https://lat.sputnikportal.rs/20250919/kovic-u-srbiji-i-u-republici-srpskoj-se--premalo-govori-o-srbima-i-srpskom-nasledju-u-hrvatskoj-1190408546.html
Ković: U Srbiji i u Republici Srpskoj se premalo govori o Srbima i srpskom nasleđu u Hrvatskoj.
Ković: U Srbiji i u Republici Srpskoj se premalo govori o Srbima i srpskom nasleđu u Hrvatskoj.
Sputnik Srbija
Istoričar Miloš Ković rekao je da je srpski narod najstrašnije stradao u Hrvatskoj i da je za preostale Srbe veoma važno da njih i tamošnje svetinje posećuju... 19.09.2025, Sputnik Srbija
2025-09-19T17:44+0200
2025-09-19T17:44+0200
2025-09-19T17:44+0200
region
region
region – politika
hrvatska
miloš ković
republika srpska (rs)
srbija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/01/1145429016_0:114:3072:1842_1920x0_80_0_0_540128b2fa455c50128b2e48e24bad0b.jpg
Ković je rekao za Srnu da je dugo odbijao misao da bi trebalo da dođe u krajeve iz kojih su Srbi proterani jer čovek po prirodi ne želi da obnavlja teška sećanja, ali nakon što je otišao kaže da je to bilo nesvakidašnje iskustvo za njega kao istoričara, prenosi RTRS.Prema njegovim rečima, razumeti tako strašno stradanje, naučno ga obraditi, pokušati razumeti smisao i poreklo tog stradanja zadaci su koji se sadanalaze ne samo pred srpskom istoriografijom, već i pred srpskom kulturom.On je naglasio da se, na žalost, u Srbiji, pa i u Republici Srpskoj, premalo govorio o Srbima i srpskom nasleđu u Hrvatskoj.Važno je, kaže, poećivati Kosovo i Metohiju, kao i Kninsku Krajinu, Liku, Baniju na Kordun, svetinje Slavonije, jer tamošnjim Srbima nisu potrebne velike patriotske tirade, već konkretna pomoć.Ković je dodao da među Srbima povratnicima ima i onih koji se asimiluju i to vrlo brzo, ali treba sa sa njima doći u dodir, ocenivši da bi u tome važnu ulogu mogla da ima Banjaluka kao duhovni, politički i kulturni centar zapadnom Srpstvu.Ukazao je da nasleđe Srba treba da se vrati u školske programe da se obnavlja svest o tome da je Gomirje najzapadniji srpski manastir, da se obnovi svest da je Dalmacija najvećim delom pripadala državi Nemanjića.Srbi su, kaže, prema najstarijim istorijskim izvorima živeli na tlu Dalmacije, čak se u ranom srednjem veku pominju kao dominantan etnički faktor.Zaključio je da će Srbima, u meri u kojoj pokazuju solidarnost prema sunarodnicima u Hrvatskoj, na Kosovu i Metohiji, FBiH, biti dobro ili loše.Pogledajte i:
hrvatska
republika srpska (rs)
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
region, region – politika, hrvatska, miloš ković, republika srpska (rs), srbija
region, region – politika, hrvatska, miloš ković, republika srpska (rs), srbija
Ković: U Srbiji i u Republici Srpskoj se premalo govori o Srbima i srpskom nasleđu u Hrvatskoj.
Istoričar Miloš Ković rekao je da je srpski narod najstrašnije stradao u Hrvatskoj i da je za preostale Srbe veoma važno da njih i tamošnje svetinje posećuju sunarodnici iz Srbije i Republike Srpske.
Da biste razumeli prošlost morate da dođete na lice mesta da vidite sopstvenim očima. Mi se i dalje nalazimo pred velikim zadatkom tumačenja, razumevanja genocida koji je na tim teritorijama pogodio srpski narod od 1941. do 1945. godine, objasnio je Ković.
Ković je rekao za Srnu da je dugo odbijao misao da bi trebalo da dođe u krajeve iz kojih su Srbi proterani jer čovek po prirodi ne želi da obnavlja teška sećanja, ali nakon što je otišao kaže da je to bilo nesvakidašnje iskustvo za njega kao istoričara,
prenosi RTRS.
Prema njegovim rečima, razumeti tako strašno stradanje, naučno ga obraditi, pokušati razumeti smisao i poreklo tog stradanja zadaci su koji se sada
nalaze ne samo pred srpskom istoriografijom, već i pred srpskom kulturom.
On je naglasio da se, na žalost, u Srbiji, pa i u Republici Srpskoj, premalo govorio o Srbima i srpskom nasleđu u Hrvatskoj.
Važno je, kaže, poećivati Kosovo i Metohiju, kao i Kninsku Krajinu, Liku, Baniju na Kordun, svetinje Slavonije, jer tamošnjim Srbima nisu potrebne velike patriotske tirade, već konkretna pomoć.
Ona bi bila najvažnija direktnim kontaktom i ličnim iskustvom koje se stiče posetama svetinjama i stratištima kojih je prepuna Hrvatska, pre svega, posete Jasenovcu, Jadovnu, ali ima još mnogo stratišta i jama. Srbi su još tamo sa svojim svakodnevnim brigama i rešeni da ostanu i istraju u tome što jesu, rekao je on.
Ković je dodao da među Srbima povratnicima ima i onih koji se asimiluju i to vrlo brzo, ali treba sa sa njima doći u dodir, ocenivši da bi u tome važnu ulogu mogla da ima Banjaluka kao duhovni, politički i kulturni centar zapadnom Srpstvu.
I Banjaluka i Krajina po prirodi stvari bolje poznaju Knin, Liku, Baniju i Kordun nego što to poznaje Beograd ili Valjevo, rekao je Ković.
Ukazao je da nasleđe Srba treba da se vrati u školske programe da se obnavlja svest o tome da je Gomirje najzapadniji srpski manastir, da se obnovi svest da je Dalmacija najvećim delom pripadala državi Nemanjića.
Srbi su, kaže, prema najstarijim istorijskim izvorima živeli na tlu Dalmacije, čak se u ranom srednjem veku pominju kao dominantan etnički faktor.
Mi i danas u Dalmaciji imamo svetinje iz 14. veka - Krupu, koju je gradio kralj Milutin, Krku, koju je gradila Jelena, sestra cara Dušana. Tu je i manastir Dragović. Dakle, tamo imamo svetinje, naše ljude, a i naša crkva je tamo. Uvek imamo čemu da se vratimo i o čemu da učimo u našim školama - naveo je Ković.
Zaključio je da će Srbima, u meri u kojoj pokazuju solidarnost prema sunarodnicima u Hrvatskoj, na Kosovu i Metohiji, FBiH, biti dobro ili loše.
