Jedini grad posvećen Svetom Savi nije u Srbiji: Na granici Rusije i Kine čeka svoje ime
14:00 14.06.2025 (Osveženo: 08:14 15.06.2025)
© Foto : Sputnjiku ustupio Branko Vukomanović
Pratite nas
Verujem da će, kao što je Sankt Petrburg dobio nazad svoje izvorno ime, u okviru obeležavanja tri veka Troickosavska, Kjahte, biti pokrenuta i takva inicijativa. Rusija i Srbija zajednički će proslaviti 300 godina postojanja grada koji je jedinstven iz dva razloga, jedini je grad u svetu posvećen Svetom Savi i preteča moderne zone slobodne trgovine.
Ovo za Sputnjik kaže ambasador dr Ljiljana Nikšić, jedan od koordinatora realizacije proslave 300 godina grada na granici Rusije i Kine, koji je na jugu Burjatije osnovao grof Sava Vladislavić Raguzinski.
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti nedavno je održana ceremonija potpisivanja Memoranduma o namerama o saradnji između Odeljenja za istorijske nauke i Nacionalnog centra za istorijsko sećanje pri predsedniku Ruske Federacije.
Memorandum su potpisali akademik Ljubomir Maksimović, sekretar Odeljenja istorijskih nauka, i Elena Petrovna Mališeva, rukovodilac Centra za istorijsko sećanje pri predsedniku Ruske Federacije.
Skup koji je pokrenuo lavinu
Naša sagovornica prisustvovala je ovom događaju koji je, kaže, trasirao i zajedničko obeležavanje 300 godina Troickosavska, grada tada na granici Rusije i Kine, danas Mongolije, koji je Raguzinski osnovao i posvetio Svetom Savi Srpskom. Tako je i kršten, međutim, 1934. godine komunističke vlasti gradu su promenile ime, od tada je Kjahta.
Do inicijative za saradnju i razmenu informacija srpskih i ruskih istoričara zapravo je došlo posle skupa u Ruskom domu povodom 80 godina od pobede nad fašizmom.
„Ovo je početak velike saradnje, dve su teme, prva, 80 godina pobede nad fašizmom gde je vrlo važna borba protiv revizije istorijskih činjenica o stradanju u Drugom svetskom ratu, a doprinos i uloga naših naroda apsolutno nesumnjiva. U tom smislu zapravo i treba razvijati saradnju. Prvi skup posvećen Drugom svetskom ratu, je već u novembru, a drugi je planiran za maj sledeće godine, u ruskom Univerzitetu za mir“, objašnjava Nikšićeva.
Sava Vladislavić Raguzinski
© Sputnik / Senka Miloš
Putinov ukaz o gradu Svetog Save
Ona dodaje da je kao diplomata sa tri decenije staža i politikolog koji se bavi, kako kaže, naučnim istraživanjem mira, ali i negovanjem kultre sećanja na velikane srpskog roda, oduševljena potezom Ruske Federacije koji zaustavlja reviziju istorijskih činjenica i narative koji se nameću.
„Formiranje Nacionalnog saveta za istorijsko pamćenje pri kabinetu predsednika Putina je jedan vrlo specifičan gest nastao 2023. godine. To je gest koji pokazuje duboko shvatanje potrebe odbrane identitetskih stubova naroda. To je na neki način Vrhovni savet odbrane pred revizijom istorije. Kao što imamo Vrhovni savet odbrane u vojnom smislu, ovo je u istoriografskom - zaštita državnog narativa o svim činjenicama o kojima treba voditi računa“.
Godine 1727. srpski diplomata u službi ruskog imperatora Sava Vladislavić Raguzinski osniva trgovačko naselje pod imenom Troickosavsk.
Nikšićeva za Sputnjik otkriva da će, po ukazu predsednika Putina biti obeleženo i osnivanje Troickosavska, 300 godina od kada je potpisan sporazum večnog mira Rusije i Kine, a tu i Srbija ima važnu ulogu. Mira i prve moderne zone slobodne trgovine ne bi bilo, da nije bilo jednog Srbina, diplomate Save Vladislavića.
Diplomata svetskog formata
„On je napravio konkordat sa papom Klementom 11., uspeo da uspostavi mir sa Ahmetom trećim, on je taj koji je tri godine pregovarao sa kineskim carem Jung Džengom, trasirao je put prestonice „Puta čaja“, odnosno, sporazum takoznaog ideala večnog mira između dva carstva odnašnjeg vremena. Postavio demarkacionu liniju, granicu u dužni od 6 hiljada kilometara, što je zaista u formatu za pamćenje u istoriji svetske diplomatije. On je bio svetski format“, podseća naša sagovornica.
Nikšićeva dodaje da će u obeležavanju tri veka jedinog grada u svetu posvećenog Svatom Savi veliki doprinos dati srpski naučnici koji se godinama bave istraživanjem dela ruskog grofa srpskog porekla. Pre svega je, kaže, dragoceno istraživanje akademika Slavenka Terzića o čoveku koji je zadužio čovečanstvo svojim istorijskim mirovnim misijama.
Branko Vukomanović, potomak Save Vladislavića
© Foto : Sputnjiku ustupio Branko Vukomanović
Potomak dostojan divljenja
„Očarana sam početkom saradnje zato što mislim da je nosilac svih aktivnosti zapravo jedan čovek, potomak Save Vladislavića Raguzinskog, Branko Vukomanović. On poslednjih 16 godina uporno istražuje, dokumentuje. Sa Republikom Burjatijom je napravio izuzetne veze. I sa gradonačelnicom kod koje je upravo otputovao. Uskoro ćemo saznati kakvi su planovi grada oko proslave“.“.
Grad posvećen Svetom Savi rado dočekuje svakog Srbina, a dolazak potomka osnivača je najveća čast, čak i za generaciju koja dolazi. Nikšićeva otkriva da je u srednjoj školi u ovom gradu formiran i klub njenih mladih kolega, Diplomatski klub grof Sava Vladislavić.
„Predivna direktorka škole je inicirala taj božanstveni čin, da mladi Burjati i mladi Rusi koji tamo žive formiraju debatni klub i da im počasni predsednik i gost bude upravo potomak Save Vladislavića, Branko Vukomanović koji nesebično i prilježno radi napromociji lika i dela svog pretka. To je za svako poštovanje“, zaključuje Nikšićeva.
Hram Svete Trojice u obnovi, prvi paraklis crkve je posvećen Svetom Savi
© Foto : Sputnjiku ustupio Branko Vukomanović
Pogledajte i:
