https://lat.sputnikportal.rs/20250920/francuska-bankrotira-nemacka-se-naoruzava-sta-moze-da-podje-po-zlu-u-eu-video-1190416052.html
Francuska bankrotira, Nemačka se naoružava: Šta može da pođe po zlu u EU? /video/
Francuska bankrotira, Nemačka se naoružava: Šta može da pođe po zlu u EU? /video/
Sputnik Srbija
Francuski dug od barem 113 odsto BDP-a i duplo veći budžetski deficit od dozvoljenog – u kombinaciji sa nerešivom političkom krizom – predstavljaju opasnost za... 20.09.2025, Sputnik Srbija
2025-09-20T22:30+0200
2025-09-20T22:30+0200
2025-09-23T13:16+0200
svet
svet
svet – politika
komentari i analitika
nemačka
francuska
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/14/1190429405_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_2dd970b80429ab1dbd872649be01db9d.jpg
Šta uopšte može da pođe po zlu?Gorku ironiju ovog pitanja na stranu, ali, zaista, mogućnosti su brojne i kreću se od loših ka još gorim.Fiskalna provalijaPočev od političke i ekonomske perspektive Francuske. U kojoj će predsedničkim dekretom zavladati nova manjinska vlada Emanuela Makrona na čelu sa Sebastijanom Lekornijem koji je bio i u svim dosadašnjim propalim Makronovim vladama još otkako je u njegovu korist izdao svog prethodnog političkog saveznika Fransoa Fijona.Nema naročitih razloga za veru da će Lekorni uspeti ono što pre njega – od početka prošle godine do danas – nisu uspeli njegovi prethodnici koji su se na premijerskoj funkciji menjali kao na traci: Elizabet Born, Gabrijel Atal, Mišel Barnije i Fransoa Bajru. Ukratko, francuskoj preti fiskalna provalija a ne može da usvoji čak ni budžet s merama štednje od 50-ak milijardi evra kako bi pad u dužnički ambis bar koliko-toliko bio amortizovan.Usled političke nestabilnosti – kojoj ništa sedativno ne doprinosi ni Makronov rejting od mizernih 15 do 17 odsto podrške, a povrh toga 3,3 biliona evra duga i projektovani deficit od 5,4 odsto koji će onoliki dug samo još povećati – kreditna agencija Fič smanjila je kreditni rejting Francuske sa AA- na A+. Što nije samo igra slova i matematičkih simbola nego će imati i konkretne ekonomske posledice.Grandiozna crna rupaObjasnio ih je jedan od vodećih francuskih ekonomista i investitora Šarl Gav kad je, par dana uoči navedene odluke kreditne agencije, i najavio da će rejting AA biti sveden na samo jedno A: to se, ukazao je, još nikad nije dogodilo, i u praksi znači da će čitav niz institucionalnih kreditora (poput centralnih banaka ili državnih penzionih fondova, kao što je holandski koji je među najvećima na svetu) biti onemogućen da investira u francuske državne obveznice jer im je zakonom, zarad obezbeđivanja sigurnosti investicija, zabranjeno da idu ispod kategorije AA.Štaviše, najavljuje Gav, zbog smanjenja kreditnog rejtinga Francuske moraće i da (ras)prodaju obveznice koje poseduju. Ali, kome će ih prodati, pita (se) Gav, jer niko neće hteti da ih kupi. Sigurno ne po sadašnjoj ceni, a višu cenu svog duga Francuska ne može da priušti. Po prvi put u životu – opominje Šarl Gav koji ima 82 godine – jasno razumem da se bliži nešto grandiozno, ali to liči na crnu rupu jer smo poslednjih 20 godina sprovodili politiku koja je potpuno nelogična. To je neizbežno vodilo u situaciju u kojoj je Francuska sada, no, opominje Gav, fundamentalno je nemoguće logično predvideti posledice nelogične politike.A kad smo kod toga – i novi premijer Lekorni, shodno svojoj dosadašnjoj funkciji ministra odbrane, verno će nastaviti s ratobornom ukrajinskom politikom prema Rusiji. I u tome će imati saveznika u Nemačkoj kojoj istorija, izgleda, nije učiteljica života.Poverljivi dokument BundesveraPortal ”Politiko” i agencija Rojters, naime, došli su u posed poverljivog dokumenta Bundesvera koji sadrži plan za ”dramatičnu ekspanziju” nemačke vojske do 2029. s ciljem da postane dominantna armija u Evropi.Opravdanje zapovednika Bundesvera Alfonsa Maisa – poznatog po tome što je prvog dana Specijalne vojne operacije, 24. februara 2022, javno zakukao da je nemačka armija ogoljena i da ne može da ratuje s Rusima – sastoji se u ispunjavanju NATO planova do 2035. godine.Samo znatno veća armija pružiće Nemačkoj kredibilitet da odvrati protivnike i omogućiti borbu u ratu visokog intenziteta uz svoje saveznike, objašnjava nemački general plan da se gotovo udvostruči broj aktivnih pripadnika vojske i više nego utrostruči broj pripadnika teritorijalne odbrane u relativno kratkom roku od desetak godina. A samo u naredne 4 godine plan je da se broj aktivnih pripadnika vojske poveća sa 62 na 90.000, uz 64.000 u rezervi umesto sadašnjih 37.000.Hroničan problem reputacijeUostalom, službenik BlekRoka na čelu nemačke vlade Fridrih Merc se i javno obavezao da će od Bundesvera napraviti ”najsnažniju konvencionalnu armiju u Evropi”. Međutim, ”regrutacija ostaje hroničan problem”, skreće pažnju briselski portal: ”Uprkos rekordnim budžetima za odbranu, Bundesver ne uspeva da privuče i zadrži nove vojnike, tako da gotovo četvrtina regruta otpadne u prvih 6 meseci službe.”Štaviše, kako se dodaje, kao problem se ispostavilo i sastavljanje ekspedicionog korpusa u Litvaniji koji broji svega 4.000 vojnika… Pa se zato već za decembar i najavljuje donošenje zakona o obaveznoj registraciji 18-godišnjaka za vojnu službu, a ako ciljevi (u pogledu brojki) ne budu ispunjeni, moguće je i uvođenje obaveznog služenja vojnog roka… A možda pomognu i otpuštanja – 125 hiljada otkaza u industriji samo u poslednjih mesec i po dana…Zašto Nemačka pravi najveću vojsku u Evropi? Kakvi su NATO planovi do 2035? I kako će na te planove uticati neozvaničeni politički i ekonomski bankrot Francuske?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili novinar i sociolog Slobodan Reljić i politički filozof Dragoljub Kojčić.
nemačka
francuska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, komentari i analitika, nemačka, francuska, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
svet, svet – politika, komentari i analitika, nemačka, francuska, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
Francuska bankrotira, Nemačka se naoružava: Šta može da pođe po zlu u EU? /video/
22:30 20.09.2025 (Osveženo: 13:16 23.09.2025) Francuski dug od barem 113 odsto BDP-a i duplo veći budžetski deficit od dozvoljenog – u kombinaciji sa nerešivom političkom krizom – predstavljaju opasnost za čitavu evrozonu i svi treba da se zabrinu, upozorava Lajbnic centar za evropska ekonomska istraživanja. Ali se zato Nemačka sprema da (opet) postane dominantna vojna sila u Evropi.
Šta uopšte može da pođe po zlu?
Gorku ironiju ovog pitanja na stranu, ali, zaista, mogućnosti su brojne i kreću se od loših ka još gorim.
Počev od političke i ekonomske perspektive Francuske. U kojoj će predsedničkim dekretom zavladati nova manjinska vlada Emanuela Makrona na čelu sa Sebastijanom Lekornijem koji je bio i u svim dosadašnjim propalim Makronovim vladama još otkako je u njegovu korist izdao svog prethodnog političkog saveznika Fransoa Fijona.
Nema naročitih razloga za veru da će Lekorni uspeti ono što pre njega – od početka prošle godine do danas – nisu uspeli njegovi prethodnici koji su se na premijerskoj funkciji menjali kao na traci: Elizabet Born, Gabrijel Atal, Mišel Barnije i Fransoa Bajru. Ukratko, francuskoj preti fiskalna provalija a ne može da usvoji čak ni budžet s merama štednje od 50-ak milijardi evra kako bi pad u dužnički ambis bar koliko-toliko bio amortizovan.
Usled političke nestabilnosti – kojoj ništa sedativno ne doprinosi ni Makronov rejting od mizernih 15 do 17 odsto podrške, a povrh toga 3,3 biliona evra duga i projektovani deficit od 5,4 odsto koji će onoliki dug samo još povećati – kreditna agencija Fič smanjila je kreditni rejting Francuske sa AA- na A+. Što nije samo igra slova i matematičkih simbola nego će imati i konkretne ekonomske posledice.
Objasnio ih je jedan od vodećih francuskih ekonomista i investitora Šarl Gav kad je, par dana uoči navedene odluke kreditne agencije, i najavio da će rejting AA biti sveden na samo jedno A: to se, ukazao je, još nikad nije dogodilo, i u praksi znači da će čitav niz institucionalnih kreditora (poput centralnih banaka ili državnih penzionih fondova, kao što je holandski koji je među najvećima na svetu) biti onemogućen da investira u francuske državne obveznice jer im je zakonom, zarad obezbeđivanja sigurnosti investicija, zabranjeno da idu ispod kategorije AA.
Štaviše, najavljuje Gav, zbog smanjenja kreditnog rejtinga Francuske moraće i da (ras)prodaju obveznice koje poseduju. Ali, kome će ih prodati, pita (se) Gav, jer niko neće hteti da ih kupi. Sigurno ne po sadašnjoj ceni, a višu cenu svog duga Francuska ne može da priušti. Po prvi put u životu – opominje Šarl Gav koji ima 82 godine – jasno razumem da se bliži nešto grandiozno, ali to liči na crnu rupu jer smo poslednjih 20 godina sprovodili politiku koja je potpuno nelogična. To je neizbežno vodilo u situaciju u kojoj je Francuska sada, no, opominje Gav, fundamentalno je nemoguće logično predvideti posledice nelogične politike.
A kad smo kod toga – i novi premijer Lekorni, shodno svojoj dosadašnjoj funkciji ministra odbrane, verno će nastaviti s ratobornom ukrajinskom politikom prema Rusiji. I u tome će imati saveznika u Nemačkoj kojoj istorija, izgleda, nije učiteljica života.
Poverljivi dokument Bundesvera
Portal ”Politiko” i agencija Rojters, naime, došli su u posed poverljivog dokumenta Bundesvera koji sadrži plan za ”dramatičnu ekspanziju” nemačke vojske do 2029. s ciljem da postane dominantna armija u Evropi.
Opravdanje zapovednika Bundesvera Alfonsa Maisa – poznatog po tome što je prvog dana Specijalne vojne operacije, 24. februara 2022, javno zakukao da je nemačka armija ogoljena i da ne može da ratuje s Rusima – sastoji se u ispunjavanju NATO planova do 2035. godine.
Samo znatno veća armija pružiće Nemačkoj kredibilitet da odvrati protivnike i omogućiti borbu u ratu visokog intenziteta uz svoje saveznike, objašnjava nemački general plan da se gotovo udvostruči broj aktivnih pripadnika vojske i više nego utrostruči broj pripadnika teritorijalne odbrane u relativno kratkom roku od desetak godina. A samo u naredne 4 godine plan je da se broj aktivnih pripadnika vojske poveća sa 62 na 90.000, uz 64.000 u rezervi umesto sadašnjih 37.000.
Hroničan problem reputacije
Uostalom, službenik BlekRoka na čelu nemačke vlade Fridrih Merc se i javno obavezao da će od Bundesvera napraviti ”najsnažniju konvencionalnu armiju u Evropi”. Međutim, ”regrutacija ostaje hroničan problem”, skreće pažnju briselski portal: ”Uprkos rekordnim budžetima za odbranu, Bundesver ne uspeva da privuče i zadrži nove vojnike, tako da gotovo četvrtina regruta otpadne u prvih 6 meseci službe.”
Štaviše, kako se dodaje, kao problem se ispostavilo i sastavljanje ekspedicionog korpusa u Litvaniji koji broji svega 4.000 vojnika… Pa se zato već za decembar i najavljuje donošenje zakona o obaveznoj registraciji 18-godišnjaka za vojnu službu, a ako ciljevi (u pogledu brojki) ne budu ispunjeni, moguće je i uvođenje obaveznog služenja vojnog roka… A možda pomognu i otpuštanja – 125 hiljada otkaza u industriji samo u poslednjih mesec i po dana…
Zašto Nemačka pravi najveću vojsku u Evropi? Kakvi su NATO planovi do 2035? I kako će na te planove uticati neozvaničeni politički i ekonomski bankrot Francuske?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili novinar i sociolog Slobodan Reljić i politički filozof Dragoljub Kojčić.
