https://lat.sputnikportal.rs/20250713/osniva-se-prvi-naucni-centar-za-proucavanje-svesti-kod-zivotinja-uz-pomoc-vestacke-inteligencije-1187819184.html
Osniva se prvi naučni centar za proučavanje svesti kod životinja uz pomoć veštačke inteligencije
Osniva se prvi naučni centar za proučavanje svesti kod životinja uz pomoć veštačke inteligencije
Sputnik Srbija
Na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka 30. septembra počinje sa radom prvi svetski naučni centar posvećen proučavanju svesti kod životinja, uključujući i... 13.07.2025, Sputnik Srbija
2025-07-13T13:35+0200
2025-07-13T13:35+0200
2025-07-13T13:35+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/0d/1182628164_0:20:1024:596_1920x0_80_0_0_845e63700e325c38d9d8dae9a2ac683b.jpg
Centar za svest životinja "Džeremi Koler", vredan četiri miliona funti, okuplja međunarodne stručnjake iz različitih oblasti, uključujući neuronauku, filozofiju, veterinu, pravo, evolutivnu biologiju, komparativnu psihologiju, kompjuterske nauke, ekonomiju i veštačku inteligenciju, piše britanski "Gardijan".Jedan od najzapaženijih projekata biće usmeren na istraživanje načina na koje veštačka inteligencija (AI) može pomoći ljudima da "razgovaraju" sa svojim kućnim ljubimcima, kao i na potencijalne opasnosti ako se ta tehnologija zloupotrebi.On, međutim, upozorava da AI često generiše odgovore koji više prijaju korisnicima nego što odražavaju stvarnost, što može imati štetne posledice po dobrobit životinja.„Potrebni su nam hitni etički okviri za odgovornu upotrebu AI kada su životinje u pitanju. Trenutno u toj oblasti ne postoji nikakav oblik regulacije“, naglasio je Berč.Još jedno ključno pitanje za centar biće automatizacija u poljoprivredi.„Digitalizacija i automatizacija farmi napreduju velikom brzinom, a gotovo bez ikakve javne rasprave. To otvara brojna etička pitanja, kao što je pitanje da li je u redu ukloniti ljudsku brigu iz odnosa sa životinjama na farmama“, objašnjava Berč.Centar će, kako dodaje britanski list, sarađivati sa nevladinim organizacijama na razvoju preporuka i istraživanja, kao i međunarodno priznatih smernica.Profesor Džef Sebo sa Njujorškog univerziteta ističe da su pitanja svesti životinja, uticaja AI na njih i odnosa društva prema životinjama među „najvažnijim, najkompleksnijim izazovima savremenog sveta“.„Ljudi dele planetu sa milionima drugih vrsta i trilionima pojedinačnih životinja. Uticaj koji imamo na njih je ogroman, bilo da to želimo ili ne“, poručio je Sebo.Profesorka Kristin Endrjuz, član upravnog odbora centra, smatra da proučavanje svesti kod životinja može doprineti razumevanju ljudske svesti i pomoći u medicinskim situacijama poput moždanih udara.Osnivač centra, Džeremi Koler, izjavio je da mu je cilj da promeni stavove ljudske vrste dodajući da će čovek moći da sagleda propuste u načinu na koji se ophodi prema životinjama tek kada bude bolje razumeo kako životinje osećaju i komuniciraju.„Baš kao što je kamen iz Rozete pomogao u dešifrovanju hijeroglifa, verujem da AI može pomoći da dešifrujemo kako životinje doživljavaju interakcije sa ljudima“, zaključio je Koler.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
Osniva se prvi naučni centar za proučavanje svesti kod životinja uz pomoć veštačke inteligencije
Na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka 30. septembra počinje sa radom prvi svetski naučni centar posvećen proučavanju svesti kod životinja, uključujući i one koje su evolutivno veoma udaljene od ljudi, poput insekata, rakova i sipe.
Centar za svest životinja "Džeremi Koler", vredan četiri miliona funti, okuplja međunarodne stručnjake iz različitih oblasti, uključujući neuronauku, filozofiju, veterinu, pravo, evolutivnu biologiju, komparativnu psihologiju, kompjuterske nauke, ekonomiju i veštačku inteligenciju, piše britanski "Gardijan".
Jedan od najzapaženijih projekata biće usmeren na istraživanje načina na koje veštačka inteligencija (AI) može pomoći ljudima da "razgovaraju" sa svojim kućnim ljubimcima, kao i na potencijalne opasnosti ako se ta tehnologija zloupotrebi.
„Ljudi vole da u svojim ljubimcima vide ljudske osobine, a sa razvojem veštačke inteligencije, mogućnosti komunikacije će se značajno proširiti“, izjavio je profesor Džonatan Berč, direktor centra.
On, međutim, upozorava da AI često generiše odgovore koji više prijaju korisnicima nego što odražavaju stvarnost, što može imati štetne posledice po dobrobit životinja.
„Potrebni su nam hitni etički okviri za odgovornu upotrebu AI kada su životinje u pitanju. Trenutno u toj oblasti ne postoji nikakav oblik regulacije“, naglasio je Berč.
Još jedno ključno pitanje za centar biće automatizacija u poljoprivredi.
„Digitalizacija i automatizacija farmi napreduju velikom brzinom, a gotovo bez ikakve javne rasprave. To otvara brojna etička pitanja, kao što je pitanje da li je u redu ukloniti ljudsku brigu iz odnosa sa životinjama na farmama“, objašnjava Berč.
Centar će, kako
dodaje britanski list, sarađivati sa nevladinim organizacijama na razvoju preporuka i istraživanja, kao i međunarodno priznatih smernica.
Profesor Džef Sebo sa Njujorškog univerziteta ističe da su pitanja svesti životinja, uticaja AI na njih i odnosa društva prema životinjama među „najvažnijim, najkompleksnijim izazovima savremenog sveta“.
„Ljudi dele planetu sa milionima drugih vrsta i trilionima pojedinačnih životinja. Uticaj koji imamo na njih je ogroman, bilo da to želimo ili ne“, poručio je Sebo.
Profesorka Kristin Endrjuz, član upravnog odbora centra, smatra da proučavanje svesti kod životinja može doprineti razumevanju ljudske svesti i pomoći u medicinskim situacijama poput moždanih udara.
„Ne znamo šta čini ljude svesnima, niti kako se svest uključuje i isključuje. Ali znamo da odgovori leže u proučavanju jednostavnijih organizama“, rekla je ona.
Osnivač centra, Džeremi Koler, izjavio je da mu je cilj da promeni stavove ljudske vrste dodajući da će čovek moći da sagleda propuste u načinu na koji se ophodi prema životinjama tek kada bude bolje razumeo kako životinje osećaju i komuniciraju.
„Baš kao što je kamen iz Rozete pomogao u dešifrovanju hijeroglifa, verujem da AI može pomoći da dešifrujemo kako životinje doživljavaju interakcije sa ljudima“, zaključio je Koler.
