https://lat.sputnikportal.rs/20250710/nbs-nemamo-dug-prema-mmf-sredstva-stend-baj-aranzmana-nisu-povucena-u-celosti-1187750945.html
NBS: Nemamo dug prema MMF, sredstva stend-baj aranžmana nisu povučena u celosti
NBS: Nemamo dug prema MMF, sredstva stend-baj aranžmana nisu povučena u celosti
Sputnik Srbija
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da nema dug prema Međunarodnom monetarnom fondu, a da spoljnih dug zemlje iznosi 49 milijardi evra, a njegovo učešće... 10.07.2025, Sputnik Srbija
2025-07-10T18:18+0200
2025-07-10T18:18+0200
2025-07-10T18:18+0200
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
mmf
nbs
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/1a/1171518978_0:0:2112:1188_1920x0_80_0_0_2073693933c72b0ef004f88f9b31abae.png
NBS je u saopštenju povodom, kako se navodim, neistinitih medijskih navoda da je spoljni dug Srbije 50 milijardi evra i da su najveći dugovi prema domaćoj privredi, MMF-u i Kinezima, dodala da sredstva koja su bila planirana stend-baj aranžmanom sa MMF iz 2022. godine u ukupnom iznosu od 1,9 milijardi specijalnih prava vučenja (oko 2,4 milijarde evra), a koja su bila namenjena makroekonomskoj stabilnosti u uslovima svetske energetske krize, nisu povučena u celosti, već u iznosu od 1,2 milijarde evra kroz dve tranše zajedno posmatrano.''Nakon završetka drugog razmatranja ovog programa, a s obzirom na akumuliranje znatnog iznosa deviznih rezervi, stvaranje fiskalnog prostora i održivo finansiranje platnog bilansa, u preostalom trajanju ovaj aranžman je bio tretiran kao aranžman iz predostrožnosti. U međuvremenu je taj aranžman zamenjen novim vidom saradnje u okviru Instrumenta za koordinaciju politika koji ne podrazumeva povlačenje finansijskih sredstava. Takođe, važno je naglasiti da alokacije specijalnih prava vučenja Međunarodnog monetarnog fonda nemaju obavezu vraćanja glavnice, već se samo kamata izmiruje na tromesečnom nivou, a imaju za cilj da utiču pozitivno na jačanje rezervi i otpornosti zemlje na eksterne rizike'', navodi se u saopštenju.Kako je navedeno, od ukupnog spoljnog duga javnog sektora od 26,4 milijarde evra na kraju marta, dug države prema Međunarodnom monetarnom fondu iznosi 2,4 milijarde evra, što čini 9 odsto ukupnog spoljnog duga države i polovina duga se odnosi se na sredstva Međunarodnog monetarnog fonda po osnovu alokacije specijalnih prava vučenja, a polovina na sredstva povučena u okviru stend-baj aranžmana iz 2022. godine.Prema poslednjim raspoloživim podacima NBS za mart ove godine, spoljni dug zemlje iznosi 49 milijardi evra, a njegovo učešće u BDP-u iznosi 58,6 odsto i smanjeno je u odnosu na kraj 2024. kada je iznosilo 59,2 odsto.Od ukupnog spoljnog duga, spoljni dug javnog sektora iznosi 26,4 milijarde evra, ili 53,8 odsto ukupnog spoljnog duga.U okviru privatnog sektora, dug privrede prema inostranstvu iznosi 19,1 milijardu evra ili 39 odsto ukupnog spoljnog duga, dok dug banaka iznosi 7,2 odsto ukupnog spoljnog duga, navedeno je u saopštenju NBS.U odnosu na kraj 2024. stanje spoljnog duga je povećano za blizu 252 miliona evra, u potpunosti po osnovu rasta zaduživanja privatnog sektora, dok je spoljni dug javnog sektora smanjen za 266 miliona evra.Najveći deo spoljnog duga javnog sektora predstavlja dug po osnovu emitovanih evroobveznica na međunarodnom tržištu od blizu 9 milijardi evra, za kojim slede sredstva od međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od 7,83 milijardi evra, u koje spada i Međunarodni monetarni fond, dok se na dug prema stranim vladama, razvojnim bankama i agencijama stranih vlada odnosi 7,2 milijarde evra.''Spoljni dug zemlje predstavlja ukupan spoljni dug rezidenata Srbije prema inostranstvu – države i privatnog sektora, tj. dug države, domaće privrede, banaka i ostalih sektora prema inostranstvu. Iz same definicije spoljnog duga proizilazi da u okviru spoljnog duga ne mogu biti najveća dugovanja prema domaćoj privredi, jer ono što jedni rezidenti duguju drugim rezidentima ne ulazi u spoljni dug'', navedeno je u saopštenju.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, srbija – ekonomija, mmf, nbs
ekonomija, srbija – ekonomija, mmf, nbs
NBS: Nemamo dug prema MMF, sredstva stend-baj aranžmana nisu povučena u celosti
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da nema dug prema Međunarodnom monetarnom fondu, a da spoljnih dug zemlje iznosi 49 milijardi evra, a njegovo učešće u BDP-u iznosi 58,6 odsto i smanjeno je u odnosu na kraj 2024. kada je iznosilo 59,2 odsto.
NBS je u saopštenju povodom, kako se navodim, neistinitih medijskih navoda da je spoljni dug Srbije 50 milijardi evra i da su najveći dugovi prema domaćoj privredi, MMF-u i Kinezima, dodala da sredstva koja su bila planirana stend-baj aranžmanom sa MMF iz 2022. godine u ukupnom iznosu od 1,9 milijardi specijalnih prava vučenja (oko 2,4 milijarde evra), a koja su bila namenjena makroekonomskoj stabilnosti u uslovima svetske energetske krize, nisu povučena u celosti, već u iznosu od 1,2 milijarde evra kroz dve tranše zajedno posmatrano.
''Nakon završetka drugog razmatranja ovog programa, a s obzirom na akumuliranje znatnog iznosa deviznih rezervi, stvaranje fiskalnog prostora i održivo finansiranje platnog bilansa, u preostalom trajanju ovaj aranžman je bio tretiran kao aranžman iz predostrožnosti. U međuvremenu je taj aranžman zamenjen novim vidom saradnje u okviru Instrumenta za koordinaciju politika koji ne podrazumeva povlačenje finansijskih sredstava. Takođe, važno je naglasiti da alokacije specijalnih prava vučenja Međunarodnog monetarnog fonda nemaju obavezu vraćanja glavnice, već se samo kamata izmiruje na tromesečnom nivou, a imaju za cilj da utiču pozitivno na jačanje rezervi i otpornosti zemlje na eksterne rizike'', navodi se u
saopštenju.Kako je navedeno, od ukupnog spoljnog duga javnog sektora od 26,4 milijarde evra na kraju marta, dug države prema Međunarodnom monetarnom fondu iznosi 2,4 milijarde evra, što čini 9 odsto ukupnog spoljnog duga države i polovina duga se odnosi se na sredstva Međunarodnog monetarnog fonda po osnovu alokacije specijalnih prava vučenja, a polovina na sredstva povučena u okviru stend-baj aranžmana iz 2022. godine.
Prema poslednjim raspoloživim podacima NBS za mart ove godine, spoljni dug zemlje iznosi 49 milijardi evra, a njegovo učešće u BDP-u iznosi 58,6 odsto i smanjeno je u odnosu na kraj 2024. kada je iznosilo 59,2 odsto.
Od ukupnog spoljnog duga, spoljni dug javnog sektora iznosi 26,4 milijarde evra, ili 53,8 odsto ukupnog spoljnog duga.
U okviru privatnog sektora, dug privrede prema inostranstvu iznosi 19,1 milijardu evra ili 39 odsto ukupnog spoljnog duga, dok dug banaka iznosi 7,2 odsto ukupnog spoljnog duga, navedeno je u saopštenju NBS.
U odnosu na kraj 2024. stanje spoljnog duga je povećano za blizu 252 miliona evra, u potpunosti po osnovu rasta zaduživanja privatnog sektora, dok je spoljni dug javnog sektora smanjen za 266 miliona evra.
Najveći deo spoljnog duga javnog sektora predstavlja dug po osnovu emitovanih evroobveznica na međunarodnom tržištu od blizu 9 milijardi evra, za kojim slede sredstva od međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od 7,83 milijardi evra, u koje spada i Međunarodni monetarni fond, dok se na dug prema stranim vladama, razvojnim bankama i agencijama stranih vlada odnosi 7,2 milijarde evra.
''Spoljni dug zemlje predstavlja ukupan spoljni dug rezidenata Srbije prema inostranstvu – države i privatnog sektora, tj. dug države, domaće privrede, banaka i ostalih sektora prema inostranstvu. Iz same definicije spoljnog duga proizilazi da u okviru spoljnog duga ne mogu biti najveća dugovanja prema domaćoj privredi, jer ono što jedni rezidenti duguju drugim rezidentima ne ulazi u spoljni dug'', navedeno je u saopštenju.
