https://lat.sputnikportal.rs/20250913/o-kako-ste-ljudi-moji-tocak-vremena-usred-beograda---ovo-vam-je-domaci-zadatak-1190106777.html
O kako ste ljudi moji? Točak vremena usred Beograda - ovo vam je domaći zadatak
O kako ste ljudi moji? Točak vremena usred Beograda - ovo vam je domaći zadatak
Sputnik Srbija
“Smak” ne može svako da sluša, jer prosto, ne razume. Razumeju samo oni sa istančanim ukusom, posebni ljudi. To nije samo rok bend, ti muzičari su veliki... 13.09.2025, Sputnik Srbija
2025-09-13T20:48+0200
2025-09-13T20:48+0200
2025-09-13T20:48+0200
društvo
društvo
srbija – društvo
kultura
smak
ksenija đerković
žikica simić
radomir mihailović točak
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/0b/1190057075_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_3d0994d91445d631fd8e359b21f104f6.jpg
Ovo za Sputnjik kaže Ksenija Đerković, nekadašnji novinar, arhivista Istorijskog arhiva Šumadije Kragujevac, autor retrospektivne izložbe arhivske građe grupe Smak, “SMAK 50” koja je otvorena u Domu omladine Beograda:Đerkovićeva je izložbu priredila povodom pedesetogodišnjice jedne od najpopularnijih rok grupa na balkanskom prostoru. Prikazana je arhiva koja prati period od nastanka benda 4. decembra 1971. godine, do njihovog koncerta na Ušću u Beogradu 2015. godine.Sakupila je i obradila istorijsku građu, autentična svedočenja aktera, novinske i publicističke radove iz „Džuboksa”, „Reportera”, „TV Revije”. Fotografije i video zapise.Autentičnost koju nema nikoNaša sagovornica je objavila i monografiju o čuvenom bendu. Iza oba projekta je Udruženje „Smakovci“ iz Kragujevca, čiji je predsednik. Okupljeni u Udruženju svesni su važne činjenice, ovaj prostor ima puno kvalitetnih rok bendova, ali samo za „Smak“ se može reći da je apsolutno autentičan, njihove note drugačije su od svih drugih.„Nikada nisu želeli da budu komercijalni, i zbog toga ih je nemoguće porediti sa drugima. Bili su u rangu sa svetskim bendovima, a svetski „Di Parpl“ ih je odabrao da im budu predgrupa na čuvenom koncertu u Beogradu 1975. godine. I zvali su ih da budu deo njihove tadašnje turneje, ali oni su, uz puno poštovanje, odbili. I to je deo njihove autentičnosti“, kaže autorka izložbe.Rivalstvo sa Bijelim DugmetomOtvaranje izložbe nije propustio Žikica Simić, psiholog, publicista i voditelj kultnih radijskih emisija “Tajanstveni voz” i “Dole na uglu”. Poreklom iz Kragujevca, gde je i pohađao gimnaziju, članove kultnog benda poznavao je i pre benda.„Smak“ je za njega veza sa, kako kaže, vremenom u kome je njegova generacija, kao kod Kusturice, svakoga dana u svakom pogledu sve više napredovala, a „Smak“ toliko, da su ga poredili sa „Bijelim dugmetom“:„Stvarno je postojalo jedno rivalstvo sa „Dugmetom“. U trenutku kad je Lazar Ristovski počeo da svira s njima, oni su bili prvi bend u Jugoslaviji. Tako da je to sve jako lepo, jako nostalgično, to je uspomena na jedno fantastično vreme, koje je možda fantastično zato što smo bili mladi, ali meni se čini da je fantastično zato što je stvarno bilo dobro vreme. Dobre stvari se se dešavale“.Zaostavština za nove generacijeUpitan da li ima šanse da nove generacije uživaju u neponovljivoj muzici ovog benda, da li mogu da prepoznaju njegov kvalitet, Simić kaže da su nove generacije orijentisane na neke druge medije, dok je „Smak“-ov opus vezan za drugo vreme, drugi univerzum.„Mislim da tako i treba da ostane. Nije ni važno šta nove generacije misle. Oni su pod velikim pritiskom medija, njima se nameću raznorazne stvari, tako da je pitanje koliko bi mogla ovakva muzika da dođe, da dopre do njih. Možda će ovakve izložbe, ovakvi događaji, nešto da urade u tom pravcu“.Autorka je sigurna u to, arhivskom građom nije se bavila samo zbog sebe i onih koji su „Smak“ slušali u vreme kada je punio dvorane na Balkanu, u Nemačkoj, snimao u Njujorku.„Upravo i radim zaostavštinu grupe „Smak“ da svim tim mladim i generacijama koje dolaze pokažem šta je zapravo rok muzika, šta smo imali na našim prostorima. „Smak“ je zaista jedna neponovljiva grupa u vremenu, jedna od najboljih grupa na prostorima bivše Jugoslavije, Balkana i Srbije. Njihova zaostavština mora da se čuva, da se neguje“, kaže Đerkovićeva.Živa legenda - Radomir Mihailović TočakNa izložbi u Domu omladine posetioci pored arhivske građe mogu da vide i lične predmete članova benda, tu je činela i palice njenog oca, ali i prva gitara na kojoj je svirala živa legenda - Radomir Mihailović Točak.„Mislim da je on najveći gitarski heroj kod nas. Cela njegova pojava, a prvo njegov virtuozitet, čak ga je i telesni hendikep na neki način činio posebnim i osobenim. Sve se to nekako ukomponovalo i sve je to njegovoj muzici dalo neverovatnu dimenziju, nadnaravnu. Točkov gitarizam će ostati važna komponenta u očuvanju uspomene na grupu“.Žikica Simić dodaje da čak i da se zaboravi sve u vezi grupe „Smak“, neće se zaboraviti gitarska veština čoveka kome se klanjaju. Koji je uspeo da promeni i lice jednog grada, spomenik bendu u Kragujevcu je jedna od najvećih turističkih atrakcija.„Svako ko dođe, ode da se slika tamo. I to je pokazatelj koliko je ta grupa važna, i za taj grad, i za to vreme, i za sve ljude koje dođu u taj grad. To je kao kad odete u Trst i idete da se slikate pored spomenika Džejmsa Džojsa. U Kragujevcu stanete pored Borisa Ranđelovića, pored Točka ili Kepe. To obeležava taj grad, daje mu identitet".Priča Ksenije Đerković o grupi „Smak“ će se nastaviti. Monografija i izložba su, kaže, samo prva dva projekta u pokušaju da legende sačuvaju svoje mesto u istoriji koja se u novom vremenu lako zaboravlja.Izložba o jednoj od istorijski najvažnijih pojava na jugoslovenskoj i srpskoj rok sceni, „SMAK 50“ u Galeriji DOB Doma omladine Beograda otvorena je do 21. septembra.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
društvo, srbija – društvo, kultura, smak, ksenija đerković, žikica simić, radomir mihailović točak
društvo, srbija – društvo, kultura, smak, ksenija đerković, žikica simić, radomir mihailović točak
O kako ste ljudi moji? Točak vremena usred Beograda - ovo vam je domaći zadatak
“Smak” ne može svako da sluša, jer prosto, ne razume. Razumeju samo oni sa istančanim ukusom, posebni ljudi. To nije samo rok bend, ti muzičari su veliki umetnici. Oni su kao Tesla u svojoj oblasti. Izmislili su jedan potpuno novi pravac. A ovo je uglavnom moja porodična arhiva, moj otac, Slobodan Stojanovića Kepa, svirao je bubnjeve u grupi "Smak".
Ovo za Sputnjik kaže Ksenija Đerković, nekadašnji novinar, arhivista Istorijskog arhiva Šumadije Kragujevac, autor retrospektivne izložbe arhivske građe grupe Smak, “SMAK 50” koja je otvorena u Domu omladine Beograda:
„Njima je na prvom mestu bila bina. Da sviraju i da pokažu ono što umeju. Ljubav prema muzici. Zato njihove kompozicije i jesu takve. Sa puno emocija i drugačije od svih“.
Đerkovićeva je izložbu priredila povodom pedesetogodišnjice jedne od najpopularnijih rok grupa na balkanskom prostoru. Prikazana je arhiva koja prati period od nastanka benda 4. decembra 1971. godine, do njihovog koncerta na Ušću u Beogradu 2015. godine.
Sakupila je i obradila istorijsku građu, autentična svedočenja aktera, novinske i publicističke radove iz „Džuboksa”, „Reportera”, „TV Revije”. Fotografije i video zapise.
Autentičnost koju nema niko
Naša sagovornica je objavila i monografiju o čuvenom bendu. Iza oba projekta je Udruženje „Smakovci“ iz Kragujevca, čiji je predsednik. Okupljeni u Udruženju svesni su važne činjenice, ovaj prostor ima puno kvalitetnih rok bendova, ali samo za „Smak“ se može reći da je apsolutno autentičan, njihove note drugačije su od svih drugih.
„Nikada nisu želeli da budu komercijalni, i zbog toga ih je nemoguće porediti sa drugima. Bili su u rangu sa svetskim bendovima, a svetski „Di Parpl“ ih je odabrao da im budu predgrupa na čuvenom koncertu u Beogradu 1975. godine. I zvali su ih da budu deo njihove tadašnje turneje, ali oni su, uz puno poštovanje, odbili. I to je deo njihove autentičnosti“, kaže autorka izložbe.
Rivalstvo sa Bijelim Dugmetom
Otvaranje izložbe nije propustio Žikica Simić, psiholog, publicista i voditelj kultnih radijskih emisija “Tajanstveni voz” i “Dole na uglu”. Poreklom iz Kragujevca, gde je i pohađao gimnaziju, članove kultnog benda poznavao je i pre benda.
„Smak“ je za njega veza sa, kako kaže, vremenom u kome je njegova generacija, kao kod Kusturice, svakoga dana u svakom pogledu sve više napredovala, a „Smak“ toliko, da su ga poredili sa „Bijelim dugmetom“:
„Stvarno je postojalo jedno rivalstvo sa „Dugmetom“. U trenutku kad je Lazar Ristovski počeo da svira s njima, oni su bili prvi bend u Jugoslaviji. Tako da je to sve jako lepo, jako nostalgično, to je uspomena na jedno fantastično vreme, koje je možda fantastično zato što smo bili mladi, ali meni se čini da je fantastično zato što je stvarno bilo dobro vreme. Dobre stvari se se dešavale“.
Zaostavština za nove generacije
Upitan da li ima šanse da nove generacije uživaju u neponovljivoj muzici ovog benda, da li mogu da prepoznaju njegov kvalitet, Simić kaže da su nove generacije orijentisane na neke druge medije, dok je „Smak“-ov opus vezan za drugo vreme, drugi univerzum.
„Mislim da tako i treba da ostane. Nije ni važno šta nove generacije misle. Oni su pod velikim pritiskom medija, njima se nameću raznorazne stvari, tako da je pitanje koliko bi mogla ovakva muzika da dođe, da dopre do njih. Možda će ovakve izložbe, ovakvi događaji, nešto da urade u tom pravcu“.
Autorka je sigurna u to, arhivskom građom nije se bavila samo zbog sebe i onih koji su „Smak“ slušali u vreme kada je punio dvorane na Balkanu, u Nemačkoj, snimao u Njujorku.
„Upravo i radim zaostavštinu grupe „Smak“ da svim tim mladim i generacijama koje dolaze pokažem šta je zapravo rok muzika, šta smo imali na našim prostorima. „Smak“ je zaista jedna neponovljiva grupa u vremenu, jedna od najboljih grupa na prostorima bivše Jugoslavije, Balkana i Srbije. Njihova zaostavština mora da se čuva, da se neguje“, kaže Đerkovićeva.
Živa legenda - Radomir Mihailović Točak
Na izložbi u Domu omladine posetioci pored arhivske građe mogu da vide i lične predmete članova benda, tu je činela i palice njenog oca, ali i prva gitara na kojoj je svirala živa legenda - Radomir Mihailović Točak.
„Mislim da je on najveći gitarski heroj kod nas. Cela njegova pojava, a prvo njegov virtuozitet, čak ga je i telesni hendikep na neki način činio posebnim i osobenim. Sve se to nekako ukomponovalo i sve je to njegovoj muzici dalo neverovatnu dimenziju, nadnaravnu. Točkov gitarizam će ostati važna komponenta u očuvanju uspomene na grupu“.
Žikica Simić dodaje da čak i da se zaboravi sve u vezi grupe „Smak“, neće se zaboraviti gitarska veština čoveka kome se klanjaju. Koji je uspeo da promeni i lice jednog grada, spomenik bendu u Kragujevcu je jedna od najvećih turističkih atrakcija.
„Svako ko dođe, ode da se slika tamo. I to je pokazatelj koliko je ta grupa važna, i za taj grad, i za to vreme, i za sve ljude koje dođu u taj grad. To je kao kad odete u Trst i idete da se slikate pored spomenika Džejmsa Džojsa. U Kragujevcu stanete pored Borisa Ranđelovića, pored Točka ili Kepe. To obeležava taj grad, daje mu identitet".
Priča Ksenije Đerković o grupi „Smak“ će se nastaviti. Monografija i izložba su, kaže, samo prva dva projekta u pokušaju da legende sačuvaju svoje mesto u istoriji koja se u novom vremenu lako zaboravlja.
Izložba o jednoj od istorijski najvažnijih pojava na jugoslovenskoj i srpskoj rok sceni, „SMAK 50“ u Galeriji DOB Doma omladine Beograda otvorena je do 21. septembra.
