https://lat.sputnikportal.rs/20250915/pronadjen-najstariji-poznati-predak-gustera---bio-je-malen-a-imao-je-spektakularno-velike-zube-1190183970.html
Pronađen najstariji poznati predak guštera - bio je malen, a imao je spektakularno velike zube
Pronađen najstariji poznati predak guštera - bio je malen, a imao je spektakularno velike zube
Sputnik Srbija
Najstariji poznati član porodice guštera otkriven je u jugozapadnoj Engleskoj. Ovo maleno stvorenje imalo je iznenađujuće velike zube kojima je lovilo bubašvabe... 15.09.2025, Sputnik Srbija
2025-09-15T23:00+0200
2025-09-15T23:00+0200
2025-09-15T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
fosil
gušter
engleska
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/06/1129598977_0:109:3073:1837_1920x0_80_0_0_e8421cdc4eadf6814d246222c51a92d6.jpg
Drevni reptili, koji su živeli tokom srednjeg trijasa, neposredno pre uspona dinosaurusa, bili su toliko mali da je celo njihovo telo moglo da stane na ljudski dlan, naveo je ,,Phys.org''.Skelet najstarijeg poznatog člana reda lepidosauria, porodice gmizavaca, pronađen je 2015. na plaži bogatoj fosilima u Devonu, u jugozapadnoj Engleskoj. Međutim, naučnicima su bile potrebne godine da utvrde o čemu se zapravo radi.Savremeni gušteri i zmije imaju delimično zglobnu lobanju i mnogo zuba na nepcu – ali ovaj drevni predak nije imao ni jedno ni drugo.- Ne samo to, već je imao i spektakularno velike zube u poređenju sa svojim najbližim srodnicima.Takođe ima kost koja se proteže od obraza do vilice, osobinu koju deli jedino sa jedinstvenom tuatarom, koja se često naziva „živim fosilom“.Fosil je bilo teško proučavati jer je veoma mali, lobanja je široka samo 1,5 centimetara, i bio je očuvan u velikoj steni.Zato su ga britanski istraživači skenirali koristeći Evropski centar za sinhrotronsko zračenje, postrojenje koje radi kao neka vrsta ogromnog mikroskopa i proizvodi rendgenske zrake 100 milijardi puta jače od onih koji se koriste u bolnicama.Sinhrotron je omogućio naučnicima da zumiraju velike objekte i dobiju slike veoma visoke rezolucije.Naučnici su pretka guštera nazvali Agriodontosaurus helsbypetrae, po formaciji Helsbi, gde je otkriven.Pogledajte i:
engleska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, fosil, gušter, engleska, društvo
nauka i tehnologija, fosil, gušter, engleska, društvo
Pronađen najstariji poznati predak guštera - bio je malen, a imao je spektakularno velike zube
Najstariji poznati član porodice guštera otkriven je u jugozapadnoj Engleskoj. Ovo maleno stvorenje imalo je iznenađujuće velike zube kojima je lovilo bubašvabe pre 242 miliona godina.
Drevni reptili, koji su živeli tokom srednjeg trijasa, neposredno pre uspona dinosaurusa, bili su toliko mali da je celo njihovo telo moglo da stane na ljudski dlan,
naveo je ,,Phys.org''.
Nova životinja ne liči ni na šta do sada otkriveno i naterala nas je sve da ponovo razmislimo o evoluciji guštera, zmija i tuatare - izjavio je u saopštenju Den Mark sa Univerziteta u Bristolu.
Skelet najstarijeg poznatog člana reda lepidosauria, porodice gmizavaca, pronađen je 2015. na plaži bogatoj fosilima u Devonu, u jugozapadnoj Engleskoj. Međutim, naučnicima su bile potrebne godine da utvrde o čemu se zapravo radi.
Novi fosil ne pokazuje skoro ništa od onoga što smo očekivali, rekao je Mark
Savremeni gušteri i zmije imaju delimično zglobnu lobanju i mnogo zuba na nepcu – ali ovaj drevni predak nije imao ni jedno ni drugo.
- Ne samo to, već je imao i spektakularno velike zube u poređenju sa svojim najbližim srodnicima.
Takođe ima kost koja se proteže od obraza do vilice, osobinu koju deli jedino sa jedinstvenom tuatarom, koja se često naziva „živim fosilom“.
Ova zver je koristila zube da probija i seče tvrde kutikule svog plena insekata, prilično slično kao što to tuatara radi danas, rekao je Majkl Benton, sa Univerziteta u Bristolu.
Fosil je bilo teško proučavati jer je veoma mali, lobanja je široka samo 1,5 centimetara, i bio je očuvan u velikoj steni.
Zato su ga britanski istraživači skenirali koristeći Evropski centar za sinhrotronsko zračenje, postrojenje koje radi kao neka vrsta ogromnog mikroskopa i proizvodi rendgenske zrake 100 milijardi puta jače od onih koji se koriste u bolnicama.
Sinhrotron je omogućio naučnicima da zumiraju velike objekte i dobiju slike veoma visoke rezolucije.
Naučnici su pretka guštera nazvali Agriodontosaurus helsbypetrae, po formaciji Helsbi, gde je otkriven.
