https://lat.sputnikportal.rs/20250907/edi-rama-i-vestacka-inteligencija-postaje-li-albanija-zamorce-davosa-i-sorosa-video-1189855396.html
Edi Rama i veštačka inteligencija: Postaje li Albanija zamorče Davosa i Soroša /video/
Edi Rama i veštačka inteligencija: Postaje li Albanija zamorče Davosa i Soroša /video/
Sputnik Srbija
Albanija može postati prva država na svetu koja će formirati ministarstvo čijim bi radom rukovodila veštačka inteligencija. Iako poprilično bombastična, ova... 07.09.2025, Sputnik Srbija
2025-09-07T21:14+0200
2025-09-07T21:14+0200
2025-09-07T21:14+0200
region
region – politika
albanija
edi rama
veštačka inteligencija
soroš fondacija
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/03/1153535957_0:0:1899:1069_1920x0_80_0_0_a5223565981bc8974b40f183b23c653e.jpg
Kao obrazloženja za ovakav korak navode se, pored uobičajenih evropskih integracija, još i borba protiv korupcije, sprečavanje nepotizma i suzbijanje sukoba interesa. Nije baš najjasnije kakve veze imaju evrointegracije sa ovakvom odlukom, pošto to niti je norma koju treba ispuniti, niti je do sada ovakvo iskustvo primenio bilo ko u EU, ali je zato potpuno jasno šta se poručuje drugim delom obrazloženja: u Albaniji „cvetaju“ korupcija, nepotizam i previše je „sukoba interesa“ javnih funkcionera, vlast se sa tim ne može izboriti.U manjoj ili većoj meri, slično je i u ostalim balkanskim državama, uključujući i one koje su punopravne članice EU. Teme zloupotreba i nezakonitosti „izbijaju“ u prvi plan, određuju unutrašnju političku dinamiku i izazivaju napetosti. Apsurdno ili ne, tek što su više balkanske države „integrisane“ sa EU, to su ove teme aktuelnije, samim tim i političke napetosti rastu najavljujući društvene krize koje mogu uslediti.Šarolika iskustvaPitanje za albanskog premijera glasi: zašto misli da mu te probleme može rešiti veštačka inteligencija? Iskustva sa upotrebom veštačke inteligencije i uopšte različitih vrsta algoritama prilikom donošenja odluka – dosta su šarolika. Za sada, EU je u svojim institucijama dozvolila korišćenje veštačke inteligencije isključivo za tačno definisane namene. Sa jedne strane, javljaju se problemi i prilikom oslanjanja na veštačku inteligenciju. Mnogo toga zavisi od baza podataka na osnovu kojih se definišu „inputi“, pa su zato i manipulacije „ulaznim informacijama“ verovatne.Pored toga, primećeno je od strane Ijana Hogarta, jednog od pionira u razvoju ove tehnologije, kako napredni sistemi veštačke inteligencije mogu da „svesno lažu“ ukoliko procene da im je to u interesu. Dakle, veštačka inteligencija kreira svoju logiku i poprima karakteristike ljudske inteligencije, pa se u skorijoj perspektivi, ako njen razvoj ne bude ograničen, više neće pojavljivati kao „pomoćno sredstvo“ ljudima, već kao „konkurencija“ čoveku, što otvara hiljadu i jedno pitanje za čovečanstvo.Sa druge strane, ostaje i upitno kome odgovara veštačka inteligencija. Političari se biraju na nekakvim izborima, pa makar to bilo i samo načelno – za svoje odluke oni odgovaraju glasačima. Veštačka inteligencija, u funkciji rukovodioca jednim ministarstvom ne odgovara nikome. I u tome je, čini se i poenta predloga Edija Rame.Dug spisak uslovaPored ideje o korišćenju veštačke inteligencije, Edi Rama izneo je još nekoliko predloga o tome šta treba postići do 2030. godine. Osnovni je da do tada Albanija treba da postane članica EU, zatim i da bi bilo dobro da funkciju premijera preuzme žena, ali i da zemlja mora u sektoru proizvodnje električne energije stoprocentno preći na obnovljive izvore i „zelenu energiju“ (u tom kontekstu instaliraju se polja solarnih panela na nekoliko lokacija), kao i da se razmišlja o ukidanju gotovine u platnom prometu. Opet, kao i za veštačku inteligenciju, ovo poslednje ide uz obrazloženje da se tako bori protiv korupcije i preteranog korišćenja „keša“ nepoznatog porekla u brojnim transakcijama.Inače, prema podacima Svetske banke svega oko polovine građana Albanije ima tekuće račune u bankama, dok narodna banka ove zemlje izlazi sa nešto drugačijim podacima saopštavajući da 78% građana „ima pristup“ tekućim računima. Kako god, poverenje u banke kao institucije ima tek trećina populacije.Uloga Davosa i SorošaUz sve nabrojano, u Tirani se govori i o mogućnosti uspostavljanja prve bektaške mikrodržave, na površini od oko 10 hektara, sa sopstvenom vladom, teritorijom i garantovanim suverenitetom (procenjuje se da bektaškom redu pripada najmanje desetina albanskih muhamedanaca). Po ugledu na Vatikan, a da bi se tako pokazali tolerantnost i otvorenost. U analizama zapadnih analitičara bektaši se često naglašavaju kao „progresivna sekta“ u okviru muslimanskog korpusa, ponajviše zbog njihovog drugačijeg stava prema nekim ograničenjima (konzumacija alkohola, oblačenje žena i slično).Nesumnjivo, neke od ovih ideja su ne samo neuobičajene, nego i revolucionarne. Do te mere neuobičajene i revolucionarne, da se čini kako Edi Rama sprovodi zamisli „društva“ iz Davosa. Zanimljivost u svemu su i njegovi česti susreti sa Sorošem mlađim, kao i deljenje identičnih pogleda na političke i ideološke teze. Pod Edijem Ramom, Albanija zapravo postaje svojevrsno „zamorče“ nad kojim će biti testirane nove tehnologije i nova rešenja.Sa veštačkom inteligencijom proverava se mogućnost uspostavljanja tehnokratske vlasti, bez ikakve odgovornosti i mogućnosti njenog menjanja putem izbora. Preko nove faze realizacije koncepta rodne ravnopravnosti (vešto uvijenog u priču o prvoj ženi na mestu premijera) sagledavaju se posledice takvog pristupa na jedno tradicionalno društvo, a posebno na njegov islamski deo. Održivost apsolutnog snabdevanja „zelenom energijom“ čiji značajan deo čini solarna energija, kao i efekti toga na lokalnu ekonomiju izmeriće se lakše i jednostavnije u Albaniji, nego u Nemačkoj, kao uostalom i efekti ukidanja „keša“ i prelazak na bezgotovinska plaćanja.Desuverenizacija kroz „bektašku mikrodržavu“Naposletku, konstituisanje „bektaške mikrodržave“ sasvim je u skladu i sa projektovanim procesom desuverenizacije međunarodno priznatih država (na desuverenizaciju više utiču sama svest o postojanju mikrodržave i ideja zbog koje ona postoji, nego što to čine veličina teritorije i potencijali moći te države), ali i sa namerama da se konceptualizuje ideja „progresivnog evropskog islama“. Ovakve kakve su danas, muslimanske zajednice raspršene širom Evrope pokazuju se preteškim za integraciju i „zapadnjačenje“, što se može rešiti stvaranjem „nove struje“ i ekspresnim zaokruživanjem njene pozicije kroz uspostavljanje nove mikrodržave na tlu Evrope.Za Edija Ramu, suštinski pristalicu levog liberalizma (kako je to postao, zašto je to postao i kakve su manifestacije ovog ideološkog diskursa u albanskom društveno-političkom sistemu sasvim su druge teme) deluje normalno i logično da se na ekstremnom progresivizmu temelji ukupni razvoj unutar jedne države (ekonomski, društveni, naučni, tehnološki). Otuda i nekritičko usvajanje revolucionarnih ideja i prihvatanje da se na Albaniji ispituju dometi i posledice novih rešenja.Kakvi će zaista biti dometi i posledice, u ovom trenutku ne može se pouzdano pretpostaviti. Uostalom, baš zbog tih nedoumica i krajnje oprečnih prognoza „društvo iz Davosa“ tražilo je gde se ovi projekti mogu najpre testirati. Pod Edijem Ramom, po svoj prilici, Albanija će postati prva država na svetu u implementaciji određenih rešenja. Međutim, nije isključeno i da će biti poslednja u svetu koja će se osloniti na takva rešenja. Jer, iza jeftinih obrazloženja o ubrzavanju evrointegracija i intenziviranju borbe protiv korupcije, ipak se kriju neke drugačije namere.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250818/albanija-najavljuje-formiranje-ministarstva-kojim-ce-u-potpunosti-upravljati-ai-1189098201.html
albanija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
region – politika, albanija, edi rama, veštačka inteligencija, soroš fondacija, emisija „prorok“
region – politika, albanija, edi rama, veštačka inteligencija, soroš fondacija, emisija „prorok“
Edi Rama i veštačka inteligencija: Postaje li Albanija zamorče Davosa i Soroša /video/
Albanija može postati prva država na svetu koja će formirati ministarstvo čijim bi radom rukovodila veštačka inteligencija. Iako poprilično bombastična, ova najava Edija Rame zapravo otkriva i sve „šupljine“ u funkcionisanju albanske državne birokratije.
Kao obrazloženja za ovakav korak navode se, pored uobičajenih evropskih integracija, još i borba protiv korupcije, sprečavanje nepotizma i suzbijanje sukoba interesa. Nije baš najjasnije kakve veze imaju evrointegracije sa ovakvom odlukom, pošto to niti je norma koju treba ispuniti, niti je do sada ovakvo iskustvo primenio bilo ko u EU, ali je zato potpuno jasno šta se poručuje drugim delom obrazloženja: u Albaniji „cvetaju“ korupcija, nepotizam i previše je „sukoba interesa“ javnih funkcionera, vlast se sa tim ne može izboriti.
U manjoj ili većoj meri, slično je i u ostalim balkanskim državama, uključujući i one koje su punopravne članice EU. Teme zloupotreba i nezakonitosti „izbijaju“ u prvi plan, određuju unutrašnju političku dinamiku i izazivaju napetosti. Apsurdno ili ne, tek što su više balkanske države „integrisane“ sa EU, to su ove teme aktuelnije, samim tim i političke napetosti rastu najavljujući društvene krize koje mogu uslediti.
Pitanje za albanskog premijera glasi: zašto misli da mu te probleme može rešiti veštačka inteligencija? Iskustva sa upotrebom veštačke inteligencije i uopšte različitih vrsta algoritama prilikom donošenja odluka – dosta su šarolika. Za sada, EU je u svojim institucijama dozvolila korišćenje veštačke inteligencije isključivo za tačno definisane namene. Sa jedne strane, javljaju se problemi i prilikom oslanjanja na veštačku inteligenciju. Mnogo toga zavisi od baza podataka na osnovu kojih se definišu „inputi“, pa su zato i manipulacije „ulaznim informacijama“ verovatne.
Pored toga, primećeno je od strane Ijana Hogarta, jednog od pionira u razvoju ove tehnologije, kako napredni sistemi veštačke inteligencije mogu da „svesno lažu“ ukoliko procene da im je to u interesu. Dakle, veštačka inteligencija kreira svoju logiku i poprima karakteristike ljudske inteligencije, pa se u skorijoj perspektivi, ako njen razvoj ne bude ograničen, više neće pojavljivati kao „pomoćno sredstvo“ ljudima, već kao „konkurencija“ čoveku, što otvara hiljadu i jedno pitanje za čovečanstvo.
Sa druge strane, ostaje i upitno kome odgovara veštačka inteligencija. Političari se biraju na nekakvim izborima, pa makar to bilo i samo načelno – za svoje odluke oni odgovaraju glasačima. Veštačka inteligencija, u funkciji rukovodioca jednim ministarstvom ne odgovara nikome. I u tome je, čini se i poenta predloga Edija Rame.
Pored ideje o korišćenju veštačke inteligencije,
Edi Rama izneo je još nekoliko predloga o tome šta treba postići do 2030. godine. Osnovni je da do tada Albanija treba da postane članica EU, zatim i da bi bilo dobro da funkciju premijera preuzme žena, ali i da zemlja mora u sektoru proizvodnje električne energije stoprocentno preći na obnovljive izvore i „zelenu energiju“ (u tom kontekstu instaliraju se polja solarnih panela na nekoliko lokacija), kao i da se razmišlja o
ukidanju gotovine u platnom prometu. Opet, kao i za veštačku inteligenciju, ovo poslednje ide uz obrazloženje da se tako bori protiv korupcije i preteranog korišćenja „keša“ nepoznatog porekla u brojnim transakcijama.
Inače, prema podacima Svetske banke svega oko polovine građana Albanije ima tekuće račune u bankama, dok narodna banka ove zemlje izlazi sa nešto drugačijim podacima saopštavajući da 78% građana „ima pristup“ tekućim računima. Kako god, poverenje u banke kao institucije ima tek trećina populacije.
Uz sve nabrojano, u Tirani se govori i o mogućnosti uspostavljanja
prve bektaške mikrodržave, na površini od oko 10 hektara, sa sopstvenom vladom, teritorijom i garantovanim suverenitetom (procenjuje se da bektaškom redu pripada najmanje desetina albanskih muhamedanaca). Po ugledu na Vatikan, a da bi se tako pokazali tolerantnost i otvorenost. U analizama zapadnih analitičara bektaši se često naglašavaju kao „progresivna sekta“ u okviru muslimanskog korpusa, ponajviše zbog njihovog drugačijeg stava prema nekim ograničenjima (konzumacija alkohola, oblačenje žena i slično).
Nesumnjivo, neke od ovih ideja su ne samo neuobičajene, nego i revolucionarne. Do te mere neuobičajene i revolucionarne, da se čini kako Edi Rama sprovodi zamisli „društva“ iz Davosa. Zanimljivost u svemu su i njegovi česti susreti sa Sorošem mlađim, kao i deljenje identičnih pogleda na političke i ideološke teze. Pod Edijem Ramom, Albanija zapravo postaje svojevrsno „zamorče“ nad kojim će biti testirane nove tehnologije i nova rešenja.
Sa veštačkom inteligencijom proverava se mogućnost uspostavljanja tehnokratske vlasti, bez ikakve odgovornosti i mogućnosti njenog menjanja putem izbora. Preko nove faze realizacije koncepta rodne ravnopravnosti (vešto uvijenog u priču o prvoj ženi na mestu premijera) sagledavaju se posledice takvog pristupa na jedno tradicionalno društvo, a posebno na njegov islamski deo. Održivost apsolutnog snabdevanja „zelenom energijom“ čiji značajan deo čini solarna energija, kao i efekti toga na lokalnu ekonomiju izmeriće se lakše i jednostavnije u Albaniji, nego u Nemačkoj, kao uostalom i efekti ukidanja „keša“ i prelazak na bezgotovinska plaćanja.
Desuverenizacija kroz „bektašku mikrodržavu“
Naposletku, konstituisanje „bektaške mikrodržave“ sasvim je u skladu i sa projektovanim procesom desuverenizacije međunarodno priznatih država (na desuverenizaciju više utiču sama svest o postojanju mikrodržave i ideja zbog koje ona postoji, nego što to čine veličina teritorije i potencijali moći te države), ali i sa namerama da se konceptualizuje ideja „progresivnog evropskog islama“. Ovakve kakve su danas, muslimanske zajednice raspršene širom Evrope pokazuju se preteškim za integraciju i „zapadnjačenje“, što se može rešiti stvaranjem „nove struje“ i ekspresnim zaokruživanjem njene pozicije kroz uspostavljanje nove mikrodržave na tlu Evrope.
Za Edija Ramu, suštinski pristalicu levog liberalizma (kako je to postao, zašto je to postao i kakve su manifestacije ovog ideološkog diskursa u albanskom društveno-političkom sistemu sasvim su druge teme) deluje normalno i logično da se na ekstremnom progresivizmu temelji ukupni razvoj unutar jedne države (ekonomski, društveni, naučni, tehnološki). Otuda i nekritičko usvajanje revolucionarnih ideja i prihvatanje da se na Albaniji ispituju dometi i posledice novih rešenja.
Kakvi će zaista biti dometi i posledice, u ovom trenutku ne može se pouzdano pretpostaviti. Uostalom, baš zbog tih nedoumica i krajnje oprečnih prognoza „društvo iz Davosa“ tražilo je gde se ovi projekti mogu najpre testirati. Pod Edijem Ramom, po svoj prilici, Albanija će postati prva država na svetu u implementaciji određenih rešenja. Međutim, nije isključeno i da će biti poslednja u svetu koja će se osloniti na takva rešenja. Jer, iza jeftinih obrazloženja o ubrzavanju evrointegracija i intenziviranju borbe protiv korupcije, ipak se kriju neke drugačije namere.
