https://lat.sputnikportal.rs/20250612/nova-metoda-umesto-nedelja-ili-godina-slike-se-mogu-restaurirati-za-nekoliko-sati-video-1186729809.html
Nova metoda: Umesto nedelja ili godina, slike se mogu restaurirati za nekoliko sati /video/
Nova metoda: Umesto nedelja ili godina, slike se mogu restaurirati za nekoliko sati /video/
Sputnik Srbija
Umetnička dela, bez obzira na to koliko su dobro očuvana, zahtevaju dodatnu negu i restauraciju tokom vremena. Neka se oštete tokom transporta, druga nagrizaju... 12.06.2025, Sputnik Srbija
2025-06-12T21:44+0200
2025-06-12T21:44+0200
2025-06-12T21:44+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
umetnost
restauracija
slike
umetnička dela
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/0c/1186729432_0:82:332:269_1920x0_80_0_0_6171c596ab68653a5bf5a133a31c8734.jpg
Vekovima su konzervatori trošili mnogo vremena i znanja prvo identifikujući područje koje je potrebno popraviti, a zatim tačnu tehniku i materijale kojima će to učiniti. Stoga ne čudi da je ponekad potrebno od nekoliko nedelja do više od decenije da se restaurira jedna slika.Ali razvoj alata za digitalnu restauraciju otvorio je put stvaranju virtuelnih reprezentacija originalnih, restauriranih dela. Ne samo da su tačni, već su i veoma brzi. Ali do sada nije postojao način da se ono što računar radi na ekranu zapravo prevede u stvarnost.Međutim, student mašinstva sa MIT-a, Aleks Kačkin, razvio je novu metodu za fizičku primenu digitalne restauracije direktno na originalnu sliku, a svoju metodu je predstavio u naučnom radu objavljenom u časopisu Nejčr.Kako objašnjava, nakon skeniranja originalne slike, kreira se digitalna restauracija, koja se zatim štampa na veoma tankom polimernom filmu u obliku maske koja se potom može primeniti na originalno delo, ali i veoma lako ukloniti.Da bi napravio samu masku, koristio je visokokvalitetne komercijalne inkdžet štampače kako bi dobio boju što sličniju originalnoj slici. Zatim je dobijenu masku pričvrstio na original tankim slojem laka.Maska, ističe on, napravljena je od materijala koji se lako može rastvoriti konzervatorskim rastvorima, u slučaju da original treba ponovo otkriti. Pored toga, digitalna datoteka digitalne restauracije može se lako sačuvati tako da konzervatori u budućnosti mogu videti koje su izmene napravljene tokom restauracije. Ovo nikada ranije nije bilo moguće u konzervaciji, rekao je Kačkin. On priznaje da, kao i kod svakog projekta restauracije, postoje etička pitanja o tome da li umetničko delo zadržava odgovarajući prikaz originalnog stila i namere umetnika nakon restauracije. Stoga, svaka digitalna restauracija, uključujući i ovu, treba da se sprovodi u saradnji sa konzervatorima koji poznaju istoriju i poreklo umetničkog dela. Ali, dodaje on, ako se njegov metod usvoji, to bi značilo da mnoga umetnička dela, posebno slike, izlaze iz mračnog skladišta na svetlost dana. Jer umesto da im trebaju godine za restauraciju, mogle bi biti vraćene u život za samo nekoliko sati.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, umetnost, restauracija, slike, umetnička dela, društvo
nauka i tehnologija, umetnost, restauracija, slike, umetnička dela, društvo
Nova metoda: Umesto nedelja ili godina, slike se mogu restaurirati za nekoliko sati /video/
Umetnička dela, bez obzira na to koliko su dobro očuvana, zahtevaju dodatnu negu i restauraciju tokom vremena. Neka se oštete tokom transporta, druga nagrizaju vlaga, a treća jednostavno vremenom propadaju.
Vekovima su konzervatori trošili mnogo vremena i znanja prvo identifikujući područje koje je potrebno popraviti, a zatim tačnu tehniku i materijale kojima će to učiniti. Stoga ne čudi da je ponekad potrebno od nekoliko nedelja do više od decenije da se restaurira jedna slika.
Ali razvoj alata za digitalnu restauraciju otvorio je put stvaranju virtuelnih reprezentacija originalnih, restauriranih dela. Ne samo da su tačni, već su i veoma brzi. Ali do sada nije postojao način da se ono što računar radi na ekranu zapravo prevede u stvarnost.
Međutim, student mašinstva sa MIT-a, Aleks Kačkin, razvio je novu metodu za fizičku primenu digitalne restauracije direktno na originalnu sliku, a svoju metodu je predstavio u
naučnom radu objavljenom u časopisu Nejčr.
Kako objašnjava, nakon skeniranja originalne slike, kreira se digitalna restauracija, koja se zatim štampa na veoma tankom polimernom filmu u obliku maske koja se potom može primeniti na originalno delo, ali i veoma lako ukloniti.
Da bi napravio samu masku, koristio je visokokvalitetne komercijalne inkdžet štampače kako bi dobio boju što sličniju originalnoj slici. Zatim je dobijenu masku pričvrstio na original tankim slojem laka.
Maska, ističe on, napravljena je od materijala koji se lako može rastvoriti konzervatorskim rastvorima, u slučaju da original treba ponovo otkriti. Pored toga, digitalna datoteka digitalne restauracije može se lako sačuvati tako da konzervatori u budućnosti mogu videti koje su izmene napravljene tokom restauracije. Ovo nikada ranije nije bilo moguće u konzervaciji, rekao je Kačkin. On priznaje da, kao i kod svakog projekta restauracije, postoje etička pitanja o tome da li umetničko delo zadržava odgovarajući prikaz originalnog stila i namere umetnika nakon restauracije. Stoga, svaka digitalna restauracija, uključujući i ovu, treba da se sprovodi u saradnji sa konzervatorima koji poznaju istoriju i poreklo umetničkog dela. Ali, dodaje on, ako se njegov metod usvoji, to bi značilo da mnoga umetnička dela, posebno slike, izlaze iz mračnog skladišta na svetlost dana. Jer umesto da im trebaju godine za restauraciju, mogle bi biti vraćene u život za samo nekoliko sati.
