Amerika ne zna u šta se upušta - čeka ih dug i iscrpljujući rat
20:00 22.06.2025 (Osveženo: 20:09 22.06.2025)
© AP Photo / David Smith
Pratite nas
Iako će Teheran najverovatnije ostati sam nasuprot Amerike i Izraela, SAD treba da budu svesne da će, ukoliko se upuste u sukob sa Iranom, to prerasti u dugotrajan i iscrpljujući rat u kojem će izgubiti ne samo desetine milijardi dolara, nego i živote mnogobrojnih američkih vojnika. Ali ne bi im bilo prvi put da ginu za izraelske interese.
Ovako istoričar i profesor međunarodnih odnosa Srđa Trifković komentariše eventualne posledice američkog napada na iranske nuklearne objekte i mogućnost eskalacije situacije.
Američki napad na Iran je odluka koja je donesena pod pritiskom Izraela i ovo nije prvi put da Izrael uspešno privoljava Vašington na poteze koji nisu ni u kakvom opipljivom strateškom interesu Sjedinjenih Država, već koji isključivo pogoduju izraelskoj težnji da očuva potpunu dominaciju u regionu Bliskog istoka, rekao je Trifković za Sputnjik.
On podseća da se nešto slično već desilo sa Zalivskim ratom, sa ratom protiv Iraka 2003. godine, sa promenom režima u Libiji, kao i sa građanskim ratom u Siriji. Drgim rečima, kaže Trifković, ovo je oblik izneveravanja Trampovog slogana ,,Amerika na prvom mestu", jer je očigledno da je u trenutnoj konstelaciji snaga za vašintonsku administraciju ipak Izrael na prvom mestu.
Slična je bila situacija i u Iraku 2003. godine, kaže Trifković, kada su Amerikanci takođe ratovali za izraelske interese.
© Sputnik / Hikmet Durgun
Nema nuklearne bombe
Trifković, inače dugogodišnji spoljnopolitički urednik američkog časopisa „Hronikls“, tvrdi da Iran zaista nema nikakav nuklearni program koji može voditi ka atomskom naoružanju, niti će ga imati u dogledno vreme. On podseća da je to prošlog marta istakla i direktorka Nacionalne obaveštajne službe Sjedinjih Američkih Država Tulsi Gabard, a da je isto to ponovila i prošle sedmice. Zaključak Centralne obaveštajne agencije i drugih obaveštajnih tela, uključujući i Agenciju za nacionalnu bezbednost Sjedinjih Država jeste taj da ne postoji nikakav iranski nuklearni program.
Istovremeno uz ovo treba istaći da Amerika potencijalno sebe uvlači u jedan dugotrajni i iscrpljujući sukob poput onog u Iraku gde je u prvi mah izgledalo da je rat završen sa ulaskom američkih snaga u Bagdad i hvatanjem Sadama Huseina. Onda je ispalo da je to jedan produženi sukob u kome je Amerika godinama gubila i živote i trošila desetine milijardi dolara. Ponavljam, Amerika to nije radila u interesu sosptvene strateške koncepcije, već u interesu izraelskog prvenstva u regionu šireg Bliskog Istoka, podvlači Trifković.
Iran koristi različite bombe u napadima na Izrael, od kojih su neke vrlo slične hipersoničnim, ali nema priče o razvoju nuklearne bombe.
© Tanjug / AP/Tomer Neuberg
Zatvaranje moreuza - pucanje sebi u nogu
Naš sagovornik smatra da bi opcija koju najavljuju iranski zvaničnici, a koja podrazumeva zatvaranje Ormuskog moreuza, kratkoročno imala ozbiljne posledice po cenu nafte u svetu, ali da bi istovremeno za sam Iran bila pogubna.
Uz ekonomske posledice, ovo bi dovelo do nagle eskalacije i pružilo bi Amerikancima, makar i retroaktivno, alibi za ulazak u sukob. Uz sve to, takav potez ne bi ni pomogao strateškoj poziciji Irana.
Iran trenutno nigde nema vojni oslonac, smatra Trifković. Rusi i Kinezi će mu pružati samo i isključivo verbalnu i diplomatsku podršku, jer predsednik Rusije, uz problem Ukrajine, ne želi da kakvu-takvu saradnju sa Amerikom i odnose sa Trampom pogorša pružanjem vojne pomoći Irancima. Sa druge strane, Kinezi će osuditi Izraelce i Amerikance, ali neće preduzeti ništa konkretno. Što se ostatka islamskog i arapskog sveta tiče, dodaje naš sagovornik, tamo postoji čak i izvesna doza zluradosti, jer i Saudijci i Jordanci i Egipat pod predsednikom Sisijem smatraju da je Iran zapravo bio remetiločki faktor regiona.
Zatvaranje Ormuskog moreuza donelo bi Iranu više štete nego koristi.
© AP Photo / Hadi Mizban
Ne verujem da će Iranci laka srca doneti odluku o miniranju Ormuskog tesnaca. Kao prvo to bi bila kratkoročna odluka, jer bi američka flota stacionirana u Bahreinu i drugde u Indijskom okeanu bila u stanju da to reši u relativno kratkom roku, a istovremeno to bi značilo i potpuni zastoj izvoza iranske nafte, koja je dragocena za Iran kako bi očuvao kakav takav platni promet i kako bi ublažio sopstvene ekonomske nedaće koje su posledica američkih sankcija.
Što se tiče Izraelaca, nakon što su sukcesivno eliminisali prvo Hamas pa Hezbolah, a onda i doveli do smene režima u Damasku, oni zapravo imaju ,,čistu situaciju" kakvu nisu imali još od Zalivskog rata juna 1967. godine, zaključuje Trifković.
Pogledajte i:
