Kako je Francuska paralisana

Dan društvene mobilizacije je najavljen krajem avgusta kao odgovor na mere budžetske štednje koje je predložio tadašnji ministar finansija Fransoa Bajru. Mere su izazvale protivljenje sindikata zbog smanjenja socijalnih prava.

Proteste je organizovalo osam glavnih sindikata koji se protive predloženom smanjenju budžeta za 40 milijardi evra u nacrtu budžeta za 2026. godinu, koje nazivaju „brutalnim“ i štetnim za radnike, penzionere, nezaposlene i radnike u nesigurnim uslovima.

Na demonstracijama u Parizu, prema podacima francuskog Ministarstva, učestvovalo je 55.000 ljudi. Došlo je do sukoba sa policijom, koju su demonstranti gađali kamenjem i flašama, a policija je odgovorila ispaljivanjem suzavca.

Ministar unutrašnjih poslova Francuske Bruno Retajo rekao je da je tokom protesta širom te zemlje uhapšeno 309 osoba, da su 134 privedene, a da je povređeno 26 policajaca.

Demonstracije su održane na 489 lokacija, a tokom protesta blokirana su 92 puta.

Demonstrant beži od suzavca koji je ispalila francuska policija.

Francuski sindikati su ocenili da je štrajk bio uspešan i planiraju da se ponovo sastanu kako bi odlučili o mogućem novom danu protesta.

Premijer Francuske Sebastijan Lekorni izjavio je da će, uprkos nasilju nad snagama reda, nastaviti dijalog sa sindikatima kako bi se razmotrili njihovi zahtevi.

Generalna sekretarka nacionalnog sindikalnog centra, Generalne konfederacije sindikata (CGT), Sofi Bine, upozorila je francuskog premijera da mora brzo da odgovori na zahteve sindikata, kako ne bi došlo do ponovnih protesta.