https://lat.sputnikportal.rs/20250719/malo-poznata-prica-ovo-je-srpkinja-koja-je-pomerila-granice-a-redosled-je-pele-dzaja-pa---slavka-1188022934.html
Malo poznata priča! Ovo je Srpkinja koja je pomerila granice, a redosled je: Pele, Džaja, pa - Slavka
Malo poznata priča! Ovo je Srpkinja koja je pomerila granice, a redosled je: Pele, Džaja, pa - Slavka
Sputnik Srbija
U selu Široke Njive krila se sa loptom po lugovima. Krila je od oca da u Prokuplju trenira, u muškom klubu. Tu su je prozvali Džaja. A onda je na nezvaničnom... 19.07.2025, Sputnik Srbija
2025-07-19T16:31+0200
2025-07-19T16:31+0200
2025-07-19T16:31+0200
društvo
društvo
srbija
srbija – društvo
kultura
kultura – vesti
film
ženski fudbal
slavka kanjevac pešti
dragana kanjevac
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/12/1188006487_0:0:1765:994_1920x0_80_0_0_e79d239f6e239e6f2a69d43b2804c2a1.png
Dokumentarni film „Pele, Džaja, Slavka” prati igračku i trenersku karijeru, neprekidni rad u sportu i borbu za pravo na životni poziv. Moćnu, ali i bolnu, herojsku sagu o upornosti i umeću primanja pobeda i poraza potpisuje Dragana Kanjevac, filmski dokumentarista, publicista i novinar.Njena glavna junakinja je i njena sestra, od strica, za čiju je sportsku karijeru oduvek znala, ali je malo znala o sportu. Kada je videla kako Slavka Kanjevac na jednom snimku iz prošlog veka vodi loptu, kako dribla i udara glavom, shvatila je da je u pitanju neverovatno umeće.„Imala sam i potrebu da podržim žensku liniju. Jug Srbije u to vreme, to je bila izuzetno patrijahalna sredina. Patrijahalno ne znači loše, ali nije bilo povoljno za žene. One su imale posebne zadatke, posebna ograničenja, a ona se bavila nečim što nije za žensko, bila je polu muškarac. Uz to ideš po poljanama sa dečacima, muškarcima, da te drugi ne vide. I to je bilo sporno“, kaže autorka za Sputnjik i dodaje:Povratak izvorištu Dragane KanjevacTematski, film „Pele, Džaja, Slavka” drugačiji je od prethodnih ostvarenja Dragane Kanjevac. Tematski i stilski na suprotnom polu od njenog najgledanijeg filma „Sonja“, koji istražuje život i smrt Sonje Savić, čuvene srpske glumice, seks i simbola pobune.Autorka je napravila veliki iskorak dubinom dokumentarističkog pristupa, za koji kaže da je došao prirodno, sa godinama.Tešku priču žene koja je 1972. počela da trenira fudbal u niškom „Mašincu“, dobrim delom je smestila upravo u Slavkine rodne Široke Njive. Idilični predeli sela koje danas zvanično ima samo jednog stanovnika, kontrast su sa burama u karijeri i životu Slavke Kanjevac, ali i slika mira sa kojim je prihvatala poraze na svom hrabrom putu, u borbi za isto pravo da radi ono što voli, kao i muškarci.„To je za mene kao povratak izvorištu. Svi mi koji smo rođeni u gradu, pogotovo ako smo prva generacija, kao ja, pomalo smo kao janjičari. Više volimo da budemo Beograđani od rođenih. Naš urbani identitet nam je najbliži, a zapravo, zapostavljamo širi, naše poreklo. To mi nije bio motiv, ali mi je bilo ispunjavajuće da se na taj način povežem sa delom porodice, sa tim krajem. Ono što je isti motiv sa „Sonjom, to je ispravljanje krive Drine“.Slavkina knjiga naslova, osnova knjige snimanjaDokumentarnu osnovu filma čini ručno pravljena knjiga, novinska arhiva igračke karijere, koju je napravila, zapisi, zapažanja i sećanja koja je Slavka beležila, ali i polučasovna emisija TV Beograd iz 1976. , portret mlade sportistkinje Slavke Kanjevac „Pesnikinja u šesnaestercu”, autora Vojkana Milenkovića.Snimljen je uz podršku Filmskog centra Srbije i Kancelarije poverenice za zaštitu ravnopravnosti, jer je njegova tema i ženska solidarnost, položaja žene, njena borba koja traje i danas, ne samo na fudbalskom terenu.Jugoslovenska moderna i zaostala EvropaSlavka Kanjevac proglašena je najboljom golgeterkom, „mašinom za golove” na nezvaničnom evropskom prvenstvu u Mentonu 1976. godine. Uspeh naših fudbalerki u Francuskoj je ostao u debeloj senci Evropskog šampionata u fudbalu odigranog na beogradskoj Marakani. Iako je naša reprezentacija loše prošla, prvi put je domaćin bila zemlja sa istoka kontinenta, socijalistička, slovenska.„Paradoksalno, njoj brane da igra fudbal, a istovremeno se dešava snažan modernizacijski zamah. Socijalistička Jugoslavija je bila zemlja moderne, usvajala je sve vrste inovacija i čak prednjačila u nekim stvarima nad zemljama zapadne Evrope. Slavki u patrijarhalnoj sredini ne daju da igra fudbal, a opet osnivaju 1969. prvi ženski fudbalski klub. U isto vreme u Velikoj Britaniji traje zabrana, od 1921. do 1971. Pedeset godina u Britaniji nije smeo da se igra organizovani ženski fudbal, jer ne utiče dobro na žensko telo. U isto vreme, u Nišu, postoji klub u kome devojke igraju. Snalaze se, ali postižu uspehe“.Slavka nije dočekala punu ravnopravnostJunakinja filma u jednom momentu je bila i predsednik muškog fudbalskog kluba. Danas uživa veliko poštovanje u svetu fudbala, a posebno u njegovoj Kući. Slavka Kanjevac danas je selektor regiona Zapadne Srbije za mlađe kategorije.Trenira devojčice koje uživaju u fudbalu, kao u svakom drugom sportu, bez pritiska okoline kakvu su preživele i njene saigračice u prošlom veku, koje se takođe govore u filmu. One su se presvlačile ispod drveta, a u zemunskoj „Slozi“ same zidale svlačionice. Sponzorisali su ih džakovima brašna.„Moja junakinja nije dočekala punu ravnopravnost, ali ženski fudbal je sačuvao nešto što nema muški, koji je industrijska grana. „Amater“ je od „amor“, čovek koji voli, to je ljubav, to je zaljubljenik. Iako nisu sve amaterke, sačuvala se ljubav prema sportu, sačuvala se čistota igre i odnosa prema sportu, baš zbog toga što nije toliko profitabilan“, kaže na kraju razgovora za Sputnjik autorka.Premijera na Martovskom festivaluFilm „Pele, Džaja, Slavka”, o ženi koja je pomerala granice, ne samo u fudbalu, u društvu koje nije bilo spremno da prihvati da i žene mogu da pobeđuju u najpopularnijem sportu na svetu, premijerno će biti prikazan na jesen, na odloženom Martovskom festivalu.Proizveden je u produkciji Beomedija kreativne produkcije. Kameru potpisuje Aleksa Bartol, a montirao je Obrad Popović.Iza Dragane Kanjevac je i dokumentarni filmov „Njujork – 6 sati ranije”, o srpskoj zajednici u Njujorku i njegovim vezama sa Beogradom. Koautor je filma „Akademija Republika” koji govori o legendarnom beogradskom klubu „Akademija“.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
društvo, srbija, srbija – društvo, kultura, kultura – vesti, film, ženski fudbal, slavka kanjevac pešti, dragana kanjevac
društvo, srbija, srbija – društvo, kultura, kultura – vesti, film, ženski fudbal, slavka kanjevac pešti, dragana kanjevac
Malo poznata priča! Ovo je Srpkinja koja je pomerila granice, a redosled je: Pele, Džaja, pa - Slavka
U selu Široke Njive krila se sa loptom po lugovima. Krila je od oca da u Prokuplju trenira, u muškom klubu. Tu su je prozvali Džaja. A onda je na nezvaničnom prvenstvu u Francuskoj 1976. proglašena golgeterkom Evrope. Upornost i snaga Slavke Kanjevac u "muškom sportu" i danas grade srpski ženski fudbal. Život ove "mašine za golove" prenet je na film.
Dokumentarni film „Pele, Džaja, Slavka” prati igračku i trenersku karijeru, neprekidni rad u sportu i borbu za pravo na životni poziv. Moćnu, ali i bolnu, herojsku sagu o upornosti i umeću primanja pobeda i poraza potpisuje Dragana Kanjevac, filmski dokumentarista, publicista i novinar.
Njena glavna junakinja je i njena sestra, od strica, za čiju je sportsku karijeru oduvek znala, ali je malo znala o sportu. Kada je videla kako Slavka Kanjevac na jednom snimku iz prošlog veka vodi loptu, kako dribla i udara glavom, shvatila je da je u pitanju neverovatno umeće.
„Imala sam i potrebu da podržim žensku liniju. Jug Srbije u to vreme, to je bila izuzetno patrijahalna sredina. Patrijahalno ne znači loše, ali nije bilo povoljno za žene. One su imale posebne zadatke, posebna ograničenja, a ona se bavila nečim što nije za žensko, bila je polu muškarac. Uz to ideš po poljanama sa dečacima, muškarcima, da te drugi ne vide. I to je bilo sporno“, kaže autorka za Sputnjik i dodaje:
„Znala sam na početku da ću imati kadar gde šutira loptu sa velike poljane u selu. Nije bilo šanse da tu igra. Rekla sam, Slavka, ima da šutneš loptu nasred Laza, tako se zove poljana. Tako je i bilo“.
Povratak izvorištu Dragane Kanjevac
Tematski, film „Pele, Džaja, Slavka” drugačiji je od prethodnih ostvarenja Dragane Kanjevac. Tematski i stilski na suprotnom polu od njenog najgledanijeg filma „Sonja“, koji istražuje život i smrt Sonje Savić, čuvene srpske glumice, seks i simbola pobune.
Autorka je napravila veliki iskorak dubinom dokumentarističkog pristupa, za koji kaže da je došao prirodno, sa godinama.
Tešku priču žene koja je 1972. počela da trenira fudbal u niškom „Mašincu“, dobrim delom je smestila upravo u Slavkine rodne Široke Njive. Idilični predeli sela koje danas zvanično ima samo jednog stanovnika, kontrast su sa burama u karijeri i životu Slavke Kanjevac, ali i slika mira sa kojim je prihvatala poraze na svom hrabrom putu, u borbi za isto pravo da radi ono što voli, kao i muškarci.
„To je za mene kao povratak izvorištu. Svi mi koji smo rođeni u gradu, pogotovo ako smo prva generacija, kao ja, pomalo smo kao janjičari. Više volimo da budemo Beograđani od rođenih. Naš urbani identitet nam je najbliži, a zapravo, zapostavljamo širi, naše poreklo. To mi nije bio motiv, ali mi je bilo ispunjavajuće da se na taj način povežem sa delom porodice, sa tim krajem. Ono što je isti motiv sa „Sonjom, to je ispravljanje krive Drine“.
Slavkina knjiga naslova, osnova knjige snimanja
Dokumentarnu osnovu filma čini ručno pravljena knjiga, novinska arhiva igračke karijere, koju je napravila, zapisi, zapažanja i sećanja koja je Slavka beležila, ali i polučasovna emisija TV Beograd iz 1976. , portret mlade sportistkinje Slavke Kanjevac „Pesnikinja u šesnaestercu”, autora Vojkana Milenkovića.
Snimljen je uz podršku Filmskog centra Srbije i Kancelarije poverenice za zaštitu ravnopravnosti, jer je njegova tema i ženska solidarnost, položaja žene, njena borba koja traje i danas, ne samo na fudbalskom terenu.
Jugoslovenska moderna i zaostala Evropa
Slavka Kanjevac proglašena je najboljom golgeterkom, „mašinom za golove” na nezvaničnom evropskom prvenstvu u Mentonu 1976. godine. Uspeh naših fudbalerki u Francuskoj je ostao u debeloj senci Evropskog šampionata u fudbalu odigranog na beogradskoj Marakani. Iako je naša reprezentacija loše prošla, prvi put je domaćin bila zemlja sa istoka kontinenta, socijalistička, slovenska.
„Paradoksalno, njoj brane da igra fudbal, a istovremeno se dešava snažan modernizacijski zamah. Socijalistička Jugoslavija je bila zemlja moderne, usvajala je sve vrste inovacija i čak prednjačila u nekim stvarima nad zemljama zapadne Evrope. Slavki u patrijarhalnoj sredini ne daju da igra fudbal, a opet osnivaju 1969. prvi ženski fudbalski klub. U isto vreme u Velikoj Britaniji traje zabrana, od 1921. do 1971. Pedeset godina u Britaniji nije smeo da se igra organizovani ženski fudbal, jer ne utiče dobro na žensko telo. U isto vreme, u Nišu, postoji klub u kome devojke igraju. Snalaze se, ali postižu uspehe“.
Slavka nije dočekala punu ravnopravnost
Junakinja filma u jednom momentu je bila i predsednik muškog fudbalskog kluba. Danas uživa veliko poštovanje u svetu fudbala, a posebno u njegovoj Kući. Slavka Kanjevac danas je selektor regiona Zapadne Srbije za mlađe kategorije.
Trenira devojčice koje uživaju u fudbalu, kao u svakom drugom sportu, bez pritiska okoline kakvu su preživele i njene saigračice u prošlom veku, koje se takođe govore u filmu. One su se presvlačile ispod drveta, a u zemunskoj „Slozi“ same zidale svlačionice. Sponzorisali su ih džakovima brašna.
„Moja junakinja nije dočekala punu ravnopravnost, ali ženski fudbal je sačuvao nešto što nema muški, koji je industrijska grana. „Amater“ je od „amor“, čovek koji voli, to je ljubav, to je zaljubljenik. Iako nisu sve amaterke, sačuvala se ljubav prema sportu, sačuvala se čistota igre i odnosa prema sportu, baš zbog toga što nije toliko profitabilan“, kaže na kraju razgovora za Sputnjik autorka.
Premijera na Martovskom festivalu
Film „Pele, Džaja, Slavka”, o ženi koja je pomerala granice, ne samo u fudbalu, u društvu koje nije bilo spremno da prihvati da i žene mogu da pobeđuju u najpopularnijem sportu na svetu, premijerno će biti prikazan na jesen, na odloženom Martovskom festivalu.
Proizveden je u produkciji Beomedija kreativne produkcije. Kameru potpisuje Aleksa Bartol, a montirao je Obrad Popović.
Iza Dragane Kanjevac je i dokumentarni filmov „Njujork – 6 sati ranije”, o srpskoj zajednici u Njujorku i njegovim vezama sa Beogradom. Koautor je filma „Akademija Republika” koji govori o legendarnom beogradskom klubu „Akademija“.
