https://lat.sputnikportal.rs/20250725/povratak-drzavnog-zlata-u-srbiju--odbrana-suvereniteta-1188234955.html
Povratak državnog zlata u Srbiju – odbrana suvereniteta
Povratak državnog zlata u Srbiju – odbrana suvereniteta
Sputnik Srbija
Povratak državnog zlata u Srbiju – odbrana suvereniteta
2025-07-25T19:45+0200
2025-07-25T19:45+0200
2025-07-25T19:45+0200
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
srbija
narodna banka srbije
zlato
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/12/1175009316_0:102:3120:1857_1920x0_80_0_0_09f997079274886d08709f3b55bf1757.jpg
Narodna banka Srbije planira da na svoje tle prenese sve svoje zlatne rezerve koje se nalaze van zemlje u ukupnoj vrednosti od oko šest milijardi dolara kako bi osigurala bezbednost zlata u periodima krize, piše Blumberg.Odbrana suvereniteta zemljeNjujorška agencija navodi da je centralna banka Srbije objavila da je vraćanjem zlata u zemlju, jer namerava da „poveća dostupnost i bezbednost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti'“.Dodaje se da je sa prvim koracima ka povratku zlata na tle Srbije započeto 2021. usred „okruženja povećane globalne neizvesnosti“.Uvođenje sankcija Rusiji koje su uključile i blokadu zlata u inostranstvu bilo je znak za mnoge zemlje da bi državno zlato ipak trebalo da ostane kod kuće, jer se tako, na neki način, obezbeđuje i ekonomska bezbednost, smatra Bušatlija.Cena i upotrebna vrednost zlata u krizamaBušatlija podseća da je cena zlata za 20 godina sa 500 evra, skočila na sadašnjih 3.500 evra za uncu, što je „strašan skok“.Cena zlata skače u vreme globalnih kriza, i ekonomskih i vojnih, ali ako neka država hoće da koristi zlato u vreme dok ratuje kod kuće ili u okolini, ona neće moći da ga proda po ceni koja važi na međunarodnoj berzi, upozorava Bušatlija.„Recimo u Drugom svetskom ratu kod nas. Oni koji su imali zlato, kilo zlata im već nakon godinu dana rata više nije vredelo kao kilo zlata, već kao kilo nečega što se može pojesti. Međutim, za državne potrebe držanje zlata ima nekog smisla. Mada u tim situacijama kad ste u ratu, pa čak i u ovim ekonomskim ratovima kojih u ovom veku ima mnogo više nego oružanih, ne može čak ni država da raspolaže zlatom. Jer je pritisnuta pa ne može da izađe na međunarodne berze i proda svoje zlato zbog raznih sankcija. A videli smo da se svakodnevno razmišlja kako napraviti još neke sankcije prema drugoj zemlji i tome nema kraja“.Što se vidi po ponašanju Evropske unije prema Rusiji, a delom i prema Kini, zaključio je Bušatlija.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250715/jorgovanka-tabakovic-zlatne-rezerve-srbije-iznose-505-tona-1187910658.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
narodna banka, zlato, srbija, odbrana, suverenitet, narodna banka, zlato, srbija, odbrana, suverenitet
narodna banka, zlato, srbija, odbrana, suverenitet, narodna banka, zlato, srbija, odbrana, suverenitet
Povratak državnog zlata u Srbiju – odbrana suvereniteta
U odluci Narodne banke da svo državno zlato vrati u Srbiju nema ništa što se ne može razumeti, jer je prebacivanje zlata u domicilni posed postalo trend već izvesno vreme, negde od 2014/2015. godine kad su Rusiji uvedene sankcije zbog Krima, kaže za Sputnjik konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija.
Narodna banka Srbije planira da na svoje tle prenese sve svoje zlatne rezerve koje se nalaze van zemlje u ukupnoj vrednosti od oko šest milijardi dolara kako bi osigurala bezbednost zlata u periodima krize, piše Blumberg.
Odbrana suvereniteta zemlje
Njujorška agencija navodi da je
centralna banka Srbije objavila da je vraćanjem zlata u zemlju, jer namerava da „poveća dostupnost i bezbednost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti'“.
Dodaje se da je sa prvim koracima ka povratku zlata na tle Srbije započeto 2021. usred „okruženja povećane globalne neizvesnosti“.
Uvođenje sankcija Rusiji koje su uključile i blokadu zlata u inostranstvu bilo je znak za mnoge zemlje da bi državno zlato ipak trebalo da ostane kod kuće, jer se tako, na neki način, obezbeđuje i ekonomska bezbednost, smatra Bušatlija.
„Kad vam je zlato čiji ste vlasnik u Americi to onda može da utiče na vašu monetarnu politiku, što se vidi i po tome koliko je zemalja blokiralo rusko zlato. A to je udar na suverenitet! Međutim, kad se govori o zlatu koje dolazi kod nas, onda se moramo malo zapitati da li mi imamo administraciju koja se bavi, ili treba da se bavi tim zlatom. I da li ona to zna i hoće...“
Cena i upotrebna vrednost zlata u krizama
Bušatlija podseća da je cena zlata za 20 godina sa 500 evra, skočila na sadašnjih 3.500 evra za uncu, što je „strašan skok“.
Cena zlata skače u vreme globalnih kriza, i ekonomskih i vojnih, ali ako neka država hoće da koristi zlato u vreme dok ratuje kod kuće ili u okolini, ona neće moći da ga proda po ceni koja važi na međunarodnoj berzi, upozorava Bušatlija.
„Recimo u Drugom svetskom ratu kod nas. Oni koji su imali zlato, kilo zlata im već nakon godinu dana rata više nije vredelo kao kilo zlata, već kao kilo nečega što se može pojesti. Međutim, za državne potrebe držanje zlata ima nekog smisla. Mada u tim situacijama kad ste u ratu, pa čak i u ovim ekonomskim ratovima kojih u ovom veku ima mnogo više nego oružanih, ne može čak ni država da raspolaže zlatom. Jer je pritisnuta pa ne može da izađe na međunarodne berze i proda svoje zlato zbog raznih sankcija. A videli smo da se svakodnevno razmišlja kako napraviti još neke sankcije prema drugoj zemlji i tome nema kraja“.
Što se vidi po ponašanju Evropske unije prema Rusiji, a delom i prema Kini, zaključio je Bušatlija.
