https://lat.sputnikportal.rs/20251003/dzefri-saks-ko-zaista-odbija-dijalog---rusija-ili-zapad-1191003089.html
Džefri Saks: Ko zaista odbija dijalog - Rusija ili Zapad?
Džefri Saks: Ko zaista odbija dijalog - Rusija ili Zapad?
Sputnik Srbija
Američki ekonomista i profesor Kolumbijskog univerziteta Džefri Saks nazvao je „zabavnim“ tvrdnje nemačkih vlasti o nemogućnosti vođenja dijaloga sa Rusijom... 03.10.2025, Sputnik Srbija
2025-10-03T20:06+0200
2025-10-03T20:06+0200
2025-10-03T20:06+0200
rusija
rusija – politika
nemačka
džefri saks
sad
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/1a/1184006979_0:0:2629:1480_1920x0_80_0_0_28da348956fd0a3e082a2f69cb62abc7.jpg
Kako je podsetio, upravo su SAD istupile iz Sporazuma o protivraketnoj odbrani (PRO), zatim napustile Sporazum o nuklearnim raketama srednjeg dometa (RSMD), nakon čega su SAD i Nemačka odustale od obećanja da se NATO neće širiti. Upravo su Nemačka i Francuska odbile da garantuju sprovođenje Minska 2.Saks je optužio zapadne lidere, koji šalju oružje i finansijsku podršku u zone ratnih sukoba, za podsticanje ratova, uključujući i ukrajinski sukob. Profesor je ukazao i na učešće Velike Britanije i SAD u rušenju istanbulskih sporazuma u proleće 2022. godine.Prema njegovim rečima, postupci zapadnih lidera i danas su neiskreni i detinjasti, pri čemu guraju svoje zemlje u rat, iako stanovništvo želi mir.Saks je podsetio na ulogu SAD i Evrope u državnom udaru u Ukrajini u februaru 2014. godine, kao i na izjavu bivše kancelarke Nemačke Angele Merkel, koja je priznala da je cilj Minskih sporazuma bio „kupovina vremena radi jačanja Ukrajine“.Pregovori sa Ukrajinom 2022. godineU februaru, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu da su pregovori s Ukrajinom 2022. godine bili praktično završeni, ali da je nakon povlačenja ruske vojske iz Kijeva, ukrajinska strana odbacila sve dogovore, a zatim je Zelenski zakonski zabranio vođenje pregovora s Rusijom.Nakon pregovora sa ruskom stranom u Istanbulu, tadašnji premijer Velike Britanije Boris Džonson pozvao je Kijev da ništa ne potpisuje sa Rusijom i da jednostavno nastavi da ratuje.Samit na AljasciPodsetimo, na Aljasci je 15. avgusta održan sastanak predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Donalda Trampa. Lideri su se sastali u vojnoj bazi Elmendorf-Ričardson u Enkoridžu. Razgovori u užem formatu „tri sa tri“ trajali su dva sata i 45 minuta. Oba lidera su pozitivno ocenila sastanak. Nakon samita, ruski predsednik je izjavio da je moguće postići kraj sukoba u Ukrajini i naglasio da je Rusija zainteresovana za dugoročno rešenje.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250901/putin-sos-jaca-uticaj-i-podrzava-nezavisnost-drzava-1189565356.html
nemačka
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija – politika, nemačka, džefri saks, sad, ukrajina
rusija – politika, nemačka, džefri saks, sad, ukrajina
Džefri Saks: Ko zaista odbija dijalog - Rusija ili Zapad?
Američki ekonomista i profesor Kolumbijskog univerziteta Džefri Saks nazvao je „zabavnim“ tvrdnje nemačkih vlasti o nemogućnosti vođenja dijaloga sa Rusijom, ukazavši na brojna kršenja prethodnih sporazuma s Rusijom od strane samog Zapada.
„Nemačka vlada je više puta izjavljivala, a ja sam pažljivo slušao: 'Nemoguće je pregovarati s Rusima. Oni ne žele dijalog. To je veoma zabavno', istakao je on.
Kako je podsetio, upravo su SAD istupile iz Sporazuma o protivraketnoj odbrani (PRO), zatim napustile Sporazum o nuklearnim raketama srednjeg dometa (RSMD), nakon čega su SAD i Nemačka odustale od obećanja da se NATO neće širiti. Upravo su Nemačka i Francuska odbile da garantuju sprovođenje Minska 2.
„Nakon svega toga, nemačka vlada ima drskosti da tvrdi kako Rusija ne želi diplomatiju?“, naveo je Saks, obraćajući se na mitingu u Berlinu povodom Dana jedinstva Nemačke.
Saks je optužio zapadne lidere, koji šalju oružje i finansijsku podršku u zone ratnih sukoba, za podsticanje ratova,
uključujući i ukrajinski sukob. Profesor je ukazao i na učešće Velike Britanije i SAD u rušenju istanbulskih sporazuma u proleće 2022. godine.
„Ko je prekršio taj sporazum koji su Ukrajina i Rusija parafirale 15. aprila 2022. godine? Rusija? Ne. Sjedinjene Države i Velika Britanija, koji su došli i rekli Vladimiru Zelenskom: ‘Nastavi da se boriš za nas. Odustani od neutralnog statusa. Mi ćemo te podržati’“, istakao je ekonomista.
Prema njegovim rečima, postupci zapadnih lidera i danas su neiskreni i detinjasti, pri čemu guraju svoje zemlje u rat, iako stanovništvo želi mir.
Saks je podsetio na ulogu SAD i Evrope u državnom udaru u Ukrajini u februaru 2014. godine, kao i na izjavu bivše kancelarke Nemačke Angele Merkel, koja je priznala da je cilj Minskih sporazuma bio „kupovina vremena radi jačanja Ukrajine“.
Pregovori sa Ukrajinom 2022. godine
U februaru, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu da su pregovori s Ukrajinom 2022. godine bili praktično završeni, ali da je nakon povlačenja ruske vojske iz Kijeva,
ukrajinska strana odbacila sve dogovore, a zatim je Zelenski zakonski zabranio vođenje pregovora s Rusijom.Nakon pregovora sa ruskom stranom u Istanbulu, tadašnji premijer Velike Britanije Boris Džonson pozvao je Kijev da ništa ne potpisuje sa Rusijom i da jednostavno nastavi da ratuje.
Podsetimo, na Aljasci je 15. avgusta
održan sastanak predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Donalda Trampa. Lideri su se sastali u vojnoj bazi Elmendorf-Ričardson u Enkoridžu.
Razgovori u užem formatu „tri sa tri“ trajali su dva sata i 45 minuta. Oba lidera su pozitivno ocenila sastanak. Nakon samita, ruski predsednik je izjavio da je moguće postići kraj sukoba u Ukrajini i naglasio da je Rusija zainteresovana za dugoročno rešenje.
