Šta se valja iza dogovora Amerike i Kine? Otvara se šansa i za Srbiju
18:17 12.06.2025 (Osveženo: 18:19 12.06.2025)
© AP Photo / Charles Dharapak
Pratite nas
Izjavu američkog predsednika da će od sada tesno sarađivati sa Kinom ne treba shvatati kao datost jer ni dosadašnji dogovori Amerike i Kine nisu urodili plodom. Kina i dalje ostaje američki neprijatelj broj jedan po pitanju ekonomije, a razlika u ekonomskom napretku Kine samo će se još više osećati, kaže za Sputnjik novinar Borislav Korkodelović.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je trgovinski sporazum između SAD i Kine postignut nakon dvodnevnih pregovora koji su ove nedelje održani u Londonu, a da su odnosi Vašingtona i Pekinga „izvrsni“. Tramp je u ranijim izjavama tvrdio da su pregovori tekli veoma teško. Sada je opet istakao kako je dogovor oko visine carina postignut, kao i to da će kineskim studentima biti dozvoljeno da se školuju na američkim univerzitetima.
Dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović na kinesko-američki dogovor gleda kao na pauzu u standardno zategnutim odnosima ove dve zemlje, odnosno kao na neobavezujući dogovor koji se, na kraju krajeva, ne mora ni sprovesti u delo.
Ovo su samo kratki predasi, a i Kina i Amerika se nalaze u pat poziciji gde ni jedna ni druga strana trenutno nemaju prednost. Ipak, dugoročno gledano, kineski politički, ekonomski i društveni sistem više obećava u mirnodopskim uslovima nego što obećavaju Sjedinjenje Američke Države, pogotovo sa ovakvom haotičnom politikom koju vodi Trampova administracija i sa zemljom koja je u predrevolucionarnom stanju, na ivici građanskog rata, rekao je Korkodelović za Sputnjik.
Iako je prvo rekao da pregovori idu ,,veoma teško", Tramp je nakon susreta američke i kineske delegacije u Londonu rekao da su odnosi Vašingtona i Pekinga ,,izvrsni".
© AP Photo / Susan Walsh
Rukuju se rukuju
Naš sagovornik smatra da ne treba previše učitavati u ovaj dogovor, imajući u vidu prethodna iskustva između kineskih i američkih pregovarača, ali i suštinske razlike u njihovom poimanju diplomatije.
Ovaj sporazum ne deluje da je preterano obavezujući, a čak ga i Njujork Tajms naziva „sporazumom rukovanja“, želeći da mu da manji značaj nego što bi imao kao formalni sporazum. I Kinezi su veoma oprezni, jer posle prvog sastanka u Ženevi 12. maja svaka od pregovaračkih strana imala je svoju verziju onoga što je dogovoreno, dok je u stvarnosti taj sporazum iz Ženeve praktično bio zaboravljen posle nekoliko dana.
Amerikanci i Kinezi imaju potpuno različito poimanje toga zašto dva lidera treba da se uživo sretnu ili makar razgovaraju telefonom, objašnjava Korkodelović. Dok bi Tramp hteo da se sretne uživo i sa Sijem i sa Putinom koliko sutra, to tako ne funkcioniše u ozbiljnim diplomatijama i političkim sistemima.
Sa druge strane i Kinezi i Rusi svakako žele da dođe do sastanka i, naravno, dogovora na najvišem državnom nivou, ali da bi do toga došlo, njihovi saradnici prvo moraju dobro da pripreme te sastanke, što nekad traje i mesecima.
Amerikanci imaju potpuno drugačije poimanje diplomatskih sastanaka od Kine i Rusije, naročito Donald Tramp koji poziciji predsednika prilazi kao biznismen.
© Sputnik / Mihail Klimentьev
/ Prvi problem je kako obe strane gledaju na takve susrete, a drugi je o čemu bi se na tim sastancima razgovaralo. Zato je Si i izbegavao da se čuje sa Trampom, ovo je tek njihov drugi telefonski razgovor. Oni su imali prvi razgovor kad je Tramp tek izabran za predsednika, a u međuvremenu su odnosi dosta bili pogoršani, naročito na ekonomskom planu.
Trampa kao poslovnog čoveka interesuju samo oni pregovori koji mogu, kako on smatra, da donesu boljitak Sjedinjenim Državama, međutim, Kinezi smatraju da je potrebno razgovarati o širim bilateralnim odnosima preko kojih će se, sledstveno, rešiti i pitanje trgovine i carina.
Neprijatelj broj jedan
Uvreženo mišljenje u vašingtonskom establišmentu koje je u značajnoj meri uticalo i na američko javno mnjenje jeste to da je Kina najveća pretnja po SAD, kaže naš sagovornik. Ona to realno i jeste, bar u ekonomskom smislu, jer je Kina uspela da dostigne ekonomski nivo koji nijedan rival Sjedinjenih Američkih Država do sada nije ostvario.
U prvom kvartalu ove godine kineski ukupan bruto domaći proizvod porastao je za 5,4 odsto, dok je američki BDP porastao samo za 3,4 odsto. Tu treba uračunati i faktor da Kina očekuje stabilan privredni rast tokom čitave godine od oko 5 odsto, dok se za SAD ne zna. Privredni jaz između ovih dveju najvećih sila se smanjuje i Kina ima realnu ekonomiju, za razliku od Sjedinjenih država koje imaju ekonomiju zasnovanu na papiru i na internetu.
Kineska industrijska proizvodnja danas čini negde oko trećine svetske, a smatra se da će oko 2030. godine imati proizvodnju od oko 45 odsto, što bi onda bilo jednako ne samo proizvodnji Sjedinjenih Američkih Država, već i svih njihovih zapadnih saveznika Gledano iz tog ugla, ističe Korkodelović, razumljivo je što ih se u Vašingtonu boje.
Predviđanja za budućnost kažu da će Kina uskoro biti jednaka po proizvodnji ne samo sa Amerikom, već i sa svim njenim zapadnim saveznicima zajedno.
© AP Photo / Louise Delmotte
Uticaj na Srbiju
Kratkoročni dogovori Amerike i Kine svakako neće rešiti trgovinski i ekonomski rat između ove dve velesile, ali dobri odnosi između njih znače i povoljniju situaciju za Srbiju, te bi za nas najkorisnije bilo nastaviti politiku dobre saradnje sa obe strane.
Srbija mora da gleda svoje nacionalne interese koliko god je to moguće i da nastavi politiku dobrih odnosa i sa Sjedinjenim Američkim Državama i sa Rusijom i sa Kinom. Mi sa Kinezima imamo jako dobre odnose odnosno to čuveno čelično prijateljstvo koje bi trebalo da upotrebimo i za pribavljanje novih investicija, zaključuje Korkodelović.
Prošle godine je predsednik Kine od čitavog Starog kontinenta posetio samo Srbiju, Mađarsku i Francusku, a Srbija je bila prva zemlja sa kojom je Kina sklopila sporazum o zajedničkoj budućnosti.
Pogledajte i:
