Šansa za naučno-tehnološku revoluciju u Srbiji: Čime će se baviti Komisija za nuklearnu energiju
© Sputnik / Boris Ushmaykin
Pratite nas
Ideja iza novoformirane Komisije za nuklearnu energiju jeste da se pod okriljem najvećeg nacionalnog instituta ove vrste u jugoistočnoj Evropi okupe svi eksperti za nuklearnu energiju. Vinčanska komisija je formirana u utorak i trenutno broji 23 člana, a pored naučnih projekata radiće i na edukaciji stanovništva o značaju nuklearne energije.
Direktor nuklearnog Instituta „Vinča“, dr Slavko Dimović kaže za Sputnjik da je došao na ideju o formiranju Komisije još prošle godine, odmah po ukidanju moratorijuma za izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji. Sama komisija otvorenog je karaktera, što znači da svi kompetentni kadrovi mogu da se priključe na predlog ekspertskih grupa.
Ove ekspertske grupe, kojih za sada ima deset, bave se temama obrazovanja i ekspertize, međunarodne saradnje i promocije, proizvodnje energije, gorivnog ciklusa, radioaktivnog otpada i dekomisije, zaštite od radioaktivnog zračenja i nuklearne kulture, medicinske primene, pravne regulative, ekonomskih aspekata, inovacija u nuklearnim tehnologijama i nuklearne bezbednosti.
Zadatak komisije i kadrovi
Zadatak Komisije podrazumeva učestvovanje u formiranju baza sadašnjih i budućih kadrova uz komunikaciju sa javnim mnjenjem, odnosno uz edukaciju stanovništva kako bi se upoznali sa budućim srpskim nuklearnim programom.
Kadrove sam našao na nekoliko mesta. Jedan deo ljudi već je radio, odnosno radi u Vinči, jedan deo je sa Beogradskog univerziteta, a imamo takođe i kolege iz inostranstva koji su nekada radili u Srbiji. U suštini smo se trudili da napravimo spoj mladosti i iskustva, a da pritom pokrijemo sve strateške i nuklearne aspekte programa, rekao je Dimović za Sputnjik.
Direktor instituta ,,Vinča" smatra da je formiranje Komisije preduslov za ulazak Srbije u nuklearni program.
On smatra da je ovaj potez preduslov za ulazak Srbije u nuklearni program, što je, po njegovom, ali i po mišljenju članova Komisije, potrebno, bez obzira na to hoće li Srbija ili neće graditi nuklearne elektrane. To bi bila, kako objašnjava naš sagovornik, prava šansa za naučno-tehnološku revoluciju u Srbiji.
Zašto je ovo bitno
I formiranje Komisije i put ka stupanju u nuklearni program apsolutno su neophodni i korisni, ističe Dimović, jer to ne bi samo bila prilika za razvoj nuklearne tehnologije, već i za srpsku nauku i tehnološki razvoj u celini. Ovaj projekat trebalo bi da predstavlja model kako vrhunski eksperti i ljudi koji su ostvareni u svojim profesijama zajedno sarađuju.
Postojanje ovoga je bitno iz nekoliko razloga, poput energetske bezbednosti, energijske diversifikacije i naučno-tehnološkog razvoja, a bitna je naravno i edukacija i priprema javnog mnjenja za ovu vrstu velike promene. S tim u vezi, komisija će organizovati prvu nuklearnu konferenciju u Beogradu već u novembru mesecu.
Put Srbije ka nuklearnom programu ne bi samo bila prilika za razvoj nuklearne tehnologije, već i za srpsku nauku i tehnološki razvoj u celini, kaže Dimović.
© Sputnik / Maksim Blinov
/ Neosnovani strah od nuklearne energije
Nuklearna energija je, kako kaže naš sagovornik, odgovor i most između očuvanja životne sredine, klimatskih promena i obnovljivih izvora energije. Srbija nema ogromne izvore uglja, a uz to on je i najveći uzročnik respiratornih oboljenja. Mišljenje Dimovića je da što pre treba napustiti ugalj, te da je jedini bazični vid energije koji ga može nadomestiti upravo nuklearna energija.
Jedan od razloga zašto će se Komisija baviti i edukacijom stanovništva jeste taj što se mnogi boje nuklearne energije. Naš sagovornik ističe da su ti strahovi neosnovani.
Jedina opasnost su strah i neznanje. Ljudi uglavnom imaju strah da će nuklearnom elektranom upravljati nestručni kadrovi, a upravo zbog toga je i poverena ova odgovorna uloga najvećem institutu ove vrste na Balkanu, odnosno Vinči, gde će se vršiti i selekcija i obuka kadrova.
Mnogi ljudi se plaše i uvoza radioaktivnih otpadnih materijala, ne znajući da postoje naučno-tehnološke procedure koje govore upravo o tretiranju radioaktivnog otpada, čineći nuklearnu energiju apsolutno najjeftinijom, najefikasnijom i najbezbednijom za upotrebu, zaključuje Dimović.
Pogledajte i:
