https://lat.sputnikportal.rs/20250616/izlozba-u-ratu-ne-miruju-muze-u-narodnom-muzeju-srbije-1186866228.html
Izložba „U ratu ne miruju muze“ u Narodnom muzeju Srbije
Izložba „U ratu ne miruju muze“ u Narodnom muzeju Srbije
Sputnik Srbija
Izložba pod nazivom „U ratu ne miruju muze“ biće otvorena večeras u Atrijumu Narodnog muzeja Srbije. Izložba otkriva šta se dešavalo na polju arheologije tokom... 16.06.2025, Sputnik Srbija
2025-06-16T14:23+0200
2025-06-16T14:23+0200
2025-06-16T14:23+0200
kultura
kultura
kultura – vesti
narodni muzej
izložba
arheologija
drugi svetski rat
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/13/1183761992_0:0:2927:1646_1920x0_80_0_0_a14de082b565b5598b320bad08b1d168.jpg
Izložba osvetljava kako je nacistički aparat, pod okriljem Odeljenja za zaštitu spomenika kulture i umetnosti, delovao u okupiranoj Srbiji i šta se sve tokom ratnih godina, pod plaštom brige o kulturnom nasleđu dešavalo, saopšteno je iz Narodnog muzeja Srbije.Izložba rasvetljava i kako su Dupljajska kolica iz Muzeja grada Vršca upotrebljena u nemačkoj propagandi, ali i kako su se zloupotrebljavali arheološki nalazi sa Kalemegdana, Crne Bare i Vučedola, da potvrde nacionalsocijalistički pogled na svet.Prema rečima autora izložbe, brojni arhivski dokumenti otkrivaju kako je kroz arheologiju kvislinški apparat u Srbiji pokušao da se prilagodi i učvrsti svoje mesto u zamišljenom novom poretku, šta je Nacionalna služba za obnovu Srbije radila na Kalemegdanu, kolika je bila cena arheoloških iskopavanja i kakve kompromise su arheolozi činili kako bi zadovoljili intelektualnu radoznalost ili lične ambicije.Praistorijska nalazišta su, kako navode iz Narodnog muzeja Srbije, postajala svetilišta rasnih teorija, a muzeji – pozornice moći.„U to vreme su simboli, od svastike do sunčevog diska, pretvarani u toteme smrti, a naučne katedre, izložbe, festivali i zakoni o baštini bili deo jednog sveobuhvatnog inžinjeringa identiteta, kontrole i zaborava“, dodaje se u saopštenju.Okosnicu postavke, kako je navedeno, čini priča o arheologiji koja pod nemačkom okupacijom, umesto da stvara trajne vrednosti zajedničkog kulturnog nasleđa, bava zloupotrebljena ne bi li opravdala osvajanja, pronašla dokaze o superiornosti i drevnim pravima na teritorije.„Kada razmišljamo i bilo kojim ratnim godinama, malo ko će od nas pomisliti na život koji iza frontova teče i brojne, takozvane male ljude čije priče istoriografija nije pomno pratila i beležila“, ističe Bandović.Izložba će trajati do 15. septembra u Maloj galeriji Narodnog muzeja Srbije, a već u subotu, 14. juna u 18 časova biće održano prvo autorsko vođenje. Program je besplatan za sve posetioce.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, kultura – vesti, narodni muzej, izložba, arheologija, drugi svetski rat
kultura, kultura – vesti, narodni muzej, izložba, arheologija, drugi svetski rat
Izložba „U ratu ne miruju muze“ u Narodnom muzeju Srbije
Izložba pod nazivom „U ratu ne miruju muze“ biće otvorena večeras u Atrijumu Narodnog muzeja Srbije. Izložba otkriva šta se dešavalo na polju arheologije tokom nacističke okupacije u Drugom svetkom ratu, a njen autor je viši kustos Aleksandar Bandović.
Izložba osvetljava kako je nacistički aparat, pod okriljem Odeljenja za zaštitu spomenika kulture i umetnosti, delovao u okupiranoj Srbiji i šta se sve tokom ratnih godina, pod plaštom brige o kulturnom nasleđu dešavalo, saopšteno je iz Narodnog muzeja Srbije.
Izložba rasvetljava i kako su Dupljajska kolica iz Muzeja grada Vršca upotrebljena u nemačkoj propagandi, ali i kako su se zloupotrebljavali arheološki nalazi sa Kalemegdana, Crne Bare i Vučedola, da potvrde nacionalsocijalistički pogled na svet.
Prema rečima autora izložbe, brojni arhivski dokumenti otkrivaju kako je kroz arheologiju kvislinški apparat u Srbiji pokušao da se prilagodi i učvrsti svoje mesto u zamišljenom novom poretku, šta je Nacionalna služba za obnovu Srbije radila na Kalemegdanu, kolika je bila cena arheoloških iskopavanja i kakve kompromise su arheolozi činili kako bi zadovoljili intelektualnu radoznalost ili lične ambicije.
Praistorijska nalazišta su, kako navode iz Narodnog muzeja Srbije, postajala svetilišta rasnih teorija, a muzeji – pozornice moći.
„U to vreme su simboli, od svastike do sunčevog diska, pretvarani u toteme smrti, a naučne katedre, izložbe, festivali i zakoni o baštini bili deo jednog sveobuhvatnog inžinjeringa identiteta, kontrole i zaborava“, dodaje se u saopštenju.
Okosnicu postavke, kako je navedeno, čini priča o arheologiji koja pod nemačkom okupacijom, umesto da stvara trajne vrednosti zajedničkog kulturnog nasleđa, bava zloupotrebljena ne bi li opravdala osvajanja, pronašla dokaze o superiornosti i drevnim pravima na teritorije.
„Kada razmišljamo i bilo kojim ratnim godinama, malo ko će od nas pomisliti na život koji iza frontova teče i brojne, takozvane male ljude čije priče istoriografija nije pomno pratila i beležila“, ističe Bandović.
Izložba će trajati do 15. septembra u Maloj galeriji Narodnog muzeja Srbije, a već u subotu, 14. juna u 18 časova biće održano prvo autorsko vođenje. Program je besplatan za sve posetioce.
