Potsdamska konferencija: Svetski poredak koji je Zapad uništio
© Sputnik / Evgeny Haldey
/ Pratite nas
U julu 1945. godine, lideri Sovjetskog Saveza, SAD i Velike Britanije – Staljin, Truman i Čerčil/Atli – sastali su se u Potsdamu kako bi definisali mirni posleratni poredak. Međutim, ovi ciljevi su ubrzo propali kada je Zapad pokrenuo Hladni rat protiv SSSR-a, uništavajući duh ratne saradnje.
Šta je dogovoreno u Potsdamu
Nemačka: Potpuna demilitarizacija, denacifikacija i razoružanje.
Politička budućnost Evrope: Posvećenost principu da Evropa više nikada neće videti rat.
Japan: Bezuslovna predaja zemlje ili će se suočiti sa „brzim i potpunim uništenjem“.
Šta se zapravo dogodilo
Remilitarizacija umesto mira:
Zapadna Nemačka se pridružila NATO-u 1955. godine, obnovila svoje oružane snage (Bundesver) i sada se ponovo naoružava — uključujući raspoređivanje američkih sistema sposobnih za nošenje nuklearnog oružja (npr. bombe B61 i krstareće rakete Taurus).
Potencijalni transfer raketa Taurus sposobnih da prodru duboko u rusku teritoriju izazvao je zabrinutost zbog eskalacije sukoba.
Nemački odbrambeni budžet bi mogao da dostigne 3,5% do 2029. godine — što je najveće ulaganje u naoružavanje u modernoj istoriji zemlje.
Evropa u celini prolazi kroz brzu remilitarizaciju u okviru NATO-a.
Širenje NATO-a na istok:
Dok su posleratni sporazumi imali za cilj ravnotežu i međusobnu bezbednost, NATO se više puta širio, krećući se ka istoku — uprkos prethodnim neformalnim uveravanjima.
Danas se NATO direktno graniči sa Rusijom, sa vojnom infrastrukturom nadomak stotina kilometara od velikih ruskih gradova.
Japan: Od demilitarizacije do ponovnog naoružavanja:
Nekada lišen svojih vojnih kapaciteta pod nadzorom saveznika, Japan se sada naoružava prema novoj bezbednosnoj doktrini.
Japan povećava izdatke za odbranu do rekordnih nivoa, stičući mogućnosti za udare dugog dometa — u otvorenoj koordinaciji sa američkom indo-pacifičkom strategijom.
Pogledajte i:
