Trese se Francuska: „Rešavaju“ Ukrajinu dok im se raspada vlast, preti ulica, Makron nema potez
© Tanjug / AP Photo/Christophe Ena
Pratite nas
Iako ukrajinsko pitanje više nije glavna tema u francuskim medijima, spoljnopolitičke ambicije predsednika Emanuela Makrona vezane za rat u Ukrajini dovele su do pada vlade Fransoa Bajrua, kaže za Sputnjik Dušan Gujaničić iz Instituta za političke studije.
Francuska vlada pala je na ideji dojučerašnjeg premijera Bajrua da jednim restriktivnim budžetom kojim bi se uštedelo nekih 44 milijarde evra, narodski rečeno – steže kaiš, dodaje Gujaničić.
Makronove „ukrajinske ambicije“
„A sa druge strane, Emanuel Makron i dalje ima velike ambicije u vezi Ukrajine, što, čini mi se, da njemu samom, pa i samoj Francuskoj ne može biti od pomoći jer ima dosta unutrašnjih problema koje bi trebalo da rešava. Njegova velika spoljnopolitička ambicija je da se pozicionira do samog kraja mandata kao neki faktor, evropski, bez koga ne može da se reši kriza u Ukrajini. A to je dosta upitno imajući u vidu objektivnu potisnutost Evropske unije između Rusije i Amerike kad je reč o krizi, odnosno ratu u Ukrajini.“
Pad francuske vlade samo je nastavak političke krize koja u najmanju ruku može da se prati od prošlog leta kad je Makron, svojom sopstvenom procenom i diskrecionim pravom, raspustio skupštinu i izazvao prve vanredne parlamentarne izbore od 1997. godine, smatra Gujaničić.
Bajru kao najmanje loše rešenje
Očigledno je da Makron nije uspeo da stabilizuje parlamentarnu većinu i stvori stabilnu vladu koja bi bez problema sprovodila njegovu politiku, dodaje Gujaničić.
❌ L'Assemblée a désapprouvé la déclaration de politique générale du Premier ministre.
— Assemblée nationale (@AssembleeNat) September 8, 2025
🔎 En application de l’article 50 de la Constitution, il doit présenter la démission du Gvt au Président de la République.
🗳️ Suffrages exprimés : 558 | Pour : 194 | Contre : 364#DirectAN pic.twitter.com/dKcjKjNEt1
„Izbor Bajrua je u početku je delovao, a meni sad pogotovo deluje kao možda i najmanje loše rešenje pošto je on izraziti centrista, a takva mu je i reputacija u francuskoj politici, ali nije uspeo da stvori stabilnu većinu i pad vlade je logični proizvod toga. Ovo je jedna dosta nova situacija u Petoj Republici da nijedna politička grupacija nema stabilnu većinu, što je bilo karakteristično za neke ranije režime, recimo Četvrtu Republiku. I ovo je nastavak političke krize. Makron je izabrao da ne raspusti skupštinu i ne ide na nove izbore nego da pokuša novom političkom kombinatorikom da iznedri novo ime za premijera, što će ići dosta teško. Jer tu je sada verovatno više pretendenata i svako smatra da je na njega je red. Znači, verovatno Marine Lepen smatra da bi ona mogla dobiti mandat, Melanšon i njegova stranka su takođe tu i dosta je složena situacija.“
Politički i ulični pritisak na Makrona
Pritom, najvažnije je pitanje budžeta koji bi morao da se usvoji do kraja godine i na tome je, formalno i pala francuska vlada, dodaje Gujaničić. Međutim, suštinski uzrok pada vlade nije samo budžet koji je bio okidač i povod za izglasavanje nepoverenja vladi, smatra Gujaničić.
„Makron ima još otprilike godinu i po dana na vlasti koliko mu traje predsednički mandat i biće zanimljivo videti ovo što sledi. Verovatno će neko ime morati da pronađe i ne postoje nikakvi striktni rokovi u okviru kojih on mora da pronađe novog kandidata za premijera, ali je očigledno procenio da mu odlazak na nove izbore predstavlja još veći politički rizik. Moje mišljenje je da ti novi izbori ne bi suštinski mnogo promenili odnos snaga u odnosu na izbore od prošlog leta, tako da kad sve to imate u vidu onda vidite da je ovo zaista specifična situacija. Jer je neviđeno u istoriji Pete Republike da jednom predsedniku dva premijera padnu za godinu i nešto, možda godinu dana otprilike.“
Institucionalna i politička kriza u Francuskoj se nastavlja a za sutra su najavljeni protesti koji će predstavljati ulični pritisak na Makrona na kome će verovatno levičarske stranke voditi glavnu reč, zaključio je Gujaničić.
Pad četvrte Makronove vlade za tri godine
Poslanici francuskog parlamenta izglasali su nepoverenje vladi premijera Fransoa Bajrua koji je podneo ostavku. Ukupno 364 poslanika podržalo je tu odluku, 194 je bilo protiv, a 25 poslanika je bilo uzdržano.
Fransoa Bajru, četvrti premijer Francuske u poslednje tri godine podneo je ostavku francuskom predsedniku Emanuelu Makronu posle samo devet meseci provedenih na toj funkciji. Jelisejska palata je potvrdila da će Makron u narednim danima imenovati novog premijera.
Bajru je glasanje zatražio pre dve nedelje da bi potvrdio opravdanost svog budžetskog plana.
Pogledajte i:
