Otkriće na jugu Srbije: Izranjaju misteriozni krugovi – niko ne zna šta nam poručuje taj „Stounhendž“
© Foto : Zoran Radosavljević/Sputnjiku ustupio Aleksandar Aleksić
Pratite nas
Arheološki lokalitet tipa rondel, jedinstven sistem koncentričnih krugova rovova i palisada iz ranog bronzanog doba pronađen je na jugu Srbije. Mogao je da ima kultnu namenu, da bude astronomska opservatorija, nekropola ili čak jedan monumentalni grob, utvrđenje. Rano je za zaključke, do danas nije jasno utvrđeno ni čemu je sve služio Stounhendž.
Ovo za Sputnjik kaže mr Aleksandar Aleksić, arheolog Zavoda za zaštitu spomenika Niš u čijoj je okolini pronađen srpski Stounhendž:
„Ova forma se javlja u neolitskom periodu u centralnoj Evropi i onda se širi ka zapadu. U zapadnoj Evropi poprima svoje oblike koristeći monolite, kao što je slučaj sa Stounhendžom“.
Tokom sprovođenja sondažnih arheoloških istraživanja na trasi Železničke obilaznice oko Niša, na ranije otkrivenom i delimično istraživanom lokalitetu Orničje, u ataru sela Malča, otkriven je neuobičajeni arheološki lokalitet.
Oko laika ne može da shvati o čemu se radi, zato što je reč o ostacima zemljane arhitekture, ali iz vazduha je jasno da je reč o sistemu rovova i palisada raspoređenih u koncentričnim krugovima - rondelu.
Rondel na Orničju podignut je u rano bronzano doba
© Foto : Sputnjiku ustupio Aleksandar Aleksić
Misteriozni sistem iz ranog bronzanog doba
Nekoliko ovakvih primera je primećeno na satelitskim snimcima Srbije i na nekim aerofotografijama, odnosno fotografijama iz vazduha, ali istraživan je samo jedan takav lokalitet kod Šapca, Šančine, ali objekat kod Niša bitno se razlikuje:
„To je neolitski period. Međutim, mi ovde imamo, najverovatnije, sudeći po materijalu i dosadašnjim rezultatima, rano bronzano doba. Tako da, s te strane je posebno zanimljivo što se namene rondela tiče, to ćemo znati tek kad malo odmaknu istraživanja“.
Ovaj lokalitet je dakle iz nešto mlađeg doba, ali Aleksić ne isključuje mogućnost da su ova dva mesta, arheološka lokaliteta, u nekakvoj hronološkoj vezi, ali je i o tome, kaže, suviše rano pričati, to je pitanje za nauku.
Iz rondela se u Velikoj Britaniji, u kombinaciji sa monolitima, razvila svetski poznata forma sa arheološkog lokaliteta Stounhendž
© Foto : Zoran Radosavljević/Sputnjiku ustupio Aleksandar Aleksić
Tragovi života pre četiri hiljade godina
Niški Stounhendž ima sve što ima svako praistorijsko mesto koje su gradili i koristili ljudi tog vremena, tu su ostaci zemljane i drvene arhitekture koji su posle hiljada i hiljada godina u takvom stanju da je samo arheolozima jasno o čemu se radi.
Vidi se razlika u zemlji. To je sistem, imamo dva koncentrična kruga tih rovova, jedan veći, jedan manji. Jedan je verovatno bio rov koji je i služio kao rov, odbrambeni, da ne može da se tako jednostavno priđe tom središnjem delu koji je branjen. A unutrašnji rov je verovatno imao palisadu, odnosno zid od naređanih stabala drveta koja su sigurno bila visoka preko dva metra, kako se ne bi mogao lako savladati“
Na lokalitetu za sada arheolozi nisu naišli na skelete, ali je pronađen, kako kaže rukovodilac zaštitnih arheoloških istraživanja, standardni inventar za praistorijski lokalitet, velika količina fragmenata keramičkih posuda.
„Kad kažem velika količina, to je otprilike sto do dvesta kilograma dnevno. Životinjske kosti i alatke su uglavnom od okresanog kamena. Prema preliminarnoj tipologiji keramike i hronološkim odrednicama može se tvrditi da je ovo mesto bilo živo u ranom bronzanom dobu, pre oko 4.000 godina“, kaže Aleksić.
Na lokalitetu je pronađena i grnčarija koja tek treba da se analizira
© Foto : Sputnjiku ustupio Aleksandar Aleksić
Nišava odnela pola lokaliteta
Iako ovaj stručnjak kaže da je lokalitet nazivati Niškim Stounhendžom pomalo pretenciozno, ne može da ospori važnost otkrića ovog jedinstvenog mesta. Kaže da će biti jako teško naći način da se zaštiti i predstavi, upravo zato što je reč o ostacima zemljane arhitekture.
Arheolozi njegov pronalazak, odnosno, opstanak, smatraju malim čudom. Zapravo su pronašli polovinu lokaliteta. Druga je nestala, jer se nalazi u blizini reke.
„Agresivna erozija prema Nišavi, prema desnoj obali reke, nam je praktično uništila polovinu lokaliteta. Taj proces uništenja traje nekoliko hiljada godina. Zapravo, traje i danas, samo ne toliko brzo da to možemo da primetimo, vidimo samo rezultat te viševekovne degradacije i uništenja“.
Aleksić dodaje da bi kroz neki period, bez obzira na planiranu izgradnju železničke obilaznice, lokalitet doživeo potpuno uništenje.
Arheološki tim Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš
© Foto : Zoran Radosavljević/Sputnjiku ustupio Aleksandar Aleksić
Stop divljim kopačima
Britanski Stounhendž štiti UNESKO i Britanska kruna, Niški je skroman, ali za istoriju i nauku Srbije jednako važan, mora da se brani od divljih kopača. Zato Aleksić na kraju razgovora za Sputnjik podseća da će svaka takva aktivnost biti prijavljena policiji:
„Neovlašćeno iskopavanje nepovratno uništava arheološko nasleđe i trajno briše materijalne dokaze kontinuiteta života na našim prostorima. Takvim iskopavanjima praktično se realizuje ono što razni zavojevači u našoj istoriji nisu uspeli“, zaključuje Aleksić.
Pogledajte i:
