https://lat.sputnikportal.rs/20250831/kako-je-tramp-na-jos-jednoj-tacki-u-svetu-postao-mirotvorac-video-1189488161.html
Kako je Tramp na još jednoj tački u svetu postao „mirotvorac“ /video/
Kako je Tramp na još jednoj tački u svetu postao „mirotvorac“ /video/
Sputnik Srbija
Posredovanja američkog predsednika u potpisivanju neobavezujućih memoranduma ili deklaracija, koje on kasnije predstavlja kao istorijske mirovne dogovore, već... 31.08.2025, Sputnik Srbija
2025-08-31T16:44+0200
2025-08-31T16:44+0200
2025-08-31T16:44+0200
svet
svet
svet – politika
emisija „prorok“
analize i mišljenja
jermenija
azerbejdžan
donald tramp
komentari i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/08/13/1189117131_0:0:2892:1628_1920x0_80_0_0_a6acdd58c7c39506f02b75039e10c511.jpg
Gromoglasno se preko medija i društvenih mreža saopšti kako je nekakav krupan geopolitički problem rešen, politički lideri dve sukobljene strane svečano potpišu dokument u Beloj kući, a Donald Tramp se samoproglasi za garant mira i stabilnosti. I valjda zbog toga – opet se zavrti priča o očekivanoj Nobelovoj nagradi za mir.Uvek isti scenarioIzgleda kako je ovaj kliše počeo da se oblikuje još 2020. godine, u Trampovom prvom mandatu, kada su takozvani „Vašingtonski sporazum“ separatno sa američkim predsednikom potpisali Aleksandar Vučić i odavno zaboravljeni Avdulah Hoti.Isti scenario viđen je prilikom trilateralnog susreta u Vašingtonu sa Ilhamom Alijevim i Nikolom Pašinjanom. I pored gromoglasnih izjava, zajedničkih fotografija iz Ovalne sobe i Trampovog samohvalisanja, čitajući potpisano nije do kraja jasno niti šta se to novo i epohalno odigralo na tom sastanku, niti kakve će posledice svega biti.Prvo, sporazum o međusobnom priznanju i uspostavljanju diplomatskih odnosa ministri spoljnih poslova Azerbejdžana i Jermenije završili su još u martu 2025. godine, nakon dugih pregovora koji su suštinski započeli ruskim posredovanjem u nimalo lakim posleratnim okolnostima. Taj sporazum tek treba da bude ratifikovan u parlamentima obe države, a kako će taj proces teći veliko je pitanje.Predsednik Azerbejdžana i premijer Jermenije su stavljanjem svojih potpisa na zajedničko saopštenje sa Trampom podržali ubrzavanje procesa ratifikacije, ali oni su i do sada bili uključeni u njegovo sastavljanje i oblikovanje, tako da za ovim dodatnim isticanjem podrške nije bilo neke realne potrebe.Sa ratifikacijom dvostranog sporazuma biće posebnih problema u Jerevanu, pošto se u njemu ipak favorizuju interesi Azerbejdžana. Uopšte, deluje kako je iz pregovora o sporazumu azerbejdžanska diplomatija izašla kao apsolutni pobednik i da je ovo još jedan u nizu političkih poraza Pašinjana. Izgleda i kako je Pašinjan potrčao u Vašington kako bi taj poraz sakrio, predstavio ga u drugačijem svetlu i amortizovao nezadovoljstvo jermenske javnosti. Jer, sada eto američki predsednik nešto garantuje i još obećava investicije.Samo bez jermenskog identitetaRuski istraživač Nikolaj Silajev dobro primećuje da je u ovom sporazumu „glavna garancija da Jermenija nikada, ni pod kojim okolnostima i ni pod kakvim izgovorom, neće pominjati jermenski identitet Nagorno Karabaha“. Zbog toga, ratifikacija povlači za sobom i promene Deklaracije o nezavisnosti iz 1990. godine, a koja je poslužila kao osnova za pisanje jermenskog ustava i izbacivanje spornih formulacija (u šestom pasusu uvodnog dela deklaracije eksplicitno se pominje Nagorno Karabah), što je ne samo u političkom, već i u istorijskom smislu sporno za jermensko društvo ili makar za deo društva. Pašinjanova kampanja kako on „donosi mir“ neophodan za dalji ekonomski razvoj možda i posluži za jedne izbore, ali ne i nakon njih.Na takav način priznaće se kako Jermenija nikada u budućnosti neće potraživati teritoriju Nagorno Karabaha, ali i da Arcah nikada nije pripadao Jermenima. Što je solidna osnova da se dalje zida teza o Jermenima kao okupatorima Nagorno Karabaha i agresorima koji su zaposedali tuđe zemlje.Takođe, slovom sporazuma Jermenija se odriče da joj saveznici vojno pomognu u rešavanju bilo kakvih pograničnih sukoba (u tom smislu Jermenija se odriče i pomoći partnera iz saveza kojima danas pripada, ali i saveza kojima može pripadati u budućnosti – ma šta se pod tim podrazumevalo), a obavezuje se i da neće dozvoliti bilo kakvo delovanje, uključujući i informativno protiv druge strane.Naravno, ova obaveza je obostrana, tako nešto neće dozvoliti ni Azerbejdžan, no ovde je poenta u nečem drugom: Jermeni su izgubili poslednji rat, Jerevan je prepun izbeglica iz Stepanakerta koji će zahtevati svoja prava, očekivano voditi pravne i političke sporove protiv Bakua, a jermenske vlasti moraće, po slovu sporazuma, aktivno da guše njihove inicijative i zabranjuju akcije uperene protiv Azerbejdžana.Kako će to uticati na unutrašnju stabilnost u Jermeniji, nije nužno posebno naglašavati. Takođe, sporazumom ne mogu biti baš najzadovoljniji ni u Bakuu, jer se nigde ne spominje pitanje Zangezurskog koridora, transverzale koja bi povezivala glavnu teritoriju Azerbejdžana sa eksklavom Nahčivan.Ispostavilo se da izgradnja te transverzale (drumsko-železničkog koridora i kasnije gasovoda) dužine 40 km uz jermensko-iransku granicu predstavlja teško rešiv problem sa stanovišta međunarodnog prava i uređenja međusobnih obaveza i odgovornosti.Važan koridorIz ovog razloga susret u Vašingtonu bio je opcija i za azerbejdžanskog predsednika, koji je 2022. godine smelo najavljivao da je koridor već „postao stvarnost“ i zato pokrenuo ogromne investicione zahteve u tom delu Azerbejdžana (kako bi se sve pripremilo za konačnu fazu izgradnje nedostajućih 40 km preko teritorije Jermenije).Iako se koridor ne pominje u bilateralnom sporazumu između Azerbejdžana i Jermenije, on se pominje u dve tačke zajedničkog saopštenja Alijeva, Pašinjana i Trampa. U tački 3. navodi se kako će koridor biti uspostavljen „na osnovu poštovanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i jurisdikcije država. Ovi napori treba da obuhvate nesmetanu povezanost između glavnog dela Republike Azerbejdžan i njene Nahčivanske Autonomne Republike preko teritorije Republike Jermenije, uz recipročne koristi za međunarodnu i unutardržavnu povezanost Republike Jermenije“.Time se potvrđuje kako neće biti „eksteritorijalnosti koridora“, odnosno azerbejdžanski zakoni ne mogu se odnositi na upravljanje infrastrukturnom jedinicom u Jermeniji, što je inače stav na kom insistira Jerevan i za koji je do sada imao nedvosmislenu podršku Francuske.Već je objašnjeno da to podrazumeva formiranje posebnog (privatnog) konzorcijuma, koji bi upravljao koridorom i poslovao na profitnoj osnovi. Ipak, niti je izvesno koji su investicioni fondovi zainteresovani za ulaganje u Zangezur (najzainteresovaniji su azerbejdžanski, iranski i kineski investitori, što nije rešenje ili za Jermeneniju ili za SAD), niti kako će rešiti pitanje sprovođenja jermenskih zakona na privatnom koridoru u regionu sa vrlo osetljivim geografskim položajem (na granici sa Iranom, u neposrednoj blizini Turske). Nedoslednost u tekstu zajedničkog saopštenja uočava se i u odrednici kako se moraju poštovati granice svih bivših sovjetskih republika, pošto je u isto vreme Tramp govorio o prekrajanju ukrajinskih granica.Politički značaj dogovoraUglavnom, ono što se odigralo u Vašingtonu, a tiče se Azerbejdžana i Jermenije – ima svoj politički značaj. Kratkoročni ili dugoročni značaj, to će već vreme pokazati, jer ta stvar zavisi od formalno-pravne dimenzije svega i daljeg sprovođenja bilateralnog sporazuma između Bakua i Jerevana.U formalno-pravnom smislu, zajednička deklaracija ne znači gotovo ništa, a čak se i ponuđenim frazama i konstatacijama niko nije eksplicitno obavezao na bilo šta. Sarađivaće, ulagaće napore, sve u cilju opšteg blagostanja i mira u regionu.Sastanak, kao i potpisani dokument, bili su potrebni svim učesnicima. Tramp je mirotvorac, Alijev u prisustvu američkog predsednika vraća na dnevni red temu Zangezurskog koridora, a Pašinjan amortizuje nezadovoljstvo javnosti zbog sadržaja bilateralnog sporazuma kojoj sada obećava kako „stiže Tramp“ sa milijardama dolara.A šta će od svega ovoga biti u praksi i kako će se dalje oblikovati azerbejdžansko-jermenski odnosi, zavisiće koliko od regionalne bezbednosne dinamike i čitavog niza faktora koji na nju utiču, toliko i od unutrašnje stabilnosti u obe države.
jermenija
azerbejdžan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, emisija „prorok“, analize i mišljenja, jermenija, azerbejdžan, donald tramp, komentari i analitika
svet, svet – politika, emisija „prorok“, analize i mišljenja, jermenija, azerbejdžan, donald tramp, komentari i analitika
Kako je Tramp na još jednoj tački u svetu postao „mirotvorac“ /video/
Posredovanja američkog predsednika u potpisivanju neobavezujućih memoranduma ili deklaracija, koje on kasnije predstavlja kao istorijske mirovne dogovore, već postaju stvar klišea.
Gromoglasno se preko medija i društvenih mreža saopšti kako je nekakav krupan geopolitički problem rešen, politički lideri dve sukobljene strane svečano potpišu dokument u Beloj kući, a Donald Tramp se samoproglasi za garant mira i stabilnosti. I valjda zbog toga – opet se zavrti priča o očekivanoj Nobelovoj nagradi za mir.
Izgleda kako je ovaj kliše počeo da se oblikuje još 2020. godine, u Trampovom prvom mandatu, kada su takozvani „Vašingtonski sporazum“ separatno sa američkim predsednikom potpisali Aleksandar Vučić i odavno zaboravljeni Avdulah Hoti.
Isti scenario viđen je prilikom trilateralnog susreta u Vašingtonu sa Ilhamom Alijevim i Nikolom Pašinjanom. I pored gromoglasnih izjava, zajedničkih fotografija iz Ovalne sobe i Trampovog samohvalisanja, čitajući potpisano nije do kraja jasno niti šta se to novo i epohalno odigralo na tom sastanku, niti kakve će posledice svega biti.
Prvo, sporazum o međusobnom priznanju i uspostavljanju diplomatskih odnosa ministri spoljnih poslova Azerbejdžana i Jermenije završili su još u martu 2025. godine, nakon dugih pregovora koji su suštinski započeli ruskim posredovanjem u nimalo lakim posleratnim okolnostima. Taj sporazum tek treba da bude ratifikovan u parlamentima obe države, a kako će taj proces teći veliko je pitanje.
Predsednik Azerbejdžana i premijer Jermenije su stavljanjem svojih potpisa na zajedničko saopštenje sa Trampom podržali ubrzavanje procesa ratifikacije, ali oni su i do sada bili uključeni u njegovo sastavljanje i oblikovanje, tako da za ovim dodatnim isticanjem podrške nije bilo neke realne potrebe.
Sa ratifikacijom dvostranog sporazuma biće posebnih problema u Jerevanu, pošto se u njemu ipak favorizuju interesi Azerbejdžana. Uopšte, deluje kako je iz pregovora o sporazumu azerbejdžanska diplomatija izašla kao apsolutni pobednik i da je ovo još jedan u nizu političkih poraza Pašinjana. Izgleda i kako je Pašinjan potrčao u Vašington kako bi taj poraz sakrio, predstavio ga u drugačijem svetlu i amortizovao nezadovoljstvo jermenske javnosti. Jer, sada eto američki predsednik nešto garantuje i još obećava investicije.
Samo bez jermenskog identiteta
Ruski istraživač Nikolaj Silajev dobro primećuje da je u ovom sporazumu „glavna garancija da Jermenija nikada, ni pod kojim okolnostima i ni pod kakvim izgovorom, neće pominjati jermenski identitet Nagorno Karabaha“. Zbog toga, ratifikacija povlači za sobom i promene Deklaracije o nezavisnosti iz 1990. godine, a koja je poslužila kao osnova za pisanje jermenskog ustava i izbacivanje spornih formulacija (u šestom pasusu uvodnog dela deklaracije eksplicitno se pominje Nagorno Karabah), što je ne samo u političkom, već i u istorijskom smislu sporno za jermensko društvo ili makar za deo društva. Pašinjanova kampanja kako on „donosi mir“ neophodan za dalji ekonomski razvoj možda i posluži za jedne izbore, ali ne i nakon njih.
Na takav način priznaće se kako Jermenija nikada u budućnosti neće potraživati teritoriju Nagorno Karabaha, ali i da Arcah nikada nije pripadao Jermenima. Što je solidna osnova da se dalje zida teza o Jermenima kao okupatorima Nagorno Karabaha i agresorima koji su zaposedali tuđe zemlje.
Takođe, slovom sporazuma Jermenija se odriče da joj saveznici vojno pomognu u rešavanju bilo kakvih pograničnih sukoba (u tom smislu Jermenija se odriče i pomoći partnera iz saveza kojima danas pripada, ali i saveza kojima može pripadati u budućnosti – ma šta se pod tim podrazumevalo), a obavezuje se i da neće dozvoliti bilo kakvo delovanje, uključujući i informativno protiv druge strane.
Naravno, ova obaveza je obostrana, tako nešto neće dozvoliti ni Azerbejdžan, no ovde je poenta u nečem drugom: Jermeni su izgubili poslednji rat, Jerevan je prepun izbeglica iz Stepanakerta koji će zahtevati svoja prava, očekivano voditi pravne i političke sporove protiv Bakua, a jermenske vlasti moraće, po slovu sporazuma, aktivno da guše njihove inicijative i zabranjuju akcije uperene protiv Azerbejdžana.
Kako će to uticati na unutrašnju stabilnost u Jermeniji, nije nužno posebno naglašavati. Takođe, sporazumom ne mogu biti baš najzadovoljniji ni u Bakuu, jer se nigde ne spominje pitanje Zangezurskog koridora, transverzale koja bi povezivala glavnu teritoriju Azerbejdžana sa eksklavom Nahčivan.
Ispostavilo se da izgradnja te transverzale (drumsko-železničkog koridora i kasnije gasovoda) dužine 40 km uz jermensko-iransku granicu predstavlja teško rešiv problem sa stanovišta međunarodnog prava i uređenja međusobnih obaveza i odgovornosti.
Iz ovog razloga susret u Vašingtonu bio je opcija i za azerbejdžanskog predsednika, koji je 2022. godine smelo najavljivao da je koridor već „postao stvarnost“ i zato pokrenuo ogromne investicione zahteve u tom delu Azerbejdžana (kako bi se sve pripremilo za konačnu fazu izgradnje nedostajućih 40 km preko teritorije Jermenije).
Iako se koridor ne pominje u bilateralnom sporazumu između Azerbejdžana i Jermenije, on se pominje u dve tačke zajedničkog saopštenja Alijeva, Pašinjana i Trampa. U tački 3. navodi se kako će koridor biti uspostavljen „na osnovu poštovanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i jurisdikcije država. Ovi napori treba da obuhvate nesmetanu povezanost između glavnog dela Republike Azerbejdžan i njene Nahčivanske Autonomne Republike preko teritorije Republike Jermenije, uz recipročne koristi za međunarodnu i unutardržavnu povezanost Republike Jermenije“.
Time se potvrđuje kako neće biti „eksteritorijalnosti koridora“, odnosno azerbejdžanski zakoni ne mogu se odnositi na upravljanje infrastrukturnom jedinicom u Jermeniji, što je inače stav na kom insistira Jerevan i za koji je do sada imao nedvosmislenu podršku Francuske.
Međutim, u tački 4. se nagoveštava vrlo originalno rešenje za upravljanje koridorom: „Republika Jermenija će sarađivati sa Sjedinjenim Američkim Državama i međusobno određenim trećim stranama kako bi uspostavila okvir za projekat povezivanja - Trampov put za međunarodni mir i prosperitet (TRIPP) na teritoriji Republike Jermenije. Potvrđujemo našu odlučnost da u dobroj veri nastavimo napore kako bismo ovaj cilj postigli na najbrži način“.
Već je objašnjeno da to podrazumeva formiranje posebnog (privatnog) konzorcijuma, koji bi upravljao koridorom i poslovao na profitnoj osnovi. Ipak, niti je izvesno koji su investicioni fondovi zainteresovani za ulaganje u Zangezur (najzainteresovaniji su azerbejdžanski, iranski i kineski investitori, što nije rešenje ili za Jermeneniju ili za SAD), niti kako će rešiti pitanje sprovođenja jermenskih zakona na privatnom koridoru u regionu sa vrlo osetljivim geografskim položajem (na granici sa Iranom, u neposrednoj blizini Turske). Nedoslednost u tekstu zajedničkog saopštenja uočava se i u odrednici kako se moraju poštovati granice svih bivših sovjetskih republika, pošto je u isto vreme Tramp govorio o prekrajanju ukrajinskih granica.
Politički značaj dogovora
Uglavnom, ono što se odigralo u Vašingtonu, a tiče se Azerbejdžana i Jermenije – ima svoj politički značaj. Kratkoročni ili dugoročni značaj, to će već vreme pokazati, jer ta stvar zavisi od formalno-pravne dimenzije svega i daljeg sprovođenja bilateralnog sporazuma između Bakua i Jerevana.
U formalno-pravnom smislu, zajednička deklaracija ne znači gotovo ništa, a čak se i ponuđenim frazama i konstatacijama niko nije eksplicitno obavezao na bilo šta. Sarađivaće, ulagaće napore, sve u cilju opšteg blagostanja i mira u regionu.
Sastanak, kao i potpisani dokument, bili su potrebni svim učesnicima. Tramp je mirotvorac, Alijev u prisustvu američkog predsednika vraća na dnevni red temu Zangezurskog koridora, a Pašinjan amortizuje nezadovoljstvo javnosti zbog sadržaja bilateralnog sporazuma kojoj sada obećava kako „stiže Tramp“ sa milijardama dolara.
A šta će od svega ovoga biti u praksi i kako će se dalje oblikovati azerbejdžansko-jermenski odnosi, zavisiće koliko od regionalne bezbednosne dinamike i čitavog niza faktora koji na nju utiču, toliko i od unutrašnje stabilnosti u obe države.
