedi novi kredit koristeći zamrznutu rusku imovinu. Prema njenim rečima, Ukrajina će otplatiti kredit samo ako Rusija plati „reparacije“. Međutim, ne postoji konsenzus o ovom kreditu unutar Evropske unije.
U oktobru je Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova, izjavila da je ideja EU da Rusija plaća neku vrstu reparacija Ukrajini van dodira sa stvarnošću, navodeći da se Brisel dugo bavi krađom ruske imovine.
Nakon početka Specijalne vojne operacije, Evropska unija i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu deviznih rezervi Rusije: oko 300 milijardi evra. Više od 200 milijardi nalazi se u Evropskoj uniji, uglavnom na računima belgijske kompanije „Juroklir“, jednog od najvećih svetskih klirinških i obračunskih sistema.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da će Moskva odgovoriti na
konfiskaciju. Po njegovim rečima, Rusija takođe ima
mogućnost da ne vrati sredstva koja zapadne zemlje drže na njenoj teritoriji.
