Iran – drevna civilizacija između modernih predrasuda i hiljadu i jedne noći
© Valentina Bulatović
Pratite nas
Oblikovan vekovnim znanjem, mudrošću i tradicijom, Iran danas slovi za jednu od najlepših turističkih destinacija na svetu, koja svojim posetiocima nudi spoj mistike i egzotike Istoka i modernog života. Po klimatskoj i biološkoj raznovrsnosti nalazi se među prvih pet, a po svojim kulturno-istorijskim znamenitostima među prvih deset zemalja na svetu.
O ovoj jedinstvenoj zemlji priča nam Aleksandar Dragović u knjizi „Iran na dlanu“, objavljenoj u izdanju „Čigoja štampe“, opisijući nam istoriju, kulturu i običaje njenog stanovništva, ali i prirodne lepote u kojima se ova civilizacija razvija i gradi već više od 7.000 godina.
„Tokom godina rada u Kulturnom centru Irana prikupljao sam razne tekstove o Iranu i u nekom trenutku sam shvatio da imam sasvim dovoljno građe za knjigu, da sve to treba sistematizovati i ponuditi čitaocima kao celinu koja neće biti samo turistički vodič kroz Iran, već priča o zemlji koja je zaista bogata u svakom segmentu – od prirode i klime, preko istorije, do arhitekture i kulture“, kaže Aleksandar Dragović u razgovoru za Sputnjik.
Pored uvodnog poglavlja, u kojima su prikazane glavne znamenitosti Irana, s osvrtom na njegov reljef, klimu, biljni i životinjski svet, na istoriju i političko uređenje, kao i na glavna obeležja kulture, umetnosti, književnosti i arhitekture, knjiga sadrži poglavlja u kojima je, uz mnoštvo fotografija, detaljno opisana 31 iranska pokrajina.
„Hteo sam da izbegnem tipičan šablon i da svaka od pokrajina bude predstavljena kroz njene specifičnosti – bilo da je reč o arheologiji, biologiji, lokalnoj tradiciji, ili urbanoj kulturi“, objašnjava autor monografije.
Pejzažć iranskog grada Isfahana
© Sputnik / Ruben Mangasaryan
Prirodne lepote i raznolikost
Iran je, kako kaže Aleksandar Dragović, zemlja puna iznenađenja, u kojoj posetilac može da uživa u veoma raznovrsnom reljefu – od planinskih pejzaža, preko pustinja, do kanjona koji oduzimaju dah i raskošnih vrtova koji su postali jedan od njenih simbola.
„Veći deo zemlje je planinski. Persijski plato je na prosečnoj visini od 1.200 metara. Ceo Iran je isprepletan s nekoliko velikih, gromadnih planinskih masiva, u kojima su se obrazovali impresivni kanjoni, s tirkiznom vodom. Pristup njima je ponegde veoma zahtevan i nije za početnike. Mnogo zanimljivih stvari može se videti i u pustinjskim predelima. Ima nekoliko slanih jezera koja su pravi izazov za fotografe, jer se zraci sunca odbijaju o zrnca soli i stvaraju impresivne prizore. U okolini Isfahana, na primer, u pustinji Mandžarab, u jednom periodu godine vidi se Mlečni put i tu dolaze posetioci iz raznih zemalja samo da bi uživali u tom pogledu“, priča nam Aleksandar Dragović.
Uljudnost kao duhovni dragulj
Iako je Iran zemlja poznata, pre svega, po bogatoj i raskošnoj arhitekturi i umetnosti, ono što ga, prema rečima Aleksandra Dragovića, čini jedinstvenim jesu ljudi.
„Najviše me je oduševila orijentalna atmosfera koja se može videti na ulicama, na bazaru, u običajima. Iranci imaju neponovljivu sposobnost da uživaju u svakodnevnim trenucima, čak i u jelu, u pauzama, u druženju. Jedan poseban momenat mi je kada sam video kako posle ručka prave svojevrsnu sijestu, odmaraju se, piju čaj, jedu slatkiše – to je jedan ritam života koji smo, čini mi se, mi u Evropi uglavnom izgubili. Taj komfor nije luksuz modernog Zapada, već jedna duboka, tradicionalna vrednost“, ističe autor monografije.
On dodaje da je možda i najizrazitiji deo persijske kulture gostoljubivost iranskog naroda.
„Posebna crta persijske kulture je uljudnost, ili 'tarof', koja podrazumeva poštovanje prema starijima, prema ženama, a posebno je izražena prema strancima. I to je neprocenljivo. Znam, recimo, priču o jednom strancu koji se izgubio u Teheranu, koji je jednog momka od petnaestak godina zamolio da mu pokaže put. On ne samo što mu je pomogao i objasnio mu gde se šta nalazi, nego ga je potom pozvao i na ručak kod svoje porodice“, priča Aleksandar Dragović i dodaje da je za Irance svaki stranac „božji gost“, te da im i njihova drevna predanja nalažu da se nađu svakom putniku u nevolji.
Teheran –zelena metropola
Naš sagovornik ističe da je Iran, nažalost, zemlja koja je u velikoj meri obeležena modernim predrasudama i stereotipima, oblikovanim prevashodno u medijima.
„Dovoljno je da se neka priča par puta ponovi u medijima i da odmah postane stereotip. Ipak, kada dođete u Iran, shvatite da je to zemlja u kojo su ljudi topli, kultura raskošna i bogata, da ima vrlo jaku umetničku scenu i društvo koje se neprestano menja i prilagođava modernim tokovima. Mnoge stvari koje mediji prikazuju kao 'zatvorene' i 'konzervativne' zapravo su samo površni prikazi. Kad ljudi odu u posetu Iranu, recimo, u okviru dvonedeljnih turističkih tura, vraćaju se s potpuno drugačijim utiscima o ovoj zemlji“, naglašava Aleksandar Dragović.
Kula Azadi u Teheranu
© Sputnik / Anton Bystrov
Jedan od najupečatljivijih primera sudara drevne kulture i savremenog načina života je, kako ističe naš sagovornik, iranska prestonica Teheran, metropola u kojoj danas živi petnaestak miliona ljudi. Najjužniji delovi grada nalaze se na 1.000 metara, a najseverniji na skoro 1.800 metara nadmorske visine.
„To je grad koji se stalno širi i razvija. Sever grada je veoma moderan, tu se nalaze ambasade i rezidencije, dok jug čuva tradicionalniji, konzervativniji duh. U parkovima, među kojima je i jedan nedavno izgrađen, s veštačkim jezerom, možete videti moderan urbani stil, ali tu su, istovremeno, i palate i muzeji s eksponatima još iz vremena antike, pa čak i iz dela Persepolisa“, kaže Aleksandar Dragović i dodaje da Teheran, zahvaljujući svojevrsnoj kulturi parkova, važi za jednu od nazelenijih metropola na svetu.
Naš sagovornik nam otkriva i da Iranski muzej savremene umetnosti u Teheranu čuva impozantnu kolekciju dela evropske umetnosti, među kojima je vrlo bogata kolekcija Van Gogovih slika.
„Iranci imaju jake isntitucije koje čuvaju i neguju ključne oblike tradicije, poput kaligrafije, minijature. Istovremeno, vrlo su otvoreni i prema modernim tekovinama. Kada je reč o delima Van Goga, kraljeva žena iz vremena ranijeg iranskog režima bila je veliki poklonik umetnosti i kulture i trošila je mnogo novca za otkup umetničkih dela iz celog sveta, na osnovu čega je stvorena baza za Muzej savremene umetnosti“, priča nam Aleksandar Dragović.
Ljudi odmaraju na obali jezera Čitgar u Teheranu
© Sputnik / Anton Bystrov
Zdanja kao iz Hiljadu i jedne noći
Tradicionalna iranska arhitektura ima, kako kaže naš sagovornik, neponovljiv stil koji se ogleda u njenim palatama, dvorcima, džamijama, karavansarajima, bazarima i utvrđenjima.
„Posebnu lepotu imaju gradovi poput Isfahana i Širaza. To su muzeji na otvorenom. Sve što u tim gradovima vidite je lepo, kada je reč o starim urbanističkim arhitektonskim celinama. To su palate i dvorci iz islamskog perioda“, kaže Dragović.
Ono što, međutim, posebno izdvaja jesu persijski vrtovi, „zatvoreni rajevi“, koji su, kako kaže, nastali kao spoj dugotrajnog uticaja vremenskih i geografskih faktora i ljudske genijalnosti.
„Zaista je impresivno boraviti u jednom takvom prostoru, u kojem do izražaja dolaze uloge čoveka i prirode u cilju pružanja osećaja komfora, zadovoljstva, pa i utehe. I persijski vrtovi su jedna od tačaka koja je uvrštena na Uneskovu listu svetske baštine. Neki od tih vrtova su botaničke bašte, poput vrta Erem u Širazu. On je rađen po uzoru na stare obrasce, još iz vremena Ahemenida, dakle iz Starog veka. Ljudi u sušnim i polusušnim klimama uvek su imali poriv da ulepšaju svoje okruženje sadeći zelenilo, praveći voćnjake. Tu su i veštački potoci i kanali, koji se zovu kanati, a koji i danas funkcionišu, iako su stari po tri, četiri hiljade godina“, kaže naš sagovornik.
Pokušavajući da sažme svoje utiske o Iranu, u kojem je mnogo vremena i sam proveo, Aleksandar Dragović ističe da je najimpresivniji element te zemlje njegovo stanovništvo, sastavljeno od velikog broja naroda.
„Iran je kolevka persijskog naroda, s kojim su uvek zajedno živeli i pripadnici drugih etničkih grupa. Današnji Iran to objedinjuje kroz paradigmu o modernoj, savremenoj, dobro uređenoj državi koju svi doživaljavaju kao svoju domovinu, svoj dom. I ta isprepletanost kulture je fascinantna“, zaključuje Aleksandar Dragović.
Kupola džamije Imamadze Saleh u Teheranu
© Sputnik / Anton Bystrov
