https://lat.sputnikportal.rs/20250708/energija-sputnjika-emisija-podkast-mira-kankaras-trklja-08-07-2025-1187501918.html
Da li je ekstremna suša postala normalnost, šta ćemo ubuduće sejati i jesti | Energija Sputnjika
Da li je ekstremna suša postala normalnost, šta ćemo ubuduće sejati i jesti | Energija Sputnjika
Sputnik Srbija
Već nekoliko godina unazad sušan period uzima danak, pogotovo kod kultura sejanih i sađenih u proleće. Stručnjaci upozoravaju da je pitanje šta ćemo ubrati i ove... 08.07.2025, Sputnik Srbija
2025-07-08T21:00+0200
2025-07-08T21:00+0200
2025-07-09T11:51+0200
podkast
energija sputnjika
energetika
ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/12/1175021345_0:151:3373:2048_1920x0_80_0_0_d4adbf8fd5f56a8004efc6e18e8de7cd.jpg
Da li je ekstremna suša postala normalnost, šta ćemo ubuduće sejati i jesti | Energija Sputnjika
Sputnik Srbija
Da li je ekstremna suša postala normalnost, šta ćemo ubuduće sejati i jesti | Energija Sputnjika
Iako se o neophodnosti povećanja površina koje se navodnjavaju stalno govori, Srbija navodnjava tek oko dva odsto poljoprivrednog zemljišta što je oko četiri puta manje od proseka u EU. Kanalska mreža na Dunavu ima kapacitet za navodnavanje pola miliona hektara a trenutno je u upotrebi tek za oko 85.000 hektara.Dok jedan deo struke smatra da sušne godine znače da smo svedoci klimatskih promena, drugi ističe da podaci ukazuju da je reč o periodima kakvi su i ranije znali da se ponavljaju. Kako god bilo, pitanje je kako u takvim uslovima sačuvati kvalitet zemljišta i useve, da li će i poljoprivreda morati da se menja, šta nam valja činiti?Neke zemlje su već uvele ministarstvo za klimatske ekstreme, a njihova nauka bave se istraživanjima novih sorti, ali i poboljšanjem nekih tradicionalnih. Mađarska planira da sadi i seje sorte koje su otpornije, Holandije je, tako, već soju zamenila jednom vrstom otporne trave. Hoćemo li i mi sejati kulture koje su otpornije na sušu, zbog čega su se prošle jeseni neki naši ratari odlučili da smanje površine pod kukuruzom za račun otpornije pšenice?Šta kaže naša nauka, radimo li i mi na novim sortama, hibridima. Šta je sa navodnjavanjem koje je skupa investicija za koju bi morali da se zadužimo u inostranstvu? Dokle se u tom pravcu može ići, jer za navodnjavanje morate imati i dovoljno vode u vodotokovima koje suša, takođe, ugrožava?Hoće li nam se zbog ovih klimatskih uslova promeniti i kalendar radova u poljoprivredi, od setve do žetve, ali i ponuda na trpezi i u kojoj meri? Šta su u ovoj sitaciji prioriteti i na čemu pre svega treba raditi, o tome u emisiji Energija Sputnjika novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa profesorkom Poljoprivrednog fakulteta, stručnjakom za zemljište i melioracije, dr Marijom Ćosić.O emisiji „Energija Sputnjika“„Energija Sputnjika“ je emisija portala i radija Sputnjik koju vodi MiraKankaraš Trklja.Teme su mahom vezane za energetiku i ekonomiju, lokalnog i globalnog karaktera, a gosti su stručnjaci u svojim poljima. Emituje se svakog utorka u 21.00.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
energija sputnjika, energetika, ekonomija, audio
energija sputnjika, energetika, ekonomija, audio
Da li je ekstremna suša postala normalnost, šta ćemo ubuduće sejati i jesti | Energija Sputnjika
21:00 08.07.2025 (Osveženo: 11:51 09.07.2025) Već nekoliko godina unazad sušan period uzima danak, pogotovo kod kultura sejanih i sađenih u proleće. Stručnjaci upozoravaju da je pitanje šta ćemo ubrati i ove jeseni jer meteorolozi kažu da će leto biti ekstremno sušno, bez padavina.
Iako se o neophodnosti povećanja površina koje se navodnjavaju stalno govori, Srbija navodnjava tek oko dva odsto poljoprivrednog zemljišta što je oko četiri puta manje od proseka u EU. Kanalska mreža na Dunavu ima kapacitet za navodnavanje pola miliona hektara a trenutno je u upotrebi tek za oko 85.000 hektara.
Dok jedan deo struke smatra da sušne godine znače da smo svedoci klimatskih promena, drugi ističe da podaci ukazuju da je reč o periodima kakvi su i ranije znali da se ponavljaju. Kako god bilo, pitanje je kako u takvim uslovima sačuvati kvalitet zemljišta i useve, da li će i poljoprivreda morati da se menja, šta nam valja činiti?
Neke zemlje su već uvele ministarstvo za klimatske ekstreme, a njihova nauka bave se istraživanjima novih sorti, ali i poboljšanjem nekih tradicionalnih. Mađarska planira da sadi i seje sorte koje su otpornije, Holandije je, tako, već soju zamenila jednom vrstom otporne trave. Hoćemo li i mi sejati kulture koje su otpornije na sušu, zbog čega su se prošle jeseni neki naši ratari odlučili da smanje površine pod kukuruzom za račun otpornije pšenice?
Šta kaže naša nauka, radimo li i mi na novim sortama, hibridima. Šta je sa navodnjavanjem koje je skupa investicija za koju bi morali da se zadužimo u inostranstvu? Dokle se u tom pravcu može ići, jer za navodnjavanje morate imati i dovoljno vode u vodotokovima koje suša, takođe, ugrožava?
Hoće li nam se zbog ovih klimatskih uslova promeniti i kalendar radova u poljoprivredi, od setve do žetve, ali i ponuda na trpezi i u kojoj meri? Šta su u ovoj sitaciji prioriteti i na čemu pre svega treba raditi, o tome u emisiji Energija Sputnjika novinarka Mira Kankaraš Trklja razgovara sa profesorkom Poljoprivrednog fakulteta, stručnjakom za zemljište i melioracije, dr Marijom Ćosić.
O emisiji „Energija Sputnjika“
„Energija Sputnjika“ je emisija portala i radija Sputnjik koju vodi MiraKankaraš Trklja. Teme su mahom vezane za energetiku i ekonomiju, lokalnog i globalnog karaktera, a gosti su stručnjaci u svojim poljima. Emituje se svakog utorka u 21.00.
