Svevideće oko sa Anda: Srpski tim otkriva misterije svemira uz najmoćniji teleskop na svetu
© Foto : RubinObs/NOIRLab/SLAC/NSF/DOE/AURA
Pratite nas
Srpski naučnici deo su jednog od najvećih projekata današnjice, istraživanja svemira iz Opservatorije „Vera Rubin“ u Čileu. Pomoću najmoćnijeg teleskopa ikada izrađenog, moći će da vide ono što nije niko pre njih, da dođu do revolucionarnih, novih saznanja o Sunčevom sistemu, novim planetama, ali i da uoče da li nam sa neba preti opasnost.
Vođa srpskog naučnog tima u jednom od najambicioznijih naučnih projekata ikada je prof. dr Luka Popović, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu koji za Sputnjik kaže da je istraživanje krenulo od aktivnih galaksija.
„Sada su srpski, ali i naučnici iz regiona koji su se priključili našem timu, prisutni u svim segmentima ovog revolucionarnog istraživanja“, kaže Popović.
Mogućnosti teleskopa su neverovatne - vidljive su dve istaknute spiralne galaksije, tri galaksije koje se spajaju, grupe galaksija, i bliske i udaljene i zvezde unutar našeg Mlečnog puta
© Foto : NSF–DOE Vera C. Rubin Observatory
Teleskop koji će sve promeniti
Najsavremeniji teleskop smešten je u Andima, na jednoj od najpovoljnijih lokacija za posmatranje neba sa naše planete. Kamera veličine i težine malog automobila, sa senzorom koji u jednom kadru snimi skoro 50 prečnika Meseca, za samo 60 sekundi, može da detektuje šta se dešava na nebu.
„Teleskop je specifično urađen, dizajniran tako da može da uhvati veliki deo neba sa izuzetno dobrom rezolucijom i da uhvati, snimi veoma slabe objekte, što dovodi do toga da svako veče imamo ogroman broj podataka koje treba analizirati. Veliki posao za naučnike, ali i mogućnost za uključivanje u projekat, kako kažu, građanske nauke, ljudi koji žele da istražuju i pretražuju snimke kojiI su svakako interesantni, biće veoma rado viđeni i uključeni.“
Potraga za planetom „Iks“
Koliko je teleskop moćan videlo se već na jednoj od prvih fotografija koje je snimio, na kojoj su ogromni, šareni oblaci gasa i prašine koji se kovitlaju u oblasti gde se rađaju zvezde, udaljenoj 9.000 svetlosnih godina od Zemlje. Uređaj zapravo kombinuje, slaže više slojeva snimaka u jednu fotografiju.
Pošto planete ne emituju, već samo reflektuju sunčevu svetlost, teško ih je uočiti, pogotovo kada su daleko i male. Smatra se da je to slučaj i sa potencijalnom devetom planetom Sunčevog sistema, takozvanom planetom „Iks“, na čije se postojanje sumnja na osnovu poremećaja orbita objekata u spoljašnjim delovima Sunčevog sistema.
Slika kombinuje 678 odvojenih snimaka nastalih za nešto više od sedam sati posmatranja. Kombinovanje snimaka otkriva inače slabe ili nevidljive detalje udaljene od Zemlje nekoliko hiljada svetlosnih godina
© Foto : NSF–DOE Vera C. Rubin Observatory
Videće ako nešto ide ka Zemlji
Najmoćnija digitalna kamera na svetu trebalo bi da detektuje i opasne objekte u dometu Zemlje, koji bi je mogli udariti, kaže profesor Popović:
„Verovatnoća je mala, naravno, jedan od zadataka teleskopa, pošto posmatra veoma slabe objekte, jeste da posmatra i asteroide. Posebno su interesantni takozvani NEO asteroidi koji su blizu Zemlje, nisu u asterodnom pojasu koji se nalazi između Marsa i Jupitera. Oni mogu potencijalno da predstavljaju opasnost. Međutim, ovaj teleskop treba da ih zabeleži. Podatak koji me je prilično iznenadio - za manje od mesec dana posmatranja ovim teleskopom otkriveno je više od 5.000 novih asteroida, tako da je baš obećavajući. Može da otkrije ta mala nebeska tela koja mogu eventualno biti opasnost za Zemlju.“
Dvostruki doprinos srpskog tima
Revolucionarni projekat „Legacy Survey of Space and Timeˮ Opservatorije „Vera Rubinˮ trajaće narednih deset godina. Započet je kao američki, ali je pre desetak godina postalo jasno da će biti potrebna međunarodna pomoć.
Naš sagovornik objašnjava da su na početku pozvani učesnici iz celog sveta koji mogu da doprinesu, ali su i tražili da se plati 300 hiljada dolara po jednom istraživaču. Zatim su, kaže, shvatili da će Kinezi, a delom i Evropljani, otkupiti ceo projekat. Odobreno je učešće bez novca, plaća se znanjem.
„Srbija je, uz Francusku, među prvima bila u projektu, izradili smo softver za obradu podataka i analizu posmatranja, kao i za naučne ciljeve projekta. Drugo, postoji nešto što zovemo folou-ap ili posmatranje objekata koji su interesantni, da doprinesemo u nekom teleskopskom vremenu. I tu smo učestvovali, Astronomska opservatorija zajedno sa Katedrom za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Dakle, imamo dva doprinosa, u softveru za proučavanje periodičnosti kod posmatranih objekata, a drugi su posmatranja sa teleskopom na astronomskoj stanici „Vidojevica“ na planini blizu Prokuplja“.
Teleskop je smešten u Andama, na jednoj od najpovoljnijih svetskih lokacija za posmatranje neba
© Foto : RubinObs/NOIRLab/SLAC/DOE/NSF/AURA/W. O'Mullane
Ekskluziva sa neba
Srpski tim koji će učestvovati u novim pojašnjenjima razumevanja tamne materije i energije čini tridesetak naučnika iz Srbije, ali i regiona, tu je i astrofizičar Nemanja Rakić iz Banjaluke.
Pravovremeno uključivanje u ovaj neverovatni poduhvat, zahvaljujući dobroj proceni, ali i stručnost i znanju srpskom timu dala je veliki benefit:
„Imamo prioritet kod pristupa podacima. Oni su godinu dana ekskluzivno dostupni ljudima koji su u ušli u ovu saradnju, a posle toga svim astronomima“, kaže na kraju razgovora za Sputnjik šef srpskog naučnog tima, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu, prof. dr Luka Popović.
Pogledajte i:
