https://lat.sputnikportal.rs/20250621/neverovatno-otkrice-u-srbiji-ispod-deponije-citav-grad--tek-kasnije-je-nastao-bliski-istok-1187090424.html

Neverovatno otkriće u Srbiji: Ispod deponije čitav grad – tek kasnije je nastao Bliski istok

Neverovatno otkriće u Srbiji: Ispod deponije čitav grad – tek kasnije je nastao Bliski istok

Sputnik Srbija

Proširenje deponije u Aleksincu ugrozilo je arheološko nalazište iz perioda neolita. U pokušaju da spasu što se spasiti može, arheolozi su došli do neverovatnog... 21.06.2025, Sputnik Srbija

2025-06-21T12:20+0200

2025-06-21T12:20+0200

2025-06-21T12:20+0200

srbija

srbija

srbija – društvo

arheologija

nauka i tehnologija

deponija

vinčanska kultura

aleksandar aleksić

miroslav marić

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/15/1187089447_0:265:2448:1642_1920x0_80_0_0_984a01115dd10a84410d02f04ff8f6a2.jpg

„Prvi gradovi su zableleženi nešto kasnije na Bliskom istoku, ali ovo naselje ima strukturu proto grada. Organizacija pokazuje svest o potrebi za pravilima u izgradnji i rasporedu kuća. Planirali su i radili zajedno“, kaže dr Miroslav Marić.„Lokalitet je ugrožen postojanjem, ali i proširenjem deponije. Ne možemo da se vratimo, šta je bilo, bilo je, sada tražimo prostor gde će se deponija širiti, gde ima najmanje arheologije. Ima je svuda“, dodaje mr Aleksandar Aleksić.Ova dva arheologa proteklih nedelja sa svojim timom rade u nemogućim uslovima, pored tona smeća, na visokim temperaturama, kako bi od zaborava otrgli deo kulture koja je na ovim prostorima postojala pre 6500 godina.Urbani centar iz vinčanskog dobaNalazište Štolna prvi je posetio akademik Milutin Garašanin pedesetih godina, na poziv rudarskih inženjera koji su, kopajući oko aleksinačkih rudnika nailazili na grnčariju. Prva geomagnetna snimanja obavljena su 2020. godine, međutim, video se samo deo naselja.„Zbog proširenja deponije snimili smo dodatni prostor, potvrdili postojanje objekata, ali i ukopa, rovova koji idu oko naselja i dodatno proširili njegove granice ka jugu, faktički do same ivice grebena iznad autoputa Beograd – Niš“, kaže Marić.Građevine su grupisane u redove, organizovane grupe objekata koji ukazuju na organizaciju unutar naselja.„Dakle, to nije selo, to je ozbiljna naseobina, neki bi arheolozi rekli proto grad. Ogroman prostor zauzima, ti ljudi su razmišljali o prostoru, nisu se naseljavali tek tako, sad ću da živim ovde, sad tamo, planirali su. Imaju i zajedničke građevine koje su mogli da izvedu samo ako se svi udruže, kao što su rovovi na obodu naselja. Govorimo o vrlo ozbiljnom mestu koje je, pošto se nalazi na koridoru kroz centralno moravsku dolinu, verovatno bilo neka vrsta regionalnog centra“, dodaje.Posude kojih ima samo na juguU vinčanskom regionalnom centru ljudi su živeli najverovatnije između 4600. - 4500. godine pre naše ere. Dalja analiza pronađenih artefakata pokazaće tačnu hronološku skalu,ali je Marić, stručnjak za praistoriju zaposlen u Balkanološkom institutu SANU, gotovo siguran o kom periodu se radi. Lako je prepoznatljivo, kaže, po pronađenom matrijalu koga ima u ogromnim količinama.„To su vrlo tipične posude koje se javljaju na kraju vinčanske kulture sa određenim tipovima koji se rasprostiru isključivo na jugu Srbije. Nema ih na severu, gde u to vreme počinje odumiranje Vinčanske kulture i njena zamena ranim bakarnim dobom. Na jugu, čini se, vinčanska kultura opstaje još 100 do 150 godina“.Razboj i zelene perlePored keramike koja je uvek najbrojniji nalaz na neolitskim lokalitetima, pronađena je i velika količina glačanog kamena, okresanog u raznim formatima ,od nožića, strugača, čekića, sekira, do raznih radnih površina za mlevenje ili poliranje.„U jednom izgorelom objektu čak smo našli i tragove vertikalnih razboja, tegove koji se koriste za ispravljanje pređe. Našli smo i nekoliko perlica od malahita, termički obrađenog bakra, neka vrstu primitivne metalurgije. Našli smo i malahit kao sirovinu koji je tek trebalo da bude obrađen, da bi se pretvorio u alatku ili ukras“.Groblje bi dalo još odgovoraPronađena je i velika količina životinjskih kostiju, ali ljudskih još nema.Taj nalaz dao bi mnogo više odgovora o neolitskom proto gradu u okolini Aleksinca, o vinčanskoj kulturi generalno.„Kod Vinčanske kulture poznate su stotine naselja, ali samo sporadični nalazi ljudskih sahrana, pa imamo vrlo ograničene informacije o stanovnicima. Danas bi nam genetika pokazala stepen srodstva, da li su bili jedno ili više plemena, ali problem je što ne možemo da nađemo dovoljnu količinu ljudskih ostataka. Čak i geofizičke metode imaju problem da identifikuju ostatke grobova. Jako ih je teško naći“, objašnjava Marić.Novi zadatak za arheologeNjegov kolega Aleksić, arheolog Zavoda za zaštitu spomenika Niš, uz smrad i vrućinu bori i sa papirologijom, jer lokalitet administrativno pripada njegovom reonu. Pored standardnih zadataka, arheolozi ovoga puta imaju još jedan:„Naš zadatak je da na delu prostora gde smo ocenili da je periferija lokaliteta, nekadašnjeg naselja, gde je najmanja mogućnost da ima neke arheologije, odnosno, da je ima manje, zajedno sa opštinom i predstavnicima komunalnog preduzeća, definišemo mesto neophodno za proširenje deponije, od dve hiljade kvadrata“.Naučnici na teškim mukamaAleksić i kolege su na teškim mukama, ostaci vinčanskog grada su svuda, a oni mogu da urade samo zaštitna istraživanja. Stanovnicima grada koji je danas na ovom prostoru deponija je potrebna.„Zato je potrebno da se zaštitom arhološkog nasleđa bavimo u fazi planiranja izgradnje nekog objekta, da bismo izbegli sve ovo, ali na nekom drugom mestu. Za dobar deo proto grada moravske doline je kasno“, kaže Aleksić.On dodaje da je arheološki lokalitet Štolna, pored toga što je ugrožen izgradnjom i proširenjem deponije, istovremeno i konstantno je ugrožen aktivnostima neovlašćenih iskopavanja. Ovo krivično delo arheolozi redovno prijavljuju policiji.Pogledajte i:

srbija

2025

Vesti

sr_RS

srbija, srbija – društvo, arheologija, nauka i tehnologija, deponija, vinčanska kultura, aleksandar aleksić, miroslav marić