Previranja u Hagu: Klintonova teška artiljerija brani sebe, a Trampova Amerika „bira“ – Tačija
17:13 15.09.2025 (Osveženo: 19:27 15.09.2025)
© Sputnik / Radoje Pantović
Pratite nas
To što su se klintonovci upregli da brane Tačija znači da tako zapravo brane sebe, jer njihov projekat zvani Kosovo ne može opstati bez prvoborca Hašima Tačija. Ali, postoje i drugi motivi koji su više presudni u Tačijevom, kaže za Sputnjik advokat i bivši sudija Goran Petronijević.
Pored stotine Albanaca koji su u znak podrške optuženim OVK zločincima izašli na ulice Haga, njima će podršku pružiti i čelni ljudi Klintonove administracije. Prema podnesku koji je sudu još pre početka suđenja uputio tadašnji Tačijev branilac, u odbranu bivšeg vođe OVK mogli bi svedočiti američki general Vesli Klark, koji je komandovao napadom NATO na SR Jugoslaviju, nekadašnji šef Unmika Bernar Kušner i bivši čelnik posmatračke misije OEBS na Kosovu (KVM) Vilijam Voker.
Pomoć ,,na terenu" Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju, kojima se sudi pred Specijalnim sudom za ratne zločine pružaju okupljeni Albanci koji su ,,svratili" i ispred srpske ambasade gde su dovikivali uvrede i kačili zastavu OVK na zgradu srpskog izaslanstva.
Ipak, Petronijević smatra da Tači u ovom trenutku odgovara sadašnjoj američkoj administraciji koja zagovara kompromis, te da uzroke demonstracija treba sagledati i sa te strane.
Mislim da je Tači odveden u Hag i uhapšen upravo zbog toga što je u jednom trenutku shvatio da mora da pravi kompromis sa Beogradom. To je bilo suprotno interesima američke spoljne politike u tom trenutku, i onda je pokrenut projekat aktiviranja i pravljenja tog suda, sličnog Haškom tribunalu, koji je bio instrument pritiska na Srbe, rekao je Petronijević za Sputnjik.
U odbranu bivšeg vođe OVK mogli bi svedočiti američki general Vesli Klark, koji je komandovao napadom NATO na SR Jugoslaviju, nekadašnji šef Unmika Bernar Kušner i bivši čelnik posmatračke misije OEBS na Kosovu (KVM) Vilijam Voker.
© AP Photo / Koen van Weel
On smatra da je, uprkos Tačijevim teroritičkim i zločinačkim aktivnostima i angažmanu tokom rata na Kosovu i Metohiji on ipak shvatio da je za život na ovim prostorima potreban kompromis, te da je zbog toga i uklonjen od njegovih sopstvenih nalogodavaca. Kompromis nije odgovarao tadašnjoj američkoj politici, odnosno Bajdenovoj administraciji, jer se on nije uklapao sa američkim interesima za Balkan.
Možda je procena sadašnje američke administracije da bi Tači sa svojim stavovima više odgovarao njihovim sadašnjim interesima nego Kurti. Aljbin Kurti ima kompleks zato što nije učestvovao u borbama, dakle nije bio u OVK, i taj nedostatak njegovog „ratnog bekgraunda“ predstavlja veliki minus kod albanske veteranske populacije koja ima veliki uticaj na formiranje vlasti na samoproglašenom Kosovu. Upravo zato njegovo ponašanje prema Srbima, njegov rigidan stav, proganjanje i stvaranje atmosfere sukoba predstavljaju način na koji Kurti nadoknađuje taj kompleks.
Imamo li mi koristi?
Jedina korist koju Srbi imaju od rada suda koji tereti vođe OVK jeste ta što se pokazalo da smo bili u pravu: najveći broj zločina koji su nama pripisivani, sada se pokazalo da su u stvari počinili pripadnici OVK, te da je više Albanaca stradalo od ruke Ramuša Haradinaja, nego u svim sukobima sa srpskom vojskom i policijom.
To je jedino rasterećenje za nas, ali ono, naravno, dolazi kasno. Zločine Tačija, Haradinaja i drugih trebalo je procesuirati u Haškom tribunalu, ali oni to nisu uradili. Haradinaj je dva puta izveden pred sud i dva puta oslobođen i to je bila sudbina koja mu je bila unapred namenjena.
Sukob Kurtija sa Zapadom uvek je bio montiran, kaže Petronijevi, a jedino gde je došlo do realnog neslaganja jeste bio sukob između tadašnje Trampove administracije i onoga što se na Kosovu događalo. U tom pravcu treba posmatrati i nedavne odluke o nastavku strateških razgovora sa kosovskim Albancima i Srbima, tvrdi on.
To što se pokazalo da smo sve vreme bili u pravu jeste rasterećenje za nas, ali ono, naravno, dolazi kasno. Zločine Tačija, Haradinaja i drugih trebalo je procesuirati u Haškom tribunalu, ali oni to nisu uradili, kaže Petronijević.
© Sputnik / Alekseй Vitvickiй
/ Američki interesi
Srbi su u prethodnom periodu neoliberalno-globalističke strategije, ne samo u vreme Bajdena, već i Obame, Buša, Klintona, više od 30 godina bili dežurni krivci na Balkanu.
To je bio projekat Londona i Vašingtona, objašnjava naš sagovornik, a po sistemu lažnih zastavica izazivani su zločini, za koje se onda optuživala srpska strana.
To je osnovna promena u američkoj spoljnoj politici. Amerika se u poslednjoj godini više pasivizirala na ovim prostorima. Međutim, ono što se događa u Bosni i na Kosovu podstaklo je sadašnju američku administraciju da opet obrati veću pažnju, što vidimo i po tome što je imenovan otpravnik poslova, što je ipak pomak. To je bio direktan šamar Kurtiju i njegovoj administraciji.
Da je ostala prethodna administracija, neoliberalno-globalistička, kojoj pripadaju i Bajden i Harisova, Srbi ne bi mogli da očekuju nikakve pritiske na Prištinu, a naši problemi bi bili sve veći, smatra naš sagovornik. Sjedinjene Američke Države nisu držale svoj fokus na nama u prethodnih godinu dana i zato sada možemo očekivati da će EU usporiti u svom kažnjavanju Srba, te da će srpski nacionalni korpus na Balkanu biti tretiran drugačije – da ćemo konačno moći da udahnemo malo vazduha i podignemo glavu, zaključuje Petronijević.
Pogledajte i:
