https://lat.sputnikportal.rs/20250703/ministar-prosvete-otkriva-za-sputnjik-sta-bi-odmah-preuzeo-od-rusa-video-1187506840.html

Ministar prosvete otkriva za Sputnjik šta bi odmah preuzeo od Rusa /video/

Ministar prosvete otkriva za Sputnjik šta bi odmah preuzeo od Rusa /video/

Sputnik Srbija

Predškolski nivo obrazovanja, taj inicijalni akt socijalizacije dece je ono što bih odmah uzeo od Rusa, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik ministar... 03.07.2025, Sputnik Srbija

2025-07-03T21:00+0200

2025-07-03T21:00+0200

2025-07-03T21:09+0200

srbija

srbija

srbija – politika

dejan vuk stanković

prosveta

univerzitet

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/03/1187503148_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_30a3898d0cc0e0605e3537e7d5a0b4ba.jpg

— U Rusiji je sve što potpada pod slobodne aktivnosti dece, bilo da je reč o otkrivanju njihove kreativnosti, razvijanju njihovog društvenog duha, podsticanju sportske aktivnosti kod dece – sve je besplatno, država to pokriva da deca ne bi bila na ulici i da deca ne bi gledala samo u ekrane. Oni ih socijalizuju i pripremaju za osnovnu školu.Ono što bih takođe uzeo od Rusa, a što nagoveštaju kao svoj koncept, to je patriotski koncept građanstva. To sam u Kazanju čuo pre svega u predavanjima Vladimira Medinskog, pomoćnika ruskog predsednika i izuzetnog istoričara - da škola treba da obrazuje građanski duh koji bi imao patriotski senzibilitet kroz nastavu istorije. Kod Rusa postoji svest o tome da se otadžbina voli zato što ste svesni koliko ste teško osvojili tu nacionalnu slobodu i koliko vam je potrebno žrtve da bi je sačuvali. Kod nas tog duha nema u meri u kojoj postoje opasnosti po nas.Kad smo već kod patriotizma, kad ćemo dobiti nacionalne udžbenike?Taj zakon vrlo brzo ide u parlament. Nacionalni komplet udžbenika sledi vrlo brzo, mislim da je pitanje nedelje.Stigle su i te famozne kvote koje su se očekivale, a koje su dogovorene između premijera Đura Macuta i rektora Vladana Đokića. Da li ćemo uspeti da spasimo školsku godinu na univerzitetima?— Upisne kvote su stigle za sve fakultete koji u ovom trenutku sprovode proces nadoknade nastave, a nisu stigle za tri fakulteta, između ostalog za Filozofski i dva umetnička, ali to je problem rukovodstava tih institucija.Sedamdeset dana govorim ono što se u svakoj prilici podrazumeva a to je da fakulteti treba da rade, da organizuju predavanja, vežbe, da vrše provere znanja svojih studenata i da omogućavaju toj deci kad verifikuju svoje znanje da napreduju iz jednog nivoa studija u drugi. Ne vidim zašto je to problem osim ukoliko ne prihvatimo vrlo žalosnu činjenicu po ovo društvo, a to je da je univerzitet, na žalost, platforma za političko delovanje nekih ambicioznih profesora koji više vole da prave društvenu štetu nego bilo šta drugo. Jer kad institucija kao univerzitet počne da „baguje“, skreće s uobičajenog kursa u kom se odvija njegova delatnost onda tek vidite kolike probleme ima: i kadrovske, i ekonomske, i psihološke, i pedagoške. Brojni studenti imaju krizu motivacije, mnogi profesori su imali problem socijalno-ekonomske prirode jer su bili bez ličnih dohodaka u vreme kad se nije radilo.Imate i problem kako organizovati nadoknadu nastave: sad treba sedam meseci neaktivnosti da pretvorite u dva i po meseca ubrzane aktivnosti. To je strašan pedagoški problem.Da li to znači da je samo na ta tri fakulteta u Srbiji nastava i dalje obustavljena?— Da. Imate fakultete na kojima se na pošten način sprovodi nastava po modelu po kom je sprovođena u vreme kovida – dakle, imate virtualne učinioce preko video platformi koje omogućavaju da profesori i studenti uspostave direktan kontakt i da se na temelju tog direktnog kontakta organizuju diskusione grupe, klasična predavanja, interaktivna predavanja i tako bude ostvarena ideja o aktivnom ocenjivanju.Ne može da se zameni atmosfera u učionici, ali u svakom slučaju te moderne platforme za određene tipove nastave su više nego adekvatne. Naravno, postoje fakulteti koji imaju složenije koncepte nastave kao što je Medicinski ili drugi fakulteti iz biomedicinskih nauka, kod njih morate imati i praktičnu nastavu. To sad treba organizovati u uslovima blokada koje na žalost još uvek traju ali to je sve odgovornost uprava fakulteta. Ministarstvo prosvete nema nadležnost nad tim, mada Ministarstvo prosvete kao i svi akteri u univerzitetskom životu mora da poštuje zakon o visokom obrazovanju. A zakon o visokom obrazovanju ukida mogućnost da prostor visokoškolske ustanove koristite na drugačiji način nego što može zakonski da se koristi, a to znači za isključivo nastavne aktivnosti ili za srodne aktivnosti.To možete da radite, ali ne možete da organizujete kamp za političke buntovnike. Fakulteti treba da služe isključivo nastavi i nauci. Na žalost, uprave fakulteta su dopustile takvo ponašanje. Ne bih hteo da bacam ljagu na veliku većinu studenata koji, iako se protive vladi u kojoj sedim, ipak se ne ponašaju na nedoličan način, ali jedna vrlo glasna manjina je od nekih visokoškolskih ustanova napravila brloge. Rekao bih još jedno: ima fakulteta koji pošteno rade, ali ima i fakulteta koji umesto predavanja prihvataju model konsultativne nastave što je jedna vrsta profesionalnog bezobrazluka jer ne mogu ni ne smeju studenti da budu autodidakti.Jeste li razgovarali s rektorom Vladanom Đokićem, jeste li pokušali s njim da nađete zajednički jezik?— Ja lično nisam nikad razgovarao pojedinačno s rektorom Đokićem. Bio sam u delegaciji u kojoj su bili premijer Macut i prof. dr Bela Balint, jednom je bio sa nama i ministar pravde Vujić. Premijer Macut je na prvom sastanku rekao dve ključne stvari i to je bila prava ponuda. Kad je reč o pristupu, on je rekao – hajde da odvojimo politiku od univerziteta, što mislim da je vrlo odgovoran stav premijera Macuta. I drugo, rekao je hajde da napravimo 120 dana moratorijuma na blokade i da krenemo u proces spasavanja akademske godine. To je bilo negde krajem aprila. Da je predlog premijera Macuta usvojen, da se radilo tih 120 dana mislim da bismo već u avgustu imali kompletiranu čitavu školsku godinu. Međutim, g-din Đokić je počeo da priča o studentskim zahtevima, kako on nema mandat, kako mora da konsultuje prošireni rektorski kolegijum koji je inače potpuno vanstatutarna institucija. Onda nije došao na drugi sastanak, a potom se sve to prolongiralo, uključili su se rektori drugih univerziteta u Srbiji. Moram priznati da tu ima i odgovornijih ljudi nego što je g-din Đokić.Ali krenulo je nešto, kvote su date su za većinu fakulteta...— Prvih mesec dana rada sam proveo u najvećoj meri u razgovoru pojedinačno s dekanima. Paralelno s razgovorima Macut-rektori, postojali su razgovori Stanković-dekani u Beogradu i Novom Sadu. Razgovarajući s dvadesetak dekana došao sam do zaključka da su oni svesni čitavog niza negativnih posledica ako visokoškolske ustanove ne rade, ali su svi rekli da moraju da pitaju studente. Ja sam u tome video alibi priču, video sam u tome da oni još uvek igraju na kartu protesta kao političke šanse. Ali u akademskoj praksi se zna ko odlučuje o organizaciji i sprovođenju nastave – to je nastavno-naučno veće. Ovde je napravljena inverzija – studenti su postali verifikatori toga da li ćemo ići putem nastave ili putem blokade. Onda je moralo da se uvede restriktivno ophođenje prema nastavničkom kadru da bi uz svest o tome da su blokade potrošile svoj smisao jer se nije desila promena vlasti, došlo do evolucije u njihovoj svesti.Puno je tu bilo neodgovornosti i neozbiljnosti, ima je i sada. Ali hoću da verujem da ćemo svi mi zajedno, bez obzira na to šta politički mislimo, krenuti putem toga da oživimo univerzitet. Moramo da menjamo mnogo sebe kao društvo, moramo mnogo da menjamo kad je reč o univerzitetu, mi ovu vrstu disfunkcionalnosti ne možemo da dopustimo.Kako menjati taj sistem, imate li viziju reforme visokog obrazovanja?— Imam viziju ali to nije tema. U ovom trenutku je tema da potpuno osposobimo visokoškolske ustanove.Postoji li svest da naša budućnost počinje od dece u osnovnoj školi i da li je nastavnički kadar tu dovoljno plaćen? Šta država čini da se njihov položaj poboljša?Naša budućnost počinje od predškolskog uzrasta. U ovoj zemlji malo ko je dobro plaćen ali mi ne možemo preko noći da postanemo Švajcarska.Što se tiče povećanja plata, u meri u kojoj je to ekonomski moguće Vlada Republike Srbije te plate podiže. Tridesetdva posto u zbiru je povećana plata na univerzitetskom nivou, jedanaest posto je podignuto u školama i još dva puta po pet, znači 22 posto.Situacija u školama je normalizovana, školska godina je završena i održani su maturski ispiti. Šta su oni pokazali?— Deca koja su sad polagala su ostvarila neznatno bolje rezultate nego što je to bilo prošle godine u uslovima koji su bili gori. Deca su marljiva, učila su, profesori su ih dobro spremili i mogu da kažem da smo, ako ćemo govoriti o njihovom učinku, prilično zadovoljni. Zadovoljni smo i time što smo kao ministarstvo pokazali određeni organizacijski potencijal, zajedno sa policijom, BIA, Poštom Srbije i drugim institucijama – organizovali smo ispit bez ijedne mrlje. Bilo je određenih žalbi ali mimo toga nije bilo ničeg što je neregularno. I to je u ovim okolnostima veliki uspeh. Jer to je bio test i naših organizacijskih kapaciteta, i našeg kredibiliteta, i mi smo taj test položili.Politika koju sam zastupao kao ministar bila je da dođemo do validnog svedočanstva o kraju prvog i drugog nivoa školovanja i da se prijemni ispit održi u skladu sa zakonom i dobrim akademskim običajima. Što se tiče univerziteta, ideja je bila da se obnovi njegov rad i da se spasi godina. Liči da ćemo možda to i uspeti. Ali će problemi ostati sve do trenutka dok neka nova vizija univerziteta ne bude dobila pravo na legitimitet. To će morati da bude ozbiljna politička odluka, ozbiljna rasprava u parlamentu i ozbiljno sprovođenje zakona.Kakva je situacija sa školama na KiM?— Organizovali smo prijemni po zakonima i pravilima srpske države – neka znaju sad kad smo obavili posao. Kao što smo to uradili tako, uradićemo svaki sledeći put. Nadam se da će kvote biti popunjene kad govorimo o Univerzitetu sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, a nadam se i da će i obrazovni i zdravstveni sistem Republike Srbije biti dovoljno žilav da podnese sve udarce sudbine i sve udarce koje zadaje jedan u osnovi nekorektan, zlokobni režim Aljbina Kurtija koji ne vodi ničemu osim produbljivanju sukoba. A nama na ovom prostoru sukobi uopšte nisu potrebni. Možemo da sarađujemo i sa Albancima sa Kosova, i sa Albancima iz Albanije, da gradimo bolju budućnost, ali sukobi i nasilje nisu potrebni ni njima, ni nama. A što se nas tiče, mi ćemo braniti Kosovo, nećemo odustati od Kosova. Kao ministar obrazovanja kažem da nećemo odustati ni od jedne srpske škole, ni od jedne srpske srednje škole, ni od univerziteta koji ova država finansira i namerava da finansira i u budućnosti.Pogledajte i:

srbija

2025

Vesti

sr_RS

srbija, srbija – politika, dejan vuk stanković, prosveta, univerzitet