https://lat.sputnikportal.rs/20250727/sta-se-to-desava-unutar-nato-a-video-1188275187.html
Šta se to dešava unutar NATO-a? /video/
Šta se to dešava unutar NATO-a? /video/
Sputnik Srbija
Nikada u istoriji NATO nije objavljena čudnija završna deklaracija nakon održanog godišnjeg samita, nego što je to ove godine. Dužine jedne šlajfne i sažeta u... 27.07.2025, Sputnik Srbija
2025-07-27T22:30+0200
2025-07-27T22:30+0200
2025-07-27T22:30+0200
svet
svet
svet – politika
nato
emisija „prorok“
komentari i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/1b/1188275671_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_91c22cadcbba4e4f677239e114e7e562.jpg
Zato apsurdno deluje ponavljanje o „najjačem vojnom savezu u istoriji“, kada u preostale tri tačke nema zapravo ništa drugo do obećanje da će se ubuduće trošiti pet posto bruto društvenog proizvoda na odbranu, pri čemu će 3,5% odlaziti na odbrambene rashode, a 1,5% na zaštitu kritične infrastrukture, osiguravanje otpornosti i spremnosti za delovanje i jačanje industrijske baze.Španci, najrealnije sagledavajući okolnosti, već su zatražili izuzeće, a kako će reagovati ostale članice u narednih sedam „tranzicionih“ godina, ostaje da se vidi. Cifra je visoka, može se čak konstatovati i previsoka, jer kada se uzme u obzir da budžetska potrošnja čini trećine do polovine ukupnog bruto društvenog proizvoda, to onda znači da će za vojne namene oticati preko 10% „državnih davanja“. Automatski, to će iziskivati smanjenje obima sredstava za socijalnu namenu, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, nauku, kulturu, sport i td.Nema spremnosti za borbuIstovremeno, poslednja istraživanja javnog mnjenja u članicama NATO pokazuju da nedostaje spremnost za borbu. Svega 32% građana voljni su da brane svoje države od spoljne agresije, pri čemu je nivo te spremnosti nešto viši u istočnoevropskim i skandinavskim državama, dok je najniži u Francuskoj i Španiji (29%), Austriji (23%), Nemačkoj (20%) i Italiji (14%).Višedecenijska politika demilitarizacije Evrope, uz ciljano širenje ideoloških narativa kojima su sistemski razgrađivane sve tradicije evropskih naroda stvorili su nove generacije za koje su ratovi ordinarna glupost, a svaka vrsta nasilja je apsolutno neprihvatljiva. Takvi se neće odazvati regrutacijama, niti se latiti oružja, a još kada shvate da se zbog novog kruga militarizacije Evrope i vraćanja vojničkim tradicijama uskraćuju sredstva za druge namene treba očekivati da će se to odraziti na političku dinamiku u većem broju evropskih država.Polovina Evropljana neće da se toliko izdvaja za vojne namene, a od onih koji koji jesu za „obnavljanje“ i „osamostaljivanje“ vojnih snaga jedan deo uopšte ne vidi Rusiju kao bilo kakvu pretnju, te im obrazloženje zašto se „puca“ na neverovatnih 5% bruto društvenog proizvoda nije prihvatljivo.Uglavnom, sudbina ove, jedne jedine odluke usvojene tokom poslednjeg samita NATO ostaje poprilično upitna, pošto će biti ozbiljnih poteškoća u sistemu javnih finansija sa njenim sprovođenjem, a i ako se te poteškoće u sistemu javnih finansija reše – uslediće rast političkog nezadovoljstva i sve otvorenije protestovanje protiv NATO.Ili će usvojena odluka ostati neprimenjiva ili će se njena primena pretvoriti u razlog za izlazak iz NATO pojedinih evropskih zemalja (u kojima bude najviše nezadovoljstva i u kojima budu postojale političke stranke koje će takvu vrstu nezadovoljstva umeti da artikulišu).Kako se ne zameriti TrampuČini se kako je ovu čudnu deklaraciju presudno uticalo to što se evropski lideri nisu želeli zameriti Donaldu Trampu. Predsednik SAD zahteva da se lojalnost NATO dokazuje sve obimnijim kupovinama američkog oružja i našao je način da to isposluje, a lideri evropskih zemalja nisu spremni da se zamere Trampovoj administraciji, jer znaju da bi takav pristup mogao doneti mnogo problema.Povlačeći se pred Trampom, Evropljani su upali u „živo blato“ u kom vrlo lako mogu i skončati. Realno, novca za ovolika vojna izdvajanja jednostavno nema, a ako se on novim primarnim emisijama bude doštampovao (što će stvoriti velike disbalanse u evropskoj ekonomiji i verovatno uzrokovati inflaciju i/ili suštinsku devalvaciju evra), nema političke podrške da se tako potroši, između ostalog i zbog toga što nema spremnosti da se Evropa kroz novu militarizaciju brani.Završna deklaracija je čudna, zato što bi sve ovo trebali da znaju i lideri evropskih država. Samim tim i da zbog oavkvog razvoja situacije reaguju.Ćutanjem pred Trampom, učinjeno je svođenje svrhe postojanja NATO na kupovinu američkog oružja i uveravanje kako će se umesto u škole i bolnice ubuduće novac investirati u kasarne i haubice.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, nato, emisija „prorok“, komentari i analitika
svet, svet – politika, nato, emisija „prorok“, komentari i analitika
Šta se to dešava unutar NATO-a? /video/
Nikada u istoriji NATO nije objavljena čudnija završna deklaracija nakon održanog godišnjeg samita, nego što je to ove godine. Dužine jedne šlajfne i sažeta u svega 5 tačaka, od kojih je prva uvodna, a poslednja odjavna.
Zato apsurdno deluje ponavljanje o „najjačem vojnom savezu u istoriji“, kada u preostale tri tačke nema zapravo ništa drugo do obećanje da će se ubuduće trošiti pet posto bruto društvenog proizvoda na odbranu, pri čemu će 3,5% odlaziti na odbrambene rashode, a 1,5% na zaštitu kritične infrastrukture, osiguravanje otpornosti i spremnosti za delovanje i jačanje industrijske baze.
Španci, najrealnije sagledavajući okolnosti, već su zatražili izuzeće, a kako će reagovati ostale članice u narednih sedam „tranzicionih“ godina, ostaje da se vidi. Cifra je visoka, može se čak konstatovati i previsoka, jer kada se uzme u obzir da budžetska potrošnja čini trećine do polovine ukupnog bruto društvenog proizvoda, to onda znači da će za vojne namene oticati preko 10% „državnih davanja“.
Automatski, to će iziskivati smanjenje obima sredstava za socijalnu namenu, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, nauku, kulturu, sport i td.
Istovremeno, poslednja istraživanja javnog mnjenja u članicama NATO pokazuju da nedostaje spremnost za borbu. Svega 32% građana voljni su da brane svoje države od spoljne agresije, pri čemu je nivo te spremnosti nešto viši u istočnoevropskim i skandinavskim državama, dok je najniži u Francuskoj i Španiji (29%), Austriji (23%), Nemačkoj (20%) i Italiji (14%).
Višedecenijska politika demilitarizacije Evrope, uz ciljano širenje ideoloških narativa kojima su sistemski razgrađivane sve tradicije evropskih naroda stvorili su nove generacije za koje su ratovi ordinarna glupost, a svaka vrsta nasilja je apsolutno neprihvatljiva. Takvi se neće odazvati regrutacijama, niti se latiti oružja, a još kada shvate da se zbog novog kruga militarizacije Evrope i vraćanja vojničkim tradicijama uskraćuju sredstva za druge namene treba očekivati da će se to odraziti na političku dinamiku u većem broju evropskih država.
Polovina Evropljana neće da se toliko izdvaja za vojne namene, a od onih koji koji jesu za „obnavljanje“ i „osamostaljivanje“ vojnih snaga jedan deo uopšte ne vidi Rusiju kao bilo kakvu pretnju, te im obrazloženje zašto se „puca“ na neverovatnih 5% bruto društvenog proizvoda nije prihvatljivo.
Uglavnom, sudbina ove, jedne jedine odluke usvojene tokom poslednjeg samita NATO ostaje poprilično upitna, pošto će biti ozbiljnih poteškoća u sistemu javnih finansija sa njenim sprovođenjem, a i ako se te poteškoće u sistemu javnih finansija reše – uslediće rast političkog nezadovoljstva i sve otvorenije protestovanje protiv NATO.
Ili će usvojena odluka ostati neprimenjiva ili će se njena primena pretvoriti u razlog za izlazak iz NATO pojedinih evropskih zemalja (u kojima bude najviše nezadovoljstva i u kojima budu postojale političke stranke koje će takvu vrstu nezadovoljstva umeti da artikulišu).
Kako se ne zameriti Trampu
Čini se kako je ovu čudnu deklaraciju presudno uticalo to što se evropski lideri nisu želeli zameriti Donaldu Trampu. Predsednik SAD zahteva da se lojalnost NATO dokazuje sve obimnijim kupovinama američkog oružja i našao je način da to isposluje, a lideri evropskih zemalja nisu spremni da se zamere Trampovoj administraciji, jer znaju da bi takav pristup mogao doneti mnogo problema.
Povlačeći se pred Trampom, Evropljani su upali u „živo blato“ u kom vrlo lako mogu i skončati. Realno, novca za ovolika vojna izdvajanja jednostavno nema, a ako se on novim primarnim emisijama bude doštampovao (što će stvoriti velike disbalanse u evropskoj ekonomiji i verovatno uzrokovati inflaciju i/ili suštinsku devalvaciju evra), nema političke podrške da se tako potroši, između ostalog i zbog toga što nema spremnosti da se Evropa kroz novu militarizaciju brani.
Završna deklaracija je čudna, zato što bi sve ovo trebali da znaju i lideri evropskih država. Samim tim i da zbog oavkvog razvoja situacije reaguju.
Ćutanjem pred Trampom, učinjeno je svođenje svrhe postojanja NATO na kupovinu američkog oružja i uveravanje kako će se umesto u škole i bolnice ubuduće novac investirati u kasarne i haubice.
