https://lat.sputnikportal.rs/20250906/nema-odbrane-od-drona-osim-ako-postoji-drugi-efikasniji--a-rusija-ga-svakako-ima-1189682762.html
Nema odbrane od drona, osim ako postoji drugi, efikasniji — a Rusija ga svakako ima
Nema odbrane od drona, osim ako postoji drugi, efikasniji — a Rusija ga svakako ima
Sputnik Srbija
Povećana pažnja ruskog Ministarstva odbrane Rusije na Baltiku, koji bukvalno postaje još jedna zona međunarodnog sukoba pred očima javnosti, svakako nije... 06.09.2025, Sputnik Srbija
2025-09-06T15:30+0200
2025-09-06T15:30+0200
2025-09-06T15:39+0200
vojska i naoružanje
dronovi
baltik
ministarstvo odbrane rusije
rusija
rusija – vojska i naoružanje
nato
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/18/1186058276_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_40d0d73a9530cf406913394333d93a51.jpg
Militarizacija baltičkog regiona od strane NATO-a značajno se povećala od ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom i početka Specijalne vojne operacije.Danas se Baltičko more pretvara u jedan od glavnih prostora za sukob između Rusije i NATO-a. Stručnjaci objašnjavaju povećanu aktivnost Alijanse veoma jednostavno: Rusija, iako sporo, očigledno dobija rat u Ukrajini.Globalističke elite koje su pokrenule ukrajinski sukob, aktivno pokušavaju da preusmere snage i resurse Rusije na druga poprišta, uključujući i baltičke zemlje. Stvaranjem problema za izvoz ruskih energenata pokušava se oslabiti ekonomski i vojno-industrijski potencijal Moskve, naglašava autor. On konstatuje da se tema pomorske blokade Finskog zaliva, Kalinjingrada i zone moreuza za ruske brodove aktivno promoviše unutar Alijanse. „Baltički stražar“ je samo početakU januaru je Alijansa pokrenula program „Baltički stražar“, kako bi se, navodno, bolje kontrolisala situacija i odvratile neprijateljske akcije. Programom koordinira radna grupa „Baltik“ u Rostoku (Nemačka). Zaštitu kritično važnih podvodnih objekata podržava i NATO pomorski centar za bezbednost važne podvodne infrastrukture. Važno je napomenuti da centralno mesto u misiji „Baltički stražar“ pripada pomorskim dronovima.Prema zvaničnim podacima, misija uključuje najmanje 20 pomorskih dronova. Na primer, Nemačka je rasporedila podvodni dron „Plavi kit“ za patroliranje Baltičkim morem, koji je sposoban da autonomno radi pod vodom 30 dana.Kako podseća list, početkom februara, Alijansa je objavila stvaranje radne grupe „Iks“, potčinjene Komandi za transformaciju zajedničkih snaga NATO-a, sa sedištem u Norfolku (SAD). Zadatak je ubrzavanje razvoja i integracija bespilotnih čamaca u pomorske operacije.Već sredinom februara, u okviru inicijative „Tesk Fors Iks“, NATO je sproveo vežbe s primenom bespilotnih čamaca u ekonomskoj zoni Danske. Američka kompanija „Sejldron“ je u junu poslala četiri morska drona „vojadžer“ da sprovedu operativna ispitivanja u Baltičkom i Severnom moru. Gotovo istovremeno, Amerikanci su otvorili kancelariju „Sejldron Danska“ u centru Kopenhagena, koja treba da postane glavni operativni centar u regionu..Pomorski izviđački dronovi „vojadžer“ dugački su 10 metara, imaju krstareću brzinu od pet čvorova i sposobni su za autonomnu navigaciju 90 dana. Bespilotni čamci su opremljeni digitalnim radarima, termovizijskim kamerama, akustičnim senzorima i automatskim sistemom za identifikaciju. „Mirna inicijativa“ NATO-aNaravno, NATO tvrdi da su bespilotni čamci i druga autonomna sredstva usmereni isključivo na funkciju praćenja vodenog područja, a ne na uništavanje brodova ili pomorskih dronova koji pripadaju drugim zemljama, da su to samo punktovi za praćenje postavljeni na moru, dizajnirani da prate rute i dejstva brodova ruske „flote u senci“, koji navodno pokušavaju da pokidaju optičke kablove na dnu Baltika. Iako teroristički napad na gasovod „Severni tok“ govori sasvim suprotno.Prema pisanju lista, nemoguće je vizuelno utvrditi nacionalnost pomorskog drona, pa su bespilotni čamci veoma pogodni za izvođenje napada i „pod lažnom zastavom“ i potpuno inkognito. U takvim situacijama treba primeniti princip „razumne predostrožnosti“, nepoznati bespilotni čamci i dronovi treba da budu uništeni, ako se previše približe ruskim trgovačkim brodovima ili vojnim plovilima.Rusija upozoravaNATO priznaje da su ruske kontramere protiv bespilotnih čamaca prilično efikasne. Prema rečima bivšeg komandanta danske mornarice Torbjorna Mikelsena, Rusi su naučili lekcije iz ukrajinskog sukoba u pogledu pomorskih operacija brže od NATO-a.Baltička flota u poslednje vreme redovno izvodi vežbe borbenih tehnika protiv bespilotnih čamaca. U januaru su takve vežbe sprovele posade malih protivpodmorničkih i raketnih brodova, minolovaca i patrolnih čamaca. U aprilu su posade helikoptera Baltičke flote radile na sličnim zadacima. A tokom vežbi „Julska oluja“, same posade Baltičke flote su radile na napadu protiv simuliranog neprijatelja koristeći municiju za zadržavanje „Lancet“ i pomorski dron.I arsenal pomorskih dronova se širi. U julu je u Sankt Peterburgu otvoren jedinstveni vojno-industrijski holding „Kingisepski zavod za mašinogradnju“ za proizvodnju pomorskih dronova. Među njegovim proizvodima je i multifunkcionalni pomorski dron „vizir“.Pored toga, Ministarstvo odbrane je izvestilo o formiranju odvojenih pukova u ruskoj Ratnoj mornarici opremljenih pomorskim dronovima. Pukovi će biti deo svih flota i obavljaće i izviđačke i udarne misije: čuvanje brodova, uništavanje neprijateljskih dronova i bespilotnih čamaca, kao i traženje i uništavanje morskih mina.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20240921/novo-rusko-cudo---pomorski-dron-vizir-kontrolise-vestacka-inteligencija-olivera-ikodinovic-1177418278.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
vojska i naoružanje, dronovi, baltik, ministarstvo odbrane rusije, rusija – vojska i naoružanje, nato
vojska i naoružanje, dronovi, baltik, ministarstvo odbrane rusije, rusija – vojska i naoružanje, nato
Nema odbrane od drona, osim ako postoji drugi, efikasniji — a Rusija ga svakako ima
15:30 06.09.2025 (Osveženo: 15:39 06.09.2025) Povećana pažnja ruskog Ministarstva odbrane Rusije na Baltiku, koji bukvalno postaje još jedna zona međunarodnog sukoba pred očima javnosti, svakako nije slučajna: aktivnost NATO-a u regionu stalno raste, između ostalog s ciljem da se ograniči sloboda plovidbe brodovima koji se upućuju ka ruskim lukama, pišu ruski mediji.
Militarizacija baltičkog regiona od strane NATO-a značajno se povećala od ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom i početka Specijalne vojne operacije.
Danas se Baltičko more pretvara u jedan od glavnih prostora za sukob između Rusije i NATO-a.
Stručnjaci objašnjavaju povećanu aktivnost Alijanse veoma jednostavno: Rusija, iako sporo, očigledno dobija rat u Ukrajini.
„Ova činjenica je takođe jasno shvaćena na Zapadu. U avgustu je (američki predsednik) Donald Tramp izjavio: 'Rusija će pobediti u sukobu, jedino je pitanje koliko će to trajati'. Ali za Zapad, posebno za lidere Evropske unije, priznavanje poraza znači 'izgubiti obraz'“, ističe se u članku.
Globalističke elite koje su pokrenule ukrajinski sukob, aktivno pokušavaju da preusmere snage i resurse Rusije na druga poprišta, uključujući i baltičke zemlje.
Stvaranjem problema za izvoz ruskih energenata pokušava se oslabiti ekonomski i vojno-industrijski potencijal Moskve, naglašava autor.
On konstatuje da se tema pomorske blokade Finskog zaliva, Kalinjingrada i zone moreuza za ruske brodove aktivno promoviše unutar Alijanse.
„Kao slučajno, počev od oktobra 2023. godine, na Baltiku je zabeležen niz 'incidenata' povezanih sa oštećenjem podvodnih komunikacionih kablova. Zapad je, naravno, okrivio Rusiju i onda počeo da povećava prisustvo vojno-pomorskih snaga NATO-a na Baltiku. Pre svega, radi na povećanju sopstvenih pomorskih dronova u Baltičkom moru“, konstatovao je autor.
„Baltički stražar“ je samo početak
U januaru je Alijansa pokrenula program „Baltički stražar“, kako bi se, navodno, bolje kontrolisala situacija i odvratile neprijateljske akcije. Programom koordinira radna grupa „Baltik“ u Rostoku (Nemačka). Zaštitu kritično važnih podvodnih objekata podržava i NATO pomorski centar za bezbednost važne podvodne infrastrukture. Važno je napomenuti da centralno mesto u misiji „Baltički stražar“ pripada pomorskim dronovima.
Prema zvaničnim podacima, misija uključuje najmanje 20 pomorskih dronova. Na primer, Nemačka je rasporedila podvodni dron „Plavi kit“ za patroliranje Baltičkim morem, koji je sposoban da autonomno radi pod vodom 30 dana.
Kako podseća list, početkom februara, Alijansa je objavila stvaranje radne grupe „Iks“, potčinjene Komandi za transformaciju zajedničkih snaga NATO-a, sa sedištem u Norfolku (SAD). Zadatak je ubrzavanje razvoja i integracija bespilotnih čamaca u pomorske operacije.
Već sredinom februara, u okviru inicijative „Tesk Fors Iks“, NATO je sproveo vežbe s primenom bespilotnih čamaca u ekonomskoj zoni Danske. Američka kompanija „Sejldron“ je u junu poslala četiri morska drona „vojadžer“ da sprovedu operativna ispitivanja u Baltičkom i Severnom moru. Gotovo istovremeno, Amerikanci su otvorili kancelariju „Sejldron Danska“ u centru Kopenhagena, koja treba da postane glavni operativni centar u regionu..
Pomorski izviđački dronovi „vojadžer“ dugački su 10 metara, imaju krstareću brzinu od pet čvorova i sposobni su za autonomnu navigaciju 90 dana. Bespilotni čamci su opremljeni digitalnim radarima, termovizijskim kamerama, akustičnim senzorima i automatskim sistemom za identifikaciju.
„Mirna inicijativa“ NATO-a
Naravno, NATO tvrdi da su bespilotni čamci i druga autonomna sredstva usmereni isključivo na funkciju praćenja vodenog područja, a ne na uništavanje brodova ili pomorskih dronova koji pripadaju drugim zemljama, da su to samo punktovi za praćenje postavljeni na moru, dizajnirani da prate rute i dejstva brodova ruske „flote u senci“, koji navodno pokušavaju da pokidaju optičke kablove na dnu Baltika. Iako teroristički napad na gasovod „Severni tok“ govori sasvim suprotno.
Prema pisanju lista, nemoguće je vizuelno utvrditi nacionalnost pomorskog drona, pa su bespilotni čamci veoma pogodni za izvođenje napada i „pod lažnom zastavom“ i potpuno inkognito. U takvim situacijama treba primeniti princip „razumne predostrožnosti“, nepoznati bespilotni čamci i dronovi treba da budu uništeni, ako se previše približe ruskim trgovačkim brodovima ili vojnim plovilima.
NATO priznaje da su ruske kontramere protiv bespilotnih čamaca prilično efikasne. Prema rečima bivšeg komandanta danske mornarice Torbjorna Mikelsena, Rusi su naučili lekcije iz ukrajinskog sukoba u pogledu pomorskih operacija brže od NATO-a.
Baltička flota u poslednje vreme redovno izvodi vežbe borbenih tehnika protiv bespilotnih čamaca. U januaru su takve vežbe sprovele posade malih protivpodmorničkih i raketnih brodova, minolovaca i patrolnih čamaca. U aprilu su posade helikoptera Baltičke flote radile na sličnim zadacima. A tokom vežbi „Julska oluja“, same posade Baltičke flote su radile na napadu protiv simuliranog neprijatelja koristeći municiju za zadržavanje „Lancet“ i pomorski dron.
I arsenal pomorskih dronova se širi. U julu je u Sankt Peterburgu otvoren jedinstveni vojno-industrijski holding „Kingisepski zavod za mašinogradnju“ za proizvodnju pomorskih dronova. Među njegovim proizvodima je i multifunkcionalni pomorski dron „vizir“.
Pored toga, Ministarstvo odbrane je izvestilo o formiranju odvojenih pukova u ruskoj Ratnoj mornarici opremljenih pomorskim dronovima. Pukovi će biti deo svih flota i obavljaće i izviđačke i udarne misije: čuvanje brodova, uništavanje neprijateljskih dronova i bespilotnih čamaca, kao i traženje i uništavanje morskih mina.
