Kastrov rekord, Trampove pretnje i Netanijahuova bomba: Nezaboravni govori na Generalnoj skupštini

Rekord za najduži govor na Generalnoj skupštini pripada bivšem kubanskom lideru Fidelu Kastru, koji je govorio četiri sata i 29 minuta. Svoj istorijski govor, pod nazivom „Kada nestane filozofija pljačke, nestaće i filozofija rata“, održao je 1960. godine.

Još jedan podjednako nezaboravan govor održan je 2006. godine – bivši predsednik Venecuele Ugo Čavez je sa govornice Generalne skupštine nazvao tadašnjeg predsednika SAD Džordža V. Buša „đavolom“, a zatim se prekrstio.

Američki predsednik Donald Tramp se 2017. godine obratio Generalnoj skupštini UN. Govor američkog predsednika od pre osam godina ostao je upamćen po pretnjama Severnoj Koreji.

„Sjedinjene Američke Države imaju ogromnu snagu i strpljenje. Ali ako budemo primorani da branimo sebe ili svoje saveznike, nećemo imati drugog izbora nego da potpuno uništimo Severnu Koreju. ‘Čovek-raketa’ je na putu samouništenja — on i njegov režim. Sjedinjene Američke Države su spremne, voljne i sposobne. Ali se nadam da to neće biti potrebno. Zato i postoje Ujedinjene nacije“, rekao je tada Tramp.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu je 2012. godine tokom govora predstavio dijagram bombe kako bi pokazao koliko koraka Iran još mora da završi da bi navodno stvorio nuklearno oružje. Prezentacija je izazvala oštre komentare i ismevanje na internetu.

Godine 1974. na podijum je sa pištoljem u futroli za pojasom izašao palestinski lider Jaser Arafat.

Prema nekim izveštajima, Arafat je za pojasom imao futrolu za pištolj. Istoričar UN i član naučnog udruženja istraživačke organizacije „Fond senčuri“ Stiven Šlezinger, izjavio je za Sputnjik da je Arafat izvadio pištolj iz futrole pre nego što je izašao na podijum, ali da je njegovo ponašanje i dalje smatrano uvredljivim.

Jedna od najvećih sramota sa govornice Generalne skupštine dogodila se prošle godine: predsednik prelaznog predsedničkog saveta Haitija Edgar Leblan Fil pokušao je da pije vodu iz bokala, ali se umesto polio. Fil je očigledno tražio čašu, ali pošto nije mogao da je nađe, posegnuo je za bokalom.

Godine 2009. libijski revolucionarni vođa Muamer Gadafi napao je Savet bezbednosti UN sa govornice Generalne skupštine, kritikujući ga zbog „slanja terora i deljenja sankcija“, podstičući nejednakost među članicama organizacije. Pred kraj njegovog govora, u slušalicama delegata se začuo vrisak: Gadafijev prevodilac je viknuo u mikrofon na arapskom: „Ne mogu više!“ Poslednjih 20 minuta prevodila je šefica arapske prevodilačke službe UN Raša Adžalakin.

Rusiju će i ove godine predstavljati ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. On je u govoru 2023. godine dao procenu sukoba u Ukrajini i govorio o agresivnoj politici Zapada u svetu.

„Zapad i dalje sebe smatra superiornijim od ostatka čovečanstva – u duhu izjave šefa diplomatije EU, Žozepa Borelja, da je ‘Evropa bašta u cvetu, a sve okolo je džungla’. Ne muči ga činjenica da u ovoj bašti bujaju islamofobija i drugi oblici netolerancije prema tradicionalnim vrednostima svih svetskih religija. Činovi spaljivanja Kurana, vređanje Tore, progon pravoslavnog sveštenstva i druga ismevanja osećanja vernika bukvalno su rutinska pojava u Evropi“, naglasio je tada ruski ministar.

Jubilarno 80. zasedanje Generalne skupštine UN počelo je 9. septembra. U okviru zasedanja će, po tradiciji, biti održana sedmica na visokom nivou. Opšta debata održaće se od 23. do 27. septembra, kao i 29. septembra.