https://lat.sputnikportal.rs/20250722/javni-dug-evrozone-porastao-na-cak-88-odsto-bdp-a-1188114343.html
Javni dug evrozone porastao na čak 88 odsto BDP-a
Javni dug evrozone porastao na čak 88 odsto BDP-a
Sputnik Srbija
Javni dug evrozone je na kraju prvog kvartala 2025. iznosio čak 88 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda, što je blagi rast u odnosu na 87,4 odsto iz poslednjeg... 22.07.2025, Sputnik Srbija
2025-07-22T20:15+0200
2025-07-22T20:15+0200
2025-07-22T20:15+0200
ekonomija
svet – ekonomija
evrozona
banke i berza
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/17/1161611876_0:62:1200:737_1920x0_80_0_0_3b8ebd9edaa474e4b4543375a22b352c.jpg
U celoj Evropskoj uniji, nivo zaduženosti porastao je sa 81 odsto BDP u četvrtom kvartalu prošle godine na 81,8 BDP na kraju prvog tromesečja 2025.U ukupnoj strukturi duga, najveći udeo čine hartije od vrednosti - 84,2 odsto u evrozoni i 83,6 odsto u Evropskoj uniji, dok zajmovi čine 13,3 odsto u evrozoni i 13,9 odsto u EU. Valuta i depoziti učestvuju sa nešto više od 2,5 odsto - kako u evrozoni, tako u EU.Najzaduženija zemlja evrozone je i dalje Grčka sa javnim dugom koji iznosi 152,5 odsto njenog BDP, slede Italija 137,9 odsto, Francuska 114,1 odsto i Belgija 106,8 odsto.Na drugom kraju spektra su Bugarska čiji javni dug iznosi 23,9 odsto BDP, Estonija 24,1 odsto, Luksemburg 26,1 odsto i Danska 29,9 odsto.U godišnjem poređenju, Grčka je zabeležila najveći pad duga i to za 9,3 odsto, dok najveći rast zaduženosti registruje Poljska - 6,1 odsto, navodi se na veb stranici Evrostata.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet – ekonomija, evrozona, banke i berza
svet – ekonomija, evrozona, banke i berza
Javni dug evrozone porastao na čak 88 odsto BDP-a
Javni dug evrozone je na kraju prvog kvartala 2025. iznosio čak 88 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda, što je blagi rast u odnosu na 87,4 odsto iz poslednjeg kvartala 2024, objavio je danas Evrostat.
U celoj Evropskoj uniji, nivo zaduženosti porastao je sa 81 odsto BDP u četvrtom kvartalu prošle godine na 81,8 BDP na kraju prvog tromesečja 2025.
U ukupnoj strukturi duga, najveći udeo čine hartije od vrednosti - 84,2 odsto u evrozoni i 83,6 odsto u Evropskoj uniji, dok zajmovi čine 13,3 odsto u evrozoni i 13,9 odsto u EU. Valuta i depoziti učestvuju sa nešto više od 2,5 odsto - kako u evrozoni, tako u EU.
Najzaduženija zemlja evrozone je i dalje Grčka sa javnim dugom koji iznosi 152,5 odsto njenog BDP, slede Italija 137,9 odsto, Francuska 114,1 odsto i Belgija 106,8 odsto.
Na drugom kraju spektra su Bugarska čiji javni dug iznosi 23,9 odsto BDP, Estonija 24,1 odsto, Luksemburg 26,1 odsto i Danska 29,9 odsto.
U godišnjem poređenju, Grčka je zabeležila najveći pad duga i to za 9,3 odsto, dok najveći rast zaduženosti registruje Poljska - 6,1 odsto, navodi se na veb stranici Evrostata.
