Prelazi li Amerika definitivno na stranu Ukrajine – tako gube i stolicu u pregovorima
17:35 14.07.2025 (Osveženo: 17:46 14.07.2025)
© Sputnik / Pavel Lisicыn
/ Pratite nas
Sedmodnevni boravak Kita Keloga, specijalnog izaslanika predsednika Amerike, u Kijevu, verovatno je povezan sa razmatranjem dalje vojne podrške Vašingtona Ukrajini. I kako se u određenim medijima navodi, da konkretno pomaže u izradi nekih ratnih planova i da ih odobrava i usklađuje i koordinira te ratne napore Kijeva, ocenjuje novinar Bojan Bilbija.
Bilbija smatra da imajući u vidu tu ulogu, Kelog ne može više da bude neutralan posrednik u pregovorima Moskve i Kijeva, iako Rusija ističe da je važno da on ostane u toj ulozi.
„Time mu šalju poruku da ako se jednostrano svrsta na stranu Kijeva i počne da pomaže njihovim ratnim naporima da će ga to suštinski izbaciti iz uloge posrednika u mirovnim pregovorima,“ kaže Bilbija.
Kelog je prema rečima šefa kabineta Vladimira Zelenskog, Andreja Jermak, došao sa nekoliko tema za razgovor, uključujući isporuku oružja i saradnju između dveju zemalja.
Upitan tajming
„Kelog bi trebalo da bude neutralan u razgovorima i da predstavlja glas razuma, ali očito da je ovom svojom posetom signalizirao da je više na strani Kijeva. Poseta je sporna i jer se u ovom momentu priča o isporuci oružja Kijevu od strane Amerike, ali i kako stižu drugi glasovi, o tome da je Tramp spreman da prihvati predloge Zelenskog koje je on izneo pre dve nedelje na samitu NATO-a vezano za rešavanje sukoba u Ukrajini. Dakle, po nacrtima Zelenskog, a jasno je da to što on predlaže ne može da bude kompromisno rešenje, već plan koju nameće jedna strana. Ako se i Tramp i Kelog praktično stavljaju sada više na stranu Zelenskog onda mi se čini da se ti pregovori neće moći tako lako nastaviti,“ ocenjuje Bilbija.
Po njegovim rečima, sada deluje da se klatno zapada opet pomera ka Ukrajini i u tom slučaju Tramp ne može više da igra ulogu neutralnog i objektivnog posrednika.
„To je sada jedna spirala loših vesti, a sve to zato što Moskva ne želi da odustane od svojih zacrtanih ciljeva. Vreme im je dalo za pravo, jer ruska strana u ovom sukobu napreduje i apsolutno nema razloga da se odustane od proklamovanih ciljeva u pregovorima, i da Rusija popušta i smanjuje svoje zahteve koji nisu maksimalistički. Naročito kada ona svakog dana napreduje na frontu,“ kaže Bilbija.
Amerika pre ruke
S obzirom da je Evropa radikalno na strani Ukrajine, dodaje on, i ne želi ni da čuje nikakvo popuštanje prema Moskvi očigledno je da sa Zapada vidimo i po ovim potezima Amerike, ne postoji spremnost da se Kijev dovoljno pritisne da pristane na kompromisno rešenje zasnovano na realnosti na terenu.
„I dalje se insistira na formuli koja je od početka prisutna, a to je da Rusija mora da doživi strateški poraz. Pošto se to neće desiti, sada vidimo i te najave da bi Vašington mogao da uvodi neke nove sankcije Rusiji u vezi ruske nafte. Tako bi joj smanjili prihode od prodaje te nafte, a to naravno onda pogađa mnogo širi krug zemalja, među kojima i neke veoma moćne kao što su Kina i Indija. Mislim da je sve to put koji ne vodi ni ka rešenju ni ka stabilizaciji u svetu i lično imam utisak da Donald Tramp želi da se otarasi tog balasta koji se zove Ukrajina i da se posveti temama koje su zaista od vitalnog značaja za Ameriku i njega kao predsednika, ali mu to neće dozvoliti duboka država,“ kaže Bilbija.
Naš sagovornik ističe da Tramp ima dosta toga što je u predizbornoj kampanji obećao Amerikancima na unutrašnjem planu, a sa čim još nije počeo da se bavi. U tome ga ometaju upravo ovakva pitanja poput nerešenog ukrajinskog sukoba za koje je takođe dao obećanje u predizbornoj kampanji.
