https://lat.sputnikportal.rs/20250828/velika-gospojina--jedan-od-najvecih-hriscanskih-praznika-posvecen-bogorodici-1189424640.html
Velika Gospojina — jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici
Velika Gospojina — jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici
Sputnik Srbija
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik Uspenja presvete Bogorodice, koji je u narodu poznat kao Velika Gospojina. 28.08.2025, Sputnik Srbija
2025-08-28T07:15+0200
2025-08-28T07:15+0200
2025-08-28T07:15+0200
društvo
srbija – društvo
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/06/1181331062_0:173:2499:1579_1920x0_80_0_0_29fcc5ceb89a2b17137578233470469a.jpg
Velika Gospojina je jedan od najvećih hrišćanskih praznika, koji se slavi 28. avgusta po gregorijanskom, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru.Praznik je posvećen Uspenju (usnuću) Presvete Bogorodice, odnosno danu kada je Bogorodica preminula i bila uznesena na nebo.Prema predanju, Bogorodica je umrla prirodnom smrću, a njen duh je preuzeo sam Hristos. Apostoli su se, čudesno sabrani iz svih krajeva sveta, okupili da je isprate.Tri dana nakon sahrane, njen grob je otvoren - i pronađen je prazan. Veruje se da je Presveta Bogorodica uznesena telom na nebo, slično kao Hristos.Za ovaj veliki praznik ustanovljen je dvonedeljni post.Najkraći je od četiri velika godišnja posta, a Gospojinski post poznat je još i kao Uspenski i ustanovljen je u čast Bogomajci, zbog čega se veruje da je posebno značajan za žene i za majke, pa se vernici i vernice pričešćuju na Veliku Gospojinu.Post se završava 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu, ali ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, onda se ne mrsi ni tog dana, već se jede riba.U narodu je praznik Velika Gospojina veoma poštovan, posebno među ženama.Na selu je često zavetan dan, kada se ne radi, priređuju se litije, vašari, i seoske slave.Za Velikom Gospojinom sledi i Rođenje Presvete Bogorodice - Mala Gospojina koja se obeležava 21. septembra.Vreme između Velike i Male Gospojine koja je 21. septembra (8. septembra) zove se u narodu Međudnevnica, kada žene beru međudnevničke trave - hajdučku travu, kičicu, ugaslicu i druge kojima leče razne bolesti.Po narodnom verovanju, taj period je najbolji za branje svih plodova, a tada ne trebe sklapati brakove jer mladenci neće imati sreće, a ko se razboli u te dane teško će se izlečiti.Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira, a jedna od najlepših kompozicija naslikana je u manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića.Uspenje Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina je slava i manastira Gračanica.U Grčkoj i Rumuniji, ovo je i državni praznik. Vernici masovno posećuju čudotvorne Bogorodičine ikone. Posebno je svečano u Jerusalimu, gde se obavlja obred simbolične sahrane Bogorodice.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija – društvo, društvo
srbija – društvo, društvo
Velika Gospojina — jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik Uspenja presvete Bogorodice, koji je u narodu poznat kao Velika Gospojina.
Velika Gospojina je jedan od najvećih hrišćanskih praznika, koji se slavi 28. avgusta po gregorijanskom, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru.
Praznik je posvećen Uspenju (usnuću) Presvete Bogorodice, odnosno danu kada je Bogorodica preminula i bila uznesena na nebo.
Prema predanju, Bogorodica je umrla prirodnom smrću, a njen duh je preuzeo sam Hristos. Apostoli su se, čudesno sabrani iz svih krajeva sveta, okupili da je isprate.
Tri dana nakon sahrane, njen grob je otvoren - i pronađen je prazan. Veruje se da je Presveta Bogorodica uznesena telom na nebo, slično kao Hristos.
Za ovaj veliki praznik ustanovljen je dvonedeljni post.
Najkraći je od četiri velika godišnja posta, a Gospojinski post poznat je još i kao Uspenski i ustanovljen je u čast Bogomajci, zbog čega se veruje da je posebno značajan za žene i za majke, pa se vernici i vernice pričešćuju na Veliku Gospojinu.
Post se završava 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu, ali ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, onda se ne mrsi ni tog dana, već se jede riba.
U narodu je praznik Velika Gospojina veoma poštovan, posebno među ženama.
Na selu je često zavetan dan, kada se ne radi, priređuju se litije, vašari, i seoske slave.
Za Velikom Gospojinom sledi i Rođenje Presvete Bogorodice - Mala Gospojina koja se obeležava 21. septembra.
Vreme između Velike i Male Gospojine koja je 21. septembra (8. septembra) zove se u narodu Međudnevnica, kada žene beru međudnevničke trave - hajdučku travu, kičicu, ugaslicu i druge kojima leče razne bolesti.
Po narodnom verovanju, taj period je najbolji za branje svih plodova, a tada ne trebe sklapati brakove jer mladenci neće imati sreće, a ko se razboli u te dane teško će se izlečiti.
Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira, a jedna od najlepših kompozicija naslikana je u manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića.
Uspenje Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina je slava i manastira Gračanica.
U Grčkoj i Rumuniji, ovo je i državni praznik. Vernici masovno posećuju čudotvorne Bogorodičine ikone. Posebno je svečano u Jerusalimu, gde se obavlja obred simbolične sahrane Bogorodice.
