Makron: Koalicija voljnih spremna da šalje trupe u Ukrajinu, a ima i onih koji su protiv
© Tanjug / Manon Cruz/Pool via AP
Pratite nas
Učesnici „koalicije voljnih“ izrazili su spremnost da pošalju trupe u Ukrajinu, izjavio je predsednik Francuske Emanuel Makron. Istovremeno su Poljska, Italija u Rumunija istakle da neće slati svoje vojnike na ukrajinsko tlo.
„Danas se 26 zemalja formalno obavezalo, a još nekoliko zemalja još uvek razmatra svoj stav, ali 26 zemalja se obavezalo da rasporedi trupe u Ukrajini kao snage bezbednosti, ili da bude prisutno na kopnu, moru ili u vazduhu kako bi osigurale bezbednost ukrajinske teritorije i Ukrajine odmah nakon uspostavljanja prekida vatre ili mira“, rekao je Makron na konferenciji za novinare nakon sastanka „koalicije voljnih“ u Parizu.
Makron je dodao da je na današnjem sastanku učestvovalo 35 zemalja.
Makron nije hteo da navede čak ni približnu brojnost međunarodnog kontingenta koji koalicija planira da rasporedi na ukrajinskoj teritoriji, kako ne bi „otkrili karte“ Rusiji. Istovremeno je naveo da načelnici generalštabova imaju konkretne planove i da ih razmatraju u tajnosti.
Na zahtev da se razjasni da li su Nemačka, Italija i Poljska među zemljama koje su pristale da pošalju svoje trupe u Ukrajinu, Makron je samo odgovorio da su one „potvrdile svoj doprinos u obuci ukrajinske vojske ili učešću u operacijama na kopnu, moru ili u vazduhu“.
Prema rečima francuskog predsednika, formiranje vojnog kontingenta na ukrajinskoj teritoriji „nema za cilj vođenje rata protiv Rusije“, već te snage moraju da „garantuju mir i daju jasan strateški signal“. Takođe je naglasio da te snage neće biti raspoređene na prvoj liniji fronta, već u pojedinačnim oblastima koje se još uvek utvrđuju.
„Nakon ovog samita, odlučili smo da započnemo politički i pravni rad kako bismo osigurali ove bezbednosne garancije sa zemljama koalicije i sa Ukrajinom“, dodao je Makron.
On je napomenuo da „koalicija voljnih“ očekuje da će se u narednim danima konačno dogovoriti o doprinosu SAD pružanju bezbednosnih garancija za Ukrajinu.
„Održali smo telefonski razgovor sa (američkim) predsednikom (Donaldom) Trampom, tokom kojeg smo uspeli da se dogovorimo oko svega ovoga. Zaključci sa ove konferencije su jednostavni: narednih dana konačno ćemo se složiti oko podrške SAD ovim bezbednosnim garancijama (Ukrajini), ali je već sada jasno da su se sve članice ‘koalicije voljnih’– evropske, azijske, pacifičke i kanadske – obavezale. Sjedinjene Američke Države, kao što sam već rekao, bile su uključene u ovaj proces“, rekao je francuski predsednik.
Makron je dodao da je sa Sjedinjenim Američkim Državama dogovorena odluka o uvođenju dodatnih sankcija u slučaju da ne bude napretka u rešavanju ukrajinskog problema.
„Ako Rusija nastavi da odbija konkretne mirovne pregovore... onda ćemo usvojiti dodatne sankcije zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama i dati jasan odgovor na ovo odbijanje da se krene napred. Predsednik Tramp je isto to rekao tokom današnjeg telefonskog razgovora“, naglasio je Makron.
Tusk: Poljska neće slati vojsku u Ukrajinu
Poljski premijer Donald Tusk je novinarima nakon sastanka lidera zemalja „koalicije voljnih“ rekao da Poljska neće slati trupe u Ukrajinu ni nakon završetka vojnih operacija tamo.
„Pojedine zemlje garantuju ili svoje prisustvo ili učešće u garancijama bezbednosti Ukrajine. Poljska ne predviđa slanje vojnika u Ukrajinu, uključujući i nakon završetka rata“, istakao je Tusk.
On je napomenuo da Poljska preuzima na sebe zadatak pružanja logističke podrške za moguću stranu vojnu misiju u Ukrajini.
„Mi smo odgovorni za logistiku. Poznato je da se najveće čvorište nalazi u Poljskoj (aerodrom Žešov, preko kojeg se više od 95 odsto zapadne vojne pomoći dostavlja Ukrajini). To je dovoljan zadatak i svi se slažu sa ovim oblikom pomoći Poljske Ukrajini“, rekao je premijer.
Premijerka Italije: Rim neće slati trupe u Ukrajinu
Italijanska premijerka Đorđa Meloni, koja je putem video-linka učestvovala na sastanku lidera zemalja „koalicije voljnih“, potvrdila je da Rim neće slati svoje trupe u Ukrajinu.
Prema saopštenju njene pres-službe, ona je ponovila predlog o „stvaranju mehanizma kolektivne bezbednosti na osnovu člana 5 Vašingtonskog ugovora (Povelja NATO-a), kao ključnog elementa političke komponente bezbednosnih garancija za Ukrajinu“.
„Premijerka Meloni je potvrdila da Italija neće slati trupe u Ukrajinu, ali je spremna da podrži potencijalni prekid vatre kroz inicijative za praćenje i obuku van Ukrajine“, ističe se u saopštenju.
Takođe se dodaje da je u razgovoru sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, koji je održan nakon sastanka koalicije, potvrđen „zajednički cilj uspostavljanja pravednog i trajnog mira u Ukrajini“.
„Ovo se može postići samo kroz pristup koji kombinuje kontinuiranu podršku Ukrajini, prekid borbenih dejstava, održavanje kolektivnog pritiska na Rusiju, uključujući i kroz sankcije, kao i pouzdane bezbednosne garancije koje će biti definisane u duhu transatlantske saradnje“, zaključuje se u saopštenju.
Predsednik Rumunije: Bukurešt neće slati trupe u Ukrajinu
Rumunija neće slati svoje trupe u Ukrajinu, ali će pomagati u mirovnim operacijama, izjavio je rumunski predsednik Nikušor Dan u intervjuu za „Antenu 1“.
„Mnoge zemlje koje su u blizini Rusiji donele su istu odluku kao i mi – da ne šalju ljude u Ukrajinu nakon mogućeg mira ili mogućeg prekida vatre. Ali mi ćemo mirovne operacije podržavati logistički, našim bazama. Za to, međutim, moramo doći do mira ili barem prekida vatre“, istakao je on.
Ranije je i rumunski premijer Ilie Boložan izjavio da Bukurešt neće slati trupe u Ukrajinu, ali da bi mogao da stavi na raspolaganje svoje vojne baze saveznicima NATO-a.
Sastanak članica koalicije održan je u četvrtak u Parizu u mešovitom formatu. Sastankom su predsedavali britanski premijer Kir Starmer i Makron. Nakon sastanka „koalicije voljnih“, održan je telefonski razgovor sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je 30. avgusta izjavio da su koraci „koalicije voljnih“ usmerene na podrivanje nastalog napretka u rešavanju ukrajinskog pitanja nakon rusko-američkih kontakata. Ministar je ranije u intervjuu za „En-Bi-Si njuz“ izjavio da bi davanje bezbednosnih garancija Ukrajini putem „strane vojne intervencije na nekom delu ukrajinske teritorije“ bilo neprihvatljivo za Rusiju.
Pogledajte i:
