https://lat.sputnikportal.rs/20250928/dosta-na-redu-je--ceska-video-1190697181.html
Dosta! Na redu je – Češka /video/
Dosta! Na redu je – Češka /video/
Sputnik Srbija
Nakon Slovačke i Poljske na redu je Češka. Posle - u velikoj meri očekivanog povratka Roberta Fica na vlast i donekle iznenađujuće pobede Karela Navrockog na... 28.09.2025, Sputnik Srbija
2025-09-28T20:17+0200
2025-09-28T20:17+0200
2025-09-28T20:17+0200
svet
svet – politika
češka
andrej babiš
izbori
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/14/1125142252_0:0:3077:1731_1920x0_80_0_0_d61409c06226293cc66c79fc37f0e7d7.jpg
Naime, velike su šanse da će posle ovog glasanja Andrej Babiš sa svojom partijom ANO ponovo formirati skupštinsku većinu. Velike su i šanse (barem prema istraživanjima javnog mnjenja koja su do sada u Češkoj uglavnom bila pouzdana) da komunisti, na čelu sa Kateržinom Konečnom koja predvodi koaliciju „Dosta!“ (u kojoj su druge manje stranke) ponovo vrate parlamentarni status. Gro dosadašnje vlasti, takođe u koaliciji, pod nazivom „Zajedno“, ubedljivo zaostaje za Babišem (poslednje ispitivanje pokazuje da je to i više od 10 indeksnih poena), dok potencijalni saveznici okupljeni oko platforme gradonačelnika i nezavisnih kandidata, kao i alijanse „pirata“ i „zelenih“ (sada su razdeljeni u dva bloka, na prošlim izborima svi nabrojani nastupali su zajedno) imaju blagi rast rejtinga, ali taj rast ostvaruju nauštrb koalicije „Zajedno“.Bitka za svaki glasInače, parlamentarni izbori u Češkoj 2021. godine ostaju zapamćeni po podatku da je zbog izbornog praga od 5% „propalo“ čak milion glasova, odnosno 20% glasača „zaokružili“ su liste koje nisu prešle cenzus. Otuda ovoga puta toliko koalicija i saveza, pošto se vodi bitka za svaki glas i svaki mandat.Naravno, iznenađenja u finišu kampanje jesu moguća, ali ipak ne izgleda izvesno kako se sada nešto „epohalno“ može odigrati i promeniti trend koji se utemeljivao duže od dve godine.Prošli put je takođe ANO osvojila najveći broj mandata, ali se Babiš našao u neprilici pošto mu je nedostajalo mnogo za formiranje parlamentarne većine. Čak je imao problem i u komunikaciji sa tada jedinim potencijalnim koalicionim partnerima sa liste „Sloboda i direktna demokratija“ koju je predvodio Tomio Okamura.Okamura je, naime, kao uslov buduće saradnje zahtevao raspisivanje referenduma o članstvu Češke u EU i NATO. I pored toga što oko sebe okuplja deklarisane evroskeptike, ovakav korak je i za Babiša bio „predugačak“. Ionako, čak ni zajedno sa Okamurom nije imao dovoljno za „većinski paket“, a pronaći trećeg partnera bilo je nemoguće. Zanimljivost je u tome što se Okamura u međuizbornom intervalu „podigao“ sa oko 9 na stabilnih 13 posto, u svakom slučaju njegov rezultat biće dvocifren, pa se sada još i pre izbora „namešta“ kao „prirodni“ koalicioni partner Babišu.Ko se mota oko cenzusaHoće li ANO sa njim u savez ili će većinu „krpiti“ paktirajući sa strančicama i pojedincima iz drugih koalicija i tako namicati neophodan 101 mandat, ostaje pitanje. Da sve bude još kompleksnije, oko cenzusa se „mota“ i lista „vozača“, koju predvode još veći evroskeptici od Okamure.Rogobatni prevod imena partije „Motoristé sobě“ na engleski jezik (a sa engleskog, po običaju i na sve druge jezike) glasi „Motorists for Themselves“ čime se gubi izvorno značenje poruke.U krajnje površnim izveštajima o političkom životu u Češkoj navodi se kako su „vozači“ protiv zelene agende. Iza ovog projekta inicijalno stoji František Matejka, osnivač pokreta „Referendum o Evropskoj uniji“, a zatim i „Stranke nezavisnosti Češke Republike“, tako da je poruka „voziti za sebe“ pre svega metafora o neophodnom (geo)političkom diskursu.Takva „vožnja“ podrazumeva i kritiku zelene agende (Češka svoju energetsku bezbednost osigurava oslanjanjem na ugalj i atomsku energiju), ali i još mnoge druge stvari.Uglavnom, trend je da evroskepticizam u Češkoj raste, pa je sada čak moguć i rasplet po kom bi se Babiš još našao u situaciji kao „srednje rešenje“ između raznih „frakcija liberala“ sa jedne (levih, desnih, neoliberala, zelenih) i „independista“ i komunista sa druge strane.Zapadni eksperiment – propaoIspostavlja se da je eksperiment, sprovođen uz žestoku pomoć američke duboke i države i EU 2021. godine ne samo „podbacio“, nego i proizveo kontraefekte koji će se ispoljiti na novom glasanju. Jednostavno, bilo je jasno i tada i sada da je zbog unutrašnjeg protivljenja Češku teško „namestiti“ na „briselski kolosek“ i usmeriti ka novoj (geo)politici EU. Bilo je to jasno i nakon što je Pavel Petr pobedio na predsedničkim izborima Andreja Babiša 2023. godine.Jer, pobedio je u uslovima žestoke antiruske kampanje u kojoj je protivkandidat proglašavan „ruskim čovekom“, uz brojne medijske manipulacije i logistiku celokupnog političkog Zapada.No, Babiš je na tim izborima „trčao“ kako bi i u krajnje diskutabilnim uslovima sačuvao svoje biračko telo (i uspeo je u tome, osvojivši u drugom krugu 2,4 miliona glasova) i spremio se za novi izborni ciklus. Antiruska kampanja i dalje traje, ali njeni efekti jenjavaju, pošto je teško objasniti biračima zašto njihov standard opada zarad finansiranja rata u Ukrajini?Oni koji postavljaju ova pitanja nisu „ruski ljudi“ kako ih propagandisti odmah kvalifikuju, među njima ima i rusofoba (što nije strano češkim političarima), već se tu radi o čistoj računici. O toj računici govori i Babiš, delom slično kao Viktor Orban, a delom slično i kao Karel Navrocki.Ništa nije kao preŠta Češka uopšte dobija podrškom ratu u Ukrajini? Zašto bi njih interesovao taj oružani sukob? Čemu izdavajanje tolikih finansijskih sredstava?Pri tome, evidentno je da cene rastu, posledice inflacije se osećaju i stanje kada je reč o ekonomiji i socijalnoj politici nije kao ranije. Nije kao ranije ni što se tiče slobode govora kada se priča o Ukrajinskoj krizi i u tom kontekstu postupanja EU i NATO, bilo je raznih pritisaka i restrikcija posvuda, od medijskog prostora do akademske zajednice.A Česi su jako osetljivi baš na to kada im se zabranjuje sloboda da kažu svoje mišljenje. U komunizmu su neslaganje ispoljavali kroz javne demonstracije, ironiju, književnost i gestove sportista na velikim takmičenjima, danas to čine preko stranačkih politika i opredeljivanjem na izborima.U svakom slučaju, stanje u Češkoj i sa češkom spoljnom politikom menjaće se nakon parlamentarnih izbora. Nije upitno u kom smeru će se odvijati promene, ali jeste upitno do koje mere će se odigravati. To će već zavisiti od izbora manjih koalicionih partnera.Pogledajte i:
češka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet – politika, češka, andrej babiš, izbori
svet – politika, češka, andrej babiš, izbori
Dosta! Na redu je – Češka /video/
Nakon Slovačke i Poljske na redu je Češka. Posle - u velikoj meri očekivanog povratka Roberta Fica na vlast i donekle iznenađujuće pobede Karela Navrockog na predsedničkim izborima, sada su pogledi upereni ka Pragu i rezultatima redovnih parlamentarnih izbora.
Naime, velike su šanse da će posle ovog glasanja Andrej Babiš sa svojom partijom ANO ponovo formirati skupštinsku većinu. Velike su i šanse (barem prema istraživanjima javnog mnjenja koja su do sada u Češkoj uglavnom bila pouzdana) da komunisti, na čelu sa Kateržinom Konečnom koja predvodi koaliciju „Dosta!“ (u kojoj su druge manje stranke) ponovo vrate parlamentarni status. Gro dosadašnje vlasti, takođe u koaliciji, pod nazivom „Zajedno“, ubedljivo zaostaje za Babišem (poslednje ispitivanje pokazuje da je to i više od 10 indeksnih poena), dok potencijalni saveznici okupljeni oko platforme gradonačelnika i nezavisnih kandidata, kao i alijanse „pirata“ i „zelenih“ (sada su razdeljeni u dva bloka, na prošlim izborima svi nabrojani nastupali su zajedno) imaju blagi rast rejtinga, ali taj rast ostvaruju nauštrb koalicije „Zajedno“.
Inače, parlamentarni izbori u Češkoj 2021. godine ostaju zapamćeni po podatku da je zbog izbornog praga od 5% „propalo“ čak milion glasova, odnosno 20% glasača „zaokružili“ su liste koje nisu prešle cenzus. Otuda ovoga puta toliko koalicija i saveza, pošto se vodi bitka za svaki glas i svaki mandat.
Naravno, iznenađenja u finišu kampanje jesu moguća, ali ipak ne izgleda izvesno kako se sada nešto „epohalno“ može odigrati i promeniti trend koji se utemeljivao duže od dve godine.
Prošli put je takođe ANO osvojila najveći broj mandata, ali se Babiš našao u neprilici pošto mu je nedostajalo mnogo za formiranje parlamentarne većine. Čak je imao problem i u komunikaciji sa tada jedinim potencijalnim koalicionim partnerima sa liste „Sloboda i direktna demokratija“ koju je predvodio Tomio Okamura.
Okamura je, naime, kao uslov buduće saradnje zahtevao raspisivanje referenduma o članstvu Češke u EU i NATO. I pored toga što oko sebe okuplja deklarisane evroskeptike, ovakav korak je i za Babiša bio „predugačak“. Ionako, čak ni zajedno sa Okamurom nije imao dovoljno za „većinski paket“, a pronaći trećeg partnera bilo je nemoguće. Zanimljivost je u tome što se Okamura u međuizbornom intervalu „podigao“ sa oko 9 na stabilnih 13 posto, u svakom slučaju njegov rezultat biće dvocifren, pa se sada još i pre izbora „namešta“ kao „prirodni“ koalicioni partner Babišu.
Hoće li ANO sa njim u savez ili će većinu „krpiti“ paktirajući sa strančicama i pojedincima iz drugih koalicija i tako namicati neophodan 101 mandat, ostaje pitanje. Da sve bude još kompleksnije, oko cenzusa se „mota“ i lista „vozača“, koju predvode još veći evroskeptici od Okamure.
Rogobatni prevod imena partije „Motoristé sobě“ na engleski jezik (a sa engleskog, po običaju i na sve druge jezike) glasi „Motorists for Themselves“ čime se gubi izvorno značenje poruke.
U krajnje površnim izveštajima o političkom životu u Češkoj navodi se kako su „vozači“ protiv zelene agende. Iza ovog projekta inicijalno stoji František Matejka, osnivač pokreta „Referendum o Evropskoj uniji“, a zatim i „Stranke nezavisnosti Češke Republike“, tako da je poruka „voziti za sebe“ pre svega metafora o neophodnom (geo)političkom diskursu.
Takva „vožnja“ podrazumeva i kritiku zelene agende (Češka svoju energetsku bezbednost osigurava oslanjanjem na ugalj i atomsku energiju), ali i još mnoge druge stvari.
Uglavnom, trend je da evroskepticizam u Češkoj raste, pa je sada čak moguć i rasplet po kom bi se Babiš još našao u situaciji kao „srednje rešenje“ između raznih „frakcija liberala“ sa jedne (levih, desnih, neoliberala, zelenih) i „independista“ i komunista sa druge strane.
Zapadni eksperiment – propao
Ispostavlja se da je eksperiment, sprovođen uz žestoku pomoć američke duboke i države i EU 2021. godine ne samo „podbacio“, nego i proizveo kontraefekte koji će se ispoljiti na novom glasanju. Jednostavno, bilo je jasno i tada i sada da je zbog unutrašnjeg protivljenja Češku teško „namestiti“ na „briselski kolosek“ i usmeriti ka novoj (geo)politici EU. Bilo je to jasno i nakon što je Pavel Petr pobedio na predsedničkim izborima Andreja Babiša 2023. godine.
Jer, pobedio je u uslovima žestoke antiruske kampanje u kojoj je protivkandidat proglašavan „ruskim čovekom“, uz brojne medijske manipulacije i logistiku celokupnog političkog Zapada.
No, Babiš je na tim izborima „trčao“ kako bi i u krajnje diskutabilnim uslovima sačuvao svoje biračko telo (i uspeo je u tome, osvojivši u drugom krugu 2,4 miliona glasova) i spremio se za novi izborni ciklus. Antiruska kampanja i dalje traje, ali njeni efekti jenjavaju, pošto je teško objasniti biračima zašto njihov standard opada zarad finansiranja rata u Ukrajini?
Oni koji postavljaju ova pitanja nisu „ruski ljudi“ kako ih propagandisti odmah kvalifikuju, među njima ima i rusofoba (što nije strano češkim političarima), već se tu radi o čistoj računici. O toj računici govori i Babiš, delom slično kao Viktor Orban, a delom slično i kao Karel Navrocki.
Šta Češka uopšte dobija podrškom ratu u Ukrajini? Zašto bi njih interesovao taj oružani sukob? Čemu izdavajanje tolikih finansijskih sredstava?
Pri tome, evidentno je da cene rastu, posledice inflacije se osećaju i stanje kada je reč o ekonomiji i socijalnoj politici nije kao ranije. Nije kao ranije ni što se tiče slobode govora kada se priča o Ukrajinskoj krizi i u tom kontekstu postupanja EU i NATO, bilo je raznih pritisaka i restrikcija posvuda, od medijskog prostora do akademske zajednice.
A Česi su jako osetljivi baš na to kada im se zabranjuje sloboda da kažu svoje mišljenje. U komunizmu su neslaganje ispoljavali kroz javne demonstracije, ironiju, književnost i gestove sportista na velikim takmičenjima, danas to čine preko stranačkih politika i opredeljivanjem na izborima.
U svakom slučaju, stanje u Češkoj i sa češkom spoljnom politikom menjaće se nakon parlamentarnih izbora. Nije upitno u kom smeru će se odvijati promene, ali jeste upitno do koje mere će se odigravati. To će već zavisiti od izbora manjih koalicionih partnera.
