Svetilište u kamenu: Mesto gde se duže od sedam vekova kandila nisu gasila /foto/

U blizini jednog od najznačajnijih srpskih svetilišta, Carske lavre u kojoj počivaju mošti vladara sa kojim je počela slava našeg naroda nalazi se još jedna zadužbina Nemanjića- Donja i Gornja isposnica. Dve "kuće tišine", smeštene visoko u brdima zvanim Nemanjina kula, na obroncima planine Čemerno, narod naziva jednim imenom - Peštera

1/23

U blizini jednog od najznačajnijih srpskih svetilišta, Carske lavre u kojoj počivaju mošti vladara sa kojim je počela slava našeg naroda nalazi se još jedna zadužbina Nemanjića- Donja i Gornja isposnica. Dve "kuće tišine", smeštene visoko u brdima zvanim Nemanjina kula, na obroncima planine Čemerno, narod naziva jednim imenom - Peštera

Na osmom kilometru od manastira Studenice, sa leve strane se odvaja put koji vodi do Isposnica. Do Savine "kuće tišine" stiže se stazom koja vodi kroz gustu šumu, u kojoj je drveće pošteđeno sekire, i gde je, po predanju prema pravilima Svetog Save, zabranjeno jesti meso.

2/23

Na osmom kilometru od manastira Studenice, sa leve strane se odvaja put koji vodi do Isposnica. Do Savine "kuće tišine" stiže se stazom koja vodi kroz gustu šumu, u kojoj je drveće pošteđeno sekire, i gde je, po predanju prema pravilima Svetog Save, zabranjeno jesti meso.

Nakon jednočasovnog hoda, šuma kao da se razgrće, otvarajući vidik ka maloj dolini iznad koje se na kosini ugnezdila Donja isposnica. U ovoj jednostavnoj kući, ljubazno će vas dočekati otac Avgustin, jedan od monaha iz bratstva Studenice

3/23

Nakon jednočasovnog hoda, šuma kao da se razgrće, otvarajući vidik ka maloj dolini iznad koje se na kosini ugnezdila Donja isposnica. U ovoj jednostavnoj kući, ljubazno će vas dočekati otac Avgustin, jedan od monaha iz bratstva Studenice

© Sputnik / Lola ĐorđevićUnutar skromne građevine, nad podrumom bez svodova, smeštena je crkvica (Hram Pokrova Bogorodičinog) sa delom očuvanog živopisa. Crkvu čini naos i oltarski prostor sa dve niše koje ne izlaze iz ravni fasade. Moguće je da je prvobitno postojala i priprata.

4/23

Unutar skromne građevine, nad podrumom bez svodova, smeštena je crkvica (Hram Pokrova Bogorodičinog) sa delom očuvanog živopisa. Crkvu čini naos i oltarski prostor sa dve niše koje ne izlaze iz ravni fasade. Moguće je da je prvobitno postojala i priprata.

Poput mnogih srpskih svetinja koje su delile sudbinu naroda, tako su i studenički monasi bili prinuđeni da se sklanjaju od turskog zuluma. Prema predanju, u Isposnici je čuvano mnogo starih dragocenih rukopisa, ali ih je početkom 19. veka, bežeći od Turaka kaluđer Nićifor (negde se navodi Sofronije) spalio, bojeći se da ne padnu nevernicima u ruke

5/23

Poput mnogih srpskih svetinja koje su delile sudbinu naroda, tako su i studenički monasi bili prinuđeni da se sklanjaju od turskog zuluma. Prema predanju, u Isposnici je čuvano mnogo starih dragocenih rukopisa, ali ih je početkom 19. veka, bežeći od Turaka kaluđer Nićifor (negde se navodi Sofronije) spalio, bojeći se da ne padnu nevernicima u ruke

© Sputnik / Lola ĐorđevićPred kapijom isposnice nalazi se Savin izvor na kome se putnik namernik može ovežiti i okrepiti pre nego se uputi ka Gornjoj isposnici. Staza koja vodi ka "kući tišine", za one koji su navikli na ravničarske predele postaje sve zahtevija, ali sama pomisao da koračate stopama našeg svetitelja daje neku čudnu snagu

6/23

Pred kapijom isposnice nalazi se Savin izvor na kome se putnik namernik može ovežiti i okrepiti pre nego se uputi ka Gornjoj isposnici. Staza koja vodi ka "kući tišine", za one koji su navikli na ravničarske predele postaje sve zahtevija, ali sama pomisao da koračate stopama našeg svetitelja daje neku čudnu snagu

© Sputnik / Lola ĐorđevićPenjući se, moglo bi se reći, kozjim stazama, ubrzo se stiže na sam vrh gde se nad stazom, na nekim mestima ne širom od metra, sa desne strane preteći nadvijaju brda Rodočela, a sa leve strane je provalija na čijem dnu grmi i huči Studenica

7/23

Penjući se, moglo bi se reći, kozjim stazama, ubrzo se stiže na sam vrh gde se nad stazom, na nekim mestima ne širom od metra, sa desne strane preteći nadvijaju brda Rodočela, a sa leve strane je provalija na čijem dnu grmi i huči Studenica

© Sputnik / Lola ĐorđevićStrahote ambisa nestaju kada se dođe na malu zaravan sa ozidanom kapijom i drvenim vratima u njoj. Sa zaravni, sa koje "puca pogled"na sela koja se nalaze stotinama metara niže, kao i na livade, šume i planinske vrhove dokle god oko dopire, postaje razumljivo zašto je Sveti Sava izabrao ovo čarobno mesto da u njemu tihuje i samuje

8/23

Strahote ambisa nestaju kada se dođe na malu zaravan sa ozidanom kapijom i drvenim vratima u njoj. Sa zaravni, sa koje "puca pogled"na sela koja se nalaze stotinama metara niže, kao i na livade, šume i planinske vrhove dokle god oko dopire, postaje razumljivo zašto je Sveti Sava izabrao ovo čarobno mesto da u njemu tihuje i samuje

Čim se prođe kroz kapiju, otvara se pogled na nezemaljsku lepotu Gornje isposnice, koja, poput ptičjeg gnezda priljubljenog uz strmu liticu, duže od osam vekova svedoči o podvižničkom životu našeg najvećeg svetitelja. Po narodnom predanju podigao ju je Sveti Sava da bi u njoj, daleko od sveta i bliže Bogu, tihovao i pisao Studenički tipik i Žitije Svetog Simeona Nemanje.

9/23

Čim se prođe kroz kapiju, otvara se pogled na nezemaljsku lepotu Gornje isposnice, koja, poput ptičjeg gnezda priljubljenog uz strmu liticu, duže od osam vekova svedoči o podvižničkom životu našeg najvećeg svetitelja. Po narodnom predanju podigao ju je Sveti Sava da bi u njoj, daleko od sveta i bliže Bogu, tihovao i pisao Studenički tipik i Žitije Svetog Simeona Nemanje.

© Sputnik / Lola ĐorđevićKada se stigne do Gornje isposnice Svetog Save čovek zaista ima utisak kao da je bliže nebesima, pa ne čudi što je kraljevski sin, radije birao vrleti planine za svoje prebivalište, nego dvorske odaje

10/23

Kada se stigne do Gornje isposnice Svetog Save čovek zaista ima utisak kao da je bliže nebesima, pa ne čudi što je kraljevski sin, radije birao vrleti planine za svoje prebivalište, nego dvorske odaje

© Sputnik / Lola ĐorđevićOd vremena Nemanjića do danas, Peštera Svetoga Save je za monahe mesto tihovanja i najvećih asketskih podviga, ali i mesto hodočašća vernika koji sa strahopoštovanjem pešače planinskom stazom da se pomole i zahvate vodu sa izvora u pećini u kojoj se podvizivao duhovni vođa srpskog naroda

11/23

Od vremena Nemanjića do danas, Peštera Svetoga Save je za monahe mesto tihovanja i najvećih asketskih podviga, ali i mesto hodočašća vernika koji sa strahopoštovanjem pešače planinskom stazom da se pomole i zahvate vodu sa izvora u pećini u kojoj se podvizivao duhovni vođa srpskog naroda

© Sputnik / Lola ĐorđevićSvetitelj je nakon očeve smrti i prenosa njegovih moštiju iz Hilandara u Studenicu, nepristupačni planinski usek izabrao za svoje privremeno povlačenje u samoću, izgradivši u njegovim vrletima "kuću tišine" poput isposnice u Kareji na Svetoj gori

12/23

Svetitelj je nakon očeve smrti i prenosa njegovih moštiju iz Hilandara u Studenicu, nepristupačni planinski usek izabrao za svoje privremeno povlačenje u samoću, izgradivši u njegovim vrletima "kuću tišine" poput isposnice u Kareji na Svetoj gori

Srednjovekovni zapisi otkrivaju da je srpski svetitelj u ovim vrletima ustanovio čitavu prepisivačku školu iz koje su potekle knjige ispisane srpskim jezikom i ćirilicom da pruže narodu najveće blago – pismenost.

13/23

Srednjovekovni zapisi otkrivaju da je srpski svetitelj u ovim vrletima ustanovio čitavu prepisivačku školu iz koje su potekle knjige ispisane srpskim jezikom i ćirilicom da pruže narodu najveće blago – pismenost.

Zbog nepristupačnog predela u kome je napravljena, nebu pod oblacima, Gornju Savinu isposnicu nazivaju drugim Ostrogom a mnogi je upoređuju sa grčim Meteorima. Ali je ovo gnezdo pravoslavlja, i od Meteora i od Ostroga, nekoliko vekova starije

14/23

Zbog nepristupačnog predela u kome je napravljena, nebu pod oblacima, Gornju Savinu isposnicu nazivaju drugim Ostrogom a mnogi je upoređuju sa grčim Meteorima. Ali je ovo gnezdo pravoslavlja, i od Meteora i od Ostroga, nekoliko vekova starije

© Sputnik / Lola Đorđević O isposnici postoji vrlo malo istorijskih podataka, ali se u zbornicima "Stari srpski zapisi i natpisi" pronalazi kako je "tipik Sv. Save, koga je 1200 god napisao, prepisan u Pešteri 1618/19 pri igumanu Teofilu"

15/23

O isposnici postoji vrlo malo istorijskih podataka, ali se u zbornicima "Stari srpski zapisi i natpisi" pronalazi kako je "tipik Sv. Save, koga je 1200 god napisao, prepisan u Pešteri 1618/19 pri igumanu Teofilu"

Gornja isposnica predstavlja pećinski kompleks, proširen dubljenjem stene, a zatim ozidan kamenom. Do ulaza u pećinu u kojoj se prema predanju može videti udubljenje u steni gde je Sveti Sava spavao, vodi drveni natkriveni most. U davna vremena, most je imao ulogu da rušenjem spreči ulazak neprijatelja u isposnicu

16/23

Gornja isposnica predstavlja pećinski kompleks, proširen dubljenjem stene, a zatim ozidan kamenom. Do ulaza u pećinu u kojoj se prema predanju može videti udubljenje u steni gde je Sveti Sava spavao, vodi drveni natkriveni most. U davna vremena, most je imao ulogu da rušenjem spreči ulazak neprijatelja u isposnicu

Ispod Isposnice, takođe uz stenu prilepljena, nalazi se Savina pećina. U njoj je Savino bure(kaca) -izvor čiste i sveže vode zaštićen zidom sa prozorčićem, kroz koji hodočasnici dugom kutlačom zahvataju vodu

17/23

Ispod Isposnice, takođe uz stenu prilepljena, nalazi se Savina pećina. U njoj je Savino bure(kaca) -izvor čiste i sveže vode zaštićen zidom sa prozorčićem, kroz koji hodočasnici dugom kutlačom zahvataju vodu

Veruje se da voda ima lekovitu moć. Prema pričama meštana, ranije su ljudi dolazili iz udaljenih sela da bi se umili vodom sa izvora. Dešava se da usled suše izvor presuši, a u narodu postoji verovanje da je razlog presušivanja to, što je na izvor dolazio neko grešan da se umije

18/23

Veruje se da voda ima lekovitu moć. Prema pričama meštana, ranije su ljudi dolazili iz udaljenih sela da bi se umili vodom sa izvora. Dešava se da usled suše izvor presuši, a u narodu postoji verovanje da je razlog presušivanja to, što je na izvor dolazio neko grešan da se umije

U okviru isposničkog kopleksa je i mala crkvica Svetoga Đorđa, skromnih dimenzija, zidana lomljenim kamenom sa delimično očuvanim živopisom koga je naslikao zograf Georgije Mitrofanović, hilandarski monah.

19/23

U okviru isposničkog kopleksa je i mala crkvica Svetoga Đorđa, skromnih dimenzija, zidana lomljenim kamenom sa delimično očuvanim živopisom koga je naslikao zograf Georgije Mitrofanović, hilandarski monah.

Na Crkvu Svetog Georgija pobedonoca 1988. godine pao je odvaljeni komad stene. Prilikom obnove pronađeno je još fragmenata živopisa zografa Georgija. Unutar same crkve uz južni deo zida nalazi se zidana grobnica koja je prazna. Nemoguće je utvrditi kome je grobnica pripadala.

20/23

Na Crkvu Svetog Georgija pobedonoca 1988. godine pao je odvaljeni komad stene. Prilikom obnove pronađeno je još fragmenata živopisa zografa Georgija. Unutar same crkve uz južni deo zida nalazi se zidana grobnica koja je prazna. Nemoguće je utvrditi kome je grobnica pripadala.

Za raliku od Donje isposnice, u savinoj „kući tišine“ ne živi niko od studeničkih monaha. Poslednji stalni žitelj isposnice bio je jeromonah Gavrilo koji je u osami i tišini isposnice proveo pune četrdeset tri godine do svoje tragične smrti u požaru, koji je decembra 1981. godine zahvatio isposnicu.

21/23

Za raliku od Donje isposnice, u savinoj „kući tišine“ ne živi niko od studeničkih monaha. Poslednji stalni žitelj isposnice bio je jeromonah Gavrilo koji je u osami i tišini isposnice proveo pune četrdeset tri godine do svoje tragične smrti u požaru, koji je decembra 1981. godine zahvatio isposnicu.

22/23

Svetilište u kamenu. Mesto gde se duže od sedam vekova kandila nisu gasila

© Sputnik / Lola ĐorđevićPoseta Isposnici nikoga ne ostavlja ravnodušnim. U njoj se i danas tihuje, jer ona je više od sakralnog objekta. To je svetilište u kamenu koje je Sveti Sava izabrao da bi nas vekovima kasnije podsetio da uzvišeno ne stanuje u visokom, nego u tihom, i da vera ne zavisi od veličine zdanja u kome se pripoveda, već od dubine iz koje dolazi

23/23

Poseta Isposnici nikoga ne ostavlja ravnodušnim. U njoj se i danas tihuje, jer ona je više od sakralnog objekta. To je svetilište u kamenu koje je Sveti Sava izabrao da bi nas vekovima kasnije podsetio da uzvišeno ne stanuje u visokom, nego u tihom, i da vera ne zavisi od veličine zdanja u kome se pripoveda, već od dubine iz koje dolazi