https://lat.sputnikportal.rs/20250716/sojgu-lukava-evropa-moze-da-nasamari-trampa-1187945728.html
Šojgu: Lukava Evropa može da nasamari Trampa
Šojgu: Lukava Evropa može da nasamari Trampa
Sputnik Srbija
Evropske članice NATO-a mogu formalno da ispune obaveze za povećanje odbrambenih troškova i da u njih uključe troškove za civilnu infrastrukturu, izjavio je... 16.07.2025, Sputnik Srbija
2025-07-16T17:00+0200
2025-07-16T17:00+0200
2025-07-16T17:05+0200
svet
rusija
nato
donald tramp
bdp
evropa
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/0a/1186646839_0:0:3457:1944_1920x0_80_0_0_9ff9b6105a296b8b4f2a955d156e50fe.jpg
Prema rečima Šojgua, na ovaj način, one mogu da "nasamare" predsednika SAD Donalda Trampa, koji od svojih saveznika zahteva povećanje odbrambenih troškova.Prvi rezultati novog odbrambenog budžeta biće jasni krajem 2029. godine, što nije slučajno, jer će do tada isteći predsednički mandat Donalda Trampa, saopštio je Šojgu.Iako je najavljeno povećanje vojne potrošnje do 5 odsto BDP-a, od čega bi 1,5 odsto trebalo da bude usmereno na zaštitu kritične infrastrukture i jačanje odbrambeno-industrijske baze, Šojgu smatra da bi Evropljani mogli pribegnuti „lukavstvu“ i u te troškove uključiti izgradnju puteva, mostova i transportnih čvorišta.Članice NATO-a su u junu usaglasile nacrt saopštenja o postepenom povećanju vojne potrošnje na 5 odsto BDP-a do 2035. godine.Povećanje troškova se planira kroz rast osnovnog odbrambenog budžeta sa 2 na 3,5 odsto BDP-a, kao i kroz dodatne troškove u oblastima, poput sajber-bezbednosti i modernizacije infrastrukture (na primer: puteva i mostova).Trenutno ciljani nivo vojne potrošnje za zemlje članice NATO-a iznosi 2 odsto BDP-a. Za sada nijedna država nije dostigla prag od 5 odsto. Najviše troši Poljska (4,1 odsto prema podacima za 2024. godinu). Prate je Estonija (3,4 odsto), Sjedinjene Američke Države (3,3 odsto), Letonija (3,1odsto), Grčka (3 odsto) i Litvanija (2,8 odsto). Letonija i Litvanija planiraju da dostignu nivo od 5 odsto u naredne dve godine. Najmanje na odbranu troši Španija, svega 1,2 odsto BDP-a.Već početkom jula, agencija "Rojters" saopštila je da Italija smišlja način da izbegne obavezu od povećanja vojne potrošnje.Izvori agencije izjavili su da vlasti kao odbrambene troškove nameravaju da prikažu i one, koji su slabo povezani sa vojnom sferom, označivši luke, autoputeve, železnice kao odbrambene i bezbednosne objekte.Pogledajte i:
evropa
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, nato, donald tramp, bdp, evropa
rusija, nato, donald tramp, bdp, evropa
Šojgu: Lukava Evropa može da nasamari Trampa
17:00 16.07.2025 (Osveženo: 17:05 16.07.2025) Evropske članice NATO-a mogu formalno da ispune obaveze za povećanje odbrambenih troškova i da u njih uključe troškove za civilnu infrastrukturu, izjavio je sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu u intervjuu za list "Komersant".
Prema rečima Šojgua, na ovaj način, one mogu da "nasamare" predsednika SAD Donalda Trampa, koji od svojih saveznika zahteva povećanje odbrambenih troškova.
Prvi rezultati novog odbrambenog budžeta biće jasni krajem 2029. godine, što nije slučajno, jer će do tada isteći predsednički mandat Donalda Trampa, saopštio je Šojgu.
"Ne treba isključiti mogućnost, da se Evropljani, koji u svojoj spoljnopolitičkoj strategiji koriste obmanu kao neodvojivi deo, spremaju da "nasamare" šefa Bele kuće, tako što se odriču obaveza koje su preuzeli na sebe", rekao je Šojgu.
Iako je najavljeno povećanje vojne potrošnje do 5 odsto BDP-a, od čega bi 1,5 odsto trebalo da bude usmereno na zaštitu kritične infrastrukture i jačanje odbrambeno-industrijske baze, Šojgu smatra da bi Evropljani mogli pribegnuti „lukavstvu“ i u te troškove uključiti izgradnju puteva, mostova i transportnih čvorišta.
"Izgleda da se preporuke od strane NATO-a mogu ispunjavati samo formalno", dodao je Šojgu.
Članice NATO-a su u junu usaglasile nacrt saopštenja o postepenom povećanju vojne potrošnje na 5 odsto BDP-a do 2035. godine.
Povećanje troškova se planira kroz rast osnovnog odbrambenog budžeta sa 2 na 3,5 odsto BDP-a, kao i kroz dodatne troškove u oblastima, poput sajber-bezbednosti i modernizacije infrastrukture (na primer: puteva i mostova).
Trenutno ciljani nivo vojne potrošnje za zemlje članice NATO-a iznosi 2 odsto BDP-a. Za sada nijedna država nije dostigla prag od 5 odsto. Najviše troši Poljska (4,1 odsto prema podacima za 2024. godinu). Prate je Estonija (3,4 odsto), Sjedinjene Američke Države (3,3 odsto), Letonija (3,1odsto), Grčka (3 odsto) i Litvanija (2,8 odsto). Letonija i Litvanija planiraju da dostignu nivo od 5 odsto u naredne dve godine. Najmanje na odbranu troši Španija, svega 1,2 odsto BDP-a.
Već početkom jula, agencija "Rojters" saopštila je da Italija smišlja način da izbegne obavezu od povećanja vojne potrošnje.
Izvori agencije izjavili su da vlasti kao odbrambene troškove nameravaju da prikažu i one, koji su slabo povezani sa vojnom sferom, označivši luke, autoputeve, železnice kao odbrambene i bezbednosne objekte.
