Ako jedete kasno, nije dobro: Šta vreme obroka govori o vašem zdravlju?
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Nije bitno samo šta jedemo, već i kada jedemo, sugeriše novo istraživanje. Longitudinalna studija međunarodnog tima naučnika pokazuje vezu između kasnog obroka i većeg rizika od smrtnosti kod starijih osoba, postavljajući nova pitanja o tome kako vreme obroka utiče na zdravlje.
Podaci su prikupljeni od 2.945 odraslih osoba iz britanskih gradova Njukasl i Mančester između 1983. i 2017. godine. Učesnici su u vreme upisa bili starosti od 42 do 94 godine, a ispitanici su dobrovoljno popunjavali upitnike o svom zdravlju, načinu života i prehrambenim navikama. Istraživači su pratili vreme obroka u odnosu na fizičko i mentalno zdravlje.
Važnost vremena doručka
Analiza je pokazala da su učesnici vremenom pomerali doručak i večeru kasnije u toku dana, skraćujući ukupno vreme obroka. Ove promene su bile povezane sa lošijim zdravstvenim ishodima, otkrila je studija objavljena u časopisu „Communications Medicine“.
Ispitujući ukupnu smrtnost, tim je pronašao jasnu vezu da se za svaki sat kašnjenja u doručku, šansa za umiranje tokom perioda studije povećava za osam do 11 procenata.
„Naše istraživanje sugeriše da promene u vremenu obroka kod starijih osoba, posebno vreme doručka, mogu poslužiti kao lako prativi pokazatelj opšteg zdravlja“, objašnjava nutricionista Hasan Dašti sa Harvardskog medicinskog fakulteta u SAD.
Pacijenti i lekari mogu koristiti promene u rutinama obroka kao rani znak za otkrivanje osnovnih fizičkih i mentalnih zdravstvenih problema
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Uzrok ili posledica?
Naučnici upozoravaju da kasni doručak verovatno nije uzrok, već posledica lošijeg zdravlja. Loš san, sporija fizička funkcija i nagomilani zdravstveni problemi mogu odložiti jutarnji obrok i povećati rizik od smrti, napominju autori studije.
„Do sada smo imali ograničen uvid u to kako se vreme obroka menja u kasnijem životu i kako ova promena utiče na opšte zdravlje i dugovečnost. Naši rezultati pomažu u popunjavanju te praznine pokazujući da su kasniji obroci, posebno odloženi doručak, povezani i sa zdravstvenim izazovima i povećanim rizikom od smrtnosti kod starijih osoba“, kaže Dašti.
Praktična adaptacija
Dašti takođe ističe potencijalne primene u kliničkoj praksi.
Pacijenti i lekari mogu koristiti promene u rutinama obroka kao rani znak za otkrivanje osnovnih fizičkih i mentalnih zdravstvenih problema, napominje on.
„Podsticanje starijih osoba da se pridržavaju doslednog vremena obroka takođe bi moglo postati deo šire strategije za promociju zdravog starenja i dugovečnosti“, dodaje Dašti, preneo je „Nju sajentist“.
Pogledajte i:
